Kako je „žuti osmeh“ od 45 dolara postao simbol vredan milijarde
Početkom šezdesetih godina prošlog veka, američka osiguravajuća kuća State Mutual Life Assurance Company iz Vorčestera (Masačusets) suočavala se sa ozbiljnim problemom: nezadovoljni zaposleni i narušena reputacija. U želji da podignu moral i uvedu malo optimizma, odlučili su da angažuju lokalnog grafičkog dizajnera Harvija Balla i tako je natsao najpoznatiji simbol na svetu.
Ball je u decembru 1963. godine za manje od deset minuta nacrtao jednostavan žuti krug, dve crne tačke i zakrivljenu liniju, danas svima poznat smiley. Za svoj rad dobio je honorar od svega 45 dolara. Kompanija je logotip prvo štampala na bedževima i delila zaposlenima, a ubrzo su i klijenti počeli da traže „žuti osmeh“.
Fenomen se širio neverovatnom brzinom. Bedževi su ušli u popularnu kulturu šezdesetih i sedamdesetih, a „smiley“ se pojavljivao na majicama, posterima, nalepnicama. U eri digitalne komunikacije doživeo je novu ekspanziju – postao je osnova emotikona i emoji-ja koji danas dominiraju u porukama, društvenim mrežama i aplikacijama.
Ljudi koji koriste emotikone u komunikaciji su emocionalno inteligentniji
Procenjuje se da je industrija proizvoda sa „smiley“ simbolom tokom godina vredela milijarde dolara. Ipak, njegov tvorac od toga gotovo ništa nije zaradio. Harvey Ball nikada nije zaštitio autorska prava, smatrajući da je osmijeh nešto što „pripada svima“. Tek mnogo kasnije osnovao je World Smile Foundation, humanitarnu organizaciju koja promoviše dobrotu i empatiju.
Biznis pouka je jasna: čak i najmanje i najjednostavnije ideje mogu promeniti svet, ali samo ako se na vreme zaštite i strateški razviju. Balova priča podseća nas da kreativnost i vizija nisu dovoljni bez poslovne mudrosti – a da se iza svakog osmeha krije ozbiljan biznis potencijal.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
