Kako okruženje u kojem odrastamo oblikuje našu ličnost?

Da li biste bili ista osoba da ste odrasli u nekoj drugoj zemlji? Ovo pitanje, staro koliko i rasprava „priroda ili okruženje“, sve češće dobija konkretne odgovore zahvaljujući savremenim istraživanjima iz oblasti psihologije i genetike.

Sve više studija pokazuje da mesto u kojem odrastamo snažno utiče na to kako razmišljamo, kakve vrednosti imamo i kako se ponašamo, često jednako koliko i naši geni.

Iako je DNK osnova onoga što jesmo, naučnici ističu da genetika objašnjava u proseku oko 50 odsto razlika među ljudima, dok drugu polovinu čini okruženje: kultura, društvo, norme, način života i iskustva iz detinjstva.

Geni nisu dovoljni bez okruženja

„Bez obzira na to koje gene nosite, potreban je određeni kontekst da bi se oni ispoljili“, objašnjavaju istraživači iz oblasti kros-kulturne psihologije, piše BBC.

Foto: Unsplash/comodinodimarmo

Studije blizanaca, koji imaju gotovo identičan genetski materijal, pokazuju da se čak i oni značajno razlikuju ako odrastaju u različitim društvima. Razlike se posebno vide u ličnosti, stavovima, načinu razmišljanja i ponašanju, dok su neke sposobnosti, poput inteligencije, u većoj meri povezane sa genetikom, naročito kasnije u životu.

Individualizam naspram kolektivizma

Jedno od najzanimljivijih otkrića odnosi se na razlike između zapadnih i istočnih kultura. Ljudi koji odrastaju u zapadnim društvima češće sebe vide kao nezavisne pojedince, opisujući se kroz lične osobine poput ambicioznosti ili kreativnosti. U mnogim azijskim kulturama, identitet se češće gradi kroz društvene uloge, porodicu i zajednicu.

Ove razlike nisu samo teorijske. Snimanja mozga pokazuju da ljudi sa Zapada aktiviraju centre za samosvest kada razmišljaju o sebi, dok se kod ljudi iz istočnih kultura isti delovi mozga aktiviraju i kada razmišljaju o bliskim članovima porodice.

Istraživanja sugerišu da bi osoba sa istim genima imala drugačiji mozak da je odrasla, na primer, u Tajvanu umesto u Evropi. Razlog je jednostavan: mozak se vremenom prilagođava iskustvima, a ona su duboko oblikovana kulturom.

Čak se i osobine poput ekstrovertnosti menjaju u skladu sa okruženjem. Ljudi često postaju tiši ili otvoreniji u zavisnosti od društvenih normi sredine u kojoj žive, ali istovremeno teže da biraju okruženja koja im „leže“ i odgovaraju njihovim predispozicijama.

Postoji li „pravo ja“?

Filozofi i dalje raspravljaju o tome da li postoji nepromenljivo „pravo ja“ ili se identitet stalno menja kroz život. Neki smatraju da bismo bili ista osoba čak i bez sećanja, dok drugi veruju da nas društvo i kultura suštinski oblikuju.

Ono oko čega se većina naučnika slaže jeste sledeće: da smo odrasli na nekom drugom mestu, sigurno bismo bili drugačiji – ali ne potpuno druga osoba. Tragovi okruženja uvek ostaju u načinu na koji mislimo, donosimo odluke i vidimo svet.