Kako je Novi Zeland „ugasio“ cigarete?
Novi Zeland je, poput Švedske, na pragu da postane jedna od prvih zemalja bez duvanskog dima. To se nije desilo kroz zastrašujuće slogane ili represivne mere, već je rezultat politike zasnovane na nauci, saosećanja prema pušačima i dosledne posvećenosti smanjenju štete od pušenja.
U središtu ove transformacije nalazi se zamenica ministra zdravlja Kejsi Kostelo, koja je postala jedan od najglasnijih zagovornika manje štetnih nikotinskih alternativa u globalnom javnom zdravstvu. Njeno nedavno obraćanje parlamentu prenelo je jednostavnu, ali snažnu poruku: način da se smanji stopa pušenja nije zabrana duvana preko noći, već pružanje praktičnih, manje štetnih alternativa i podrška ljudima da pređu na njih.
Decenija dokaza, a ne ideologije
Od 2011. godine, stopa pušenja među punoletnima na Novom Zelandu skoro je prepolovljena, sa 13,1% na samo 6,9% u 2024. godini. Ovaj pad nije slučajan, već je rezultat promišljene i efikasne strategije javnog zdravlja koja prepoznaje ograničenja tradicionalnih kampanja za prestanak pušenja i prihvata manje štetne alternative kao legitimna sredstva za smanjenje štetnosti od pušenja.
U svom govoru pred parlamentom, Kejsi Kostelo se direktno osvrnula na talas „zastrašivanja“ i ideoloških napada na elektronske cigarete koji su se pojavili poslednjih godina. Istakla je da liderstvo u javnom zdravstvu treba da se fokusira na pružanje stvarnih alata dugogodišnjim pušačima, ne na zastrašujuće taktike ili kampanje koje služe za pokazivanje moralne superiornosti.
Njen stav odjeknuo je daleko van granica Novog Zelanda. Doktor Delon Hjuman, direktor inicijative Smoke Free Sweden i bivši generalni sekretar Svetske medicinske asocijacije, pohvalio je njeno odbijanje da podleže retorici zabrana. „Novi Zeland je postigao za manje od decenije ono što mnoge zemlje nisu uspele za generacije,“ rekao je, ističući njeno vođstvo zasnovano na dokazima kao model za druge.
Smoke Free Sweden i druge grupe koje se zalažu za primenu koncepta smanjenja štete u borbi protiv pušenja istakle su jedno od najvažnijih uvida Kejsi Kostelo, a to je da će uvek postojati dugogodišnji, teško zavisni pušači koji ne mogu ili ne žele potpuno da se odreknu nikotina. Za te pojedince, prioritet javnog zdravlja treba da bude smanjenje štete koju uzrokuje njihova upotreba nikotina, a ne kažnjavanje zbog toga što nisu potpuno apstinirali.
Ovaj pragmatičan pogled suprotan je ideologiji koja insistira isključivo na apstinenciji, a koja je i dalje dominantna u nekim zemljama, gde zabrane elektronskih cigareta, ograničenja aroma i visoki porezi rizikuju da bivše pušače vrate cigaretama. Nasuprot tome, otvorenost ka manje štetnim alternativama pokazuje poštovanje prema ličnoj slobodi i fokus na rezultate,
a ne na izgled politike.
Šta svet može da nauči?
Lekcija iz Novog Zelanda je jasna: kada donosioci odluka prihvate smanjenje štete, slušaju radnike na prvoj liniji borbe protiv pušenja i odbace zastrašivanje, brz napredak je moguć. Uspeh zemlje zasnovan je na poverenju u odrasle pušače, pristupu regulisanim alternativama i odbijanju da se politike zaštite mladih poistovećuju sa preprekama za smanjenje štete kod punoletnih. To znači razdvajanje politika zaštite mladih od pristupa odraslih, zasnivanje politika na dokazima iz realnog sveta i odbacivanje ideoloških ograničenja koja pušače drže zarobljenim u najštetnijem obliku upotrebe nikotina – zapaljivim cigaretama.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Pvproductions/Freepik
