Kako je Šopenu poznanstvo sa Rotšildima otvorilo nove horizonte?
Frederik Šopen je umro na današnji dan, 17. oktobra 1849. u Parizu. Šopen je bio poljski francuski kompozitor i pijanista iz perioda romantičara, najpoznatiji po svojim solo komadima za klavir. Iako je napisao malo komada, uglavnom za klavir, od kojih su mnoga kratka, Šopen se smatra jednim od najvećih muzičkih imena zbog svoje izuzetne maštovitosti i umeća.
Život
Šopenov otac, Nikola, francuski imigrant u Poljskoj, radio je kao tutor u aristokratskim porodicama, uključujući Skarbeke u Želazovoj Voli, gde se oženio jednom od njihovih siromašnijih srodnika. Kada je Frederik imao osam meseci, Nikola je postao nastavnik francuskog jezika u varšavskom liceju. Šopen je pohađao licej od 1823. do 1826. godine.
Cela porodica je imala umetničke sklonosti, a čak i u detinjstvu Šopen je uvek bio dirnut kada je slušao svoju majku ili najstariju sestru kako sviraju klavir. Sa šest godina je već pokušavao da reprodukuje ono što je čuo ili da smisli nove melodije. Sledeće godine krenuo je na časove klavira kod 61-godišnjeg Vojćeha Živnija, svestranog muzičara. Šopen je ubrzo odustao od njegovih časova, jer je otkrio svoj originalan pristup klaviru i bilo mu je dozvoljeno da se razvija nezavisno od akademskih pravila.
Njegovi nastupi u krem društvu
Šopen je u ranoj mladosti bio pozvan da svira na privatnim večerima, a sa osam je imao svoj prvi javni nastup na dobrotvornom koncertu. Tri godine kasnije nastupio je u prisustvu ruskog cara Aleksandra I, koji je bio u Varšavi na otvaranju parlamenta.
Nije samo sviranje zaslužno za njegovu rastuću reputaciju – čuda od deteta. Sa sedam godina je napisao Polonezu u g-molu, koja je bila štampana, a ubrzo je njegov marš privukao pažnju velikog ruskog vojvode Konstantina, koji ga je angažovao za vojnu muziku na paradi. Usledili su drugi polonezi, mazurke, varijacije i rondo, tako da ga je, kada je imao 16 godina, njegova porodica upisala na novoformirani Varšavski konzervatorijum za muziku.
Nije mogao da nađe boljeg učitelja. Romantičarski kompozitor Elsner je insistirao na tradicionalnom obrazovanju, ali je shvatio da Šopenovu individualnu maštu nikada ne smeju da obuzdaju čisto akademski zahtevi. Čak i pre nego što je došao pod Elsnerovo oko, Šopen je pokazao interesovanje za narodnu muziku poljskog sela i stekao one utiske koji su kasnije dali nepogrešivu nacionalnu boju njegovom delu. Na konzervatorijumu je prošao kroz solidnu obuku o harmoniji i kompoziciji. U sviranju klavira bilo mu je dozvoljeno da razvije visok stepen individualnosti, piše britannica.
Uprkos živahnom muzičkom životu Varšave, Šopenu je hitno bilo potrebno šire muzičko iskustvo, pa su njegovi brižni roditelji našli novac da ga pošalju u Beč. Posle preliminarne ekspedicije u Berlin 1828, Šopen je posetio Beč i tamo debitovao 1829. Drugi koncert je potvrdio njegov uspeh, a po povratku kući pripremio se za dalja dostignuća u inostranstvu pisanjem svog Koncerta za klavir br. 2 u F molu (1829) i Koncerta za klavir br. 1 u E molu (1830), kao i drugih dela za klavir i orkestar.
Novi horizonti
U početku je Šopen imao problema, kako profesionalnih tako i finansijskih. Nakon svog debija na pariskom koncertu u februaru 1832, Šopen je shvatio da njegova ekstremna delikatnost za klavijaturom nije po ukusu svakoga u većim koncertnim prostorima.
Ali upoznavanje sa bogatom bankarskom porodicom Rotšild kasnije te godine iznenada je otvorilo nove horizonte. Šopen je bio omiljen u velikim pariskim kućama zbog svojih manira, specifičnog oblačenja i urođene osetljivosti. Njegova nova klavirska dela u to vreme uključivala su dve zapanjujuće poetske knjige etida (1829–36), Baladu u ge-molu (1831–35), Fantaziju-impromptu (1835) i mnogo manjih komada, među kojima su i mazurke i poloneze koje su nastale zvaljujući Šopenovom snažnom nacionalističkom osećanju.
Kao pijanista, Šopen je bio jedinstven po tome što je stekao reputaciju „najvišeg reda“ na osnovu minimalnih javnih nastupa — nekoliko više od 30 tokom svog života. Njegov originalan pristup klavijaturi omogućio mu je da iskoristi sve resurse klavira svog vremena. Bio je neiscrpan u otkrivanju novih pasaža i tehničkih figura, razumeo je kao niko pre njega pravu prirodu klavira kao izražajnog instrumenta i mogao je da stvara muziku koja je povezana sa instrumentom za koji je zamišljena.
Životne nedaće
Šopenove mladalačke ljubavne veze sa Konstancijom Gladkovskom u Varšavi (1830) i Marijom Vodzinskom u Drezdenu (1835–36) su propale, iako se on zapravo verio sa potonjom. Godine 1836. prvi put se susreo sa romanopiscem Aurorom Dudevant, poznatijom kao Žorž Sand. Njihova veza počela je u leto 1838. Te jeseni je krenuo sa njom i njenom decom, Morisom i Solanžom, da zimuje na ostrvu Majorka. Iznajmili su skromnu vilu i bili su idilično srećni dok se Šopen nije razboleo. Kada su glasine o tuberkulozi doprle do vlasnika vile, naređeno im je da j napuste. Smeštaj su pronašli u manastiru u udaljenom selu Valdemosa.
Hladnoća i vlaga, neuhranjenost, seljačka sumnjičavost zbog njihovog čudnog načina života i nedostatak odgovarajućeg koncertnog klavira ometali su Šopenovu umetničku produkciju i dodatno narušili njegovo zdravlje. Uslovi u kojima je Šopen živeo bili su kobni za njega, te je 10 godina kasnije umro od tuberkuloze.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
