Kako je najmlađi direktor u Japanu transformisao Hello Kitty

Hello Kitty, verovatno najomiljenija japanska kreacija, proslavila je svoju 50. godišnjicu. Međutim, nije uvek sve bilo tako dobro u japanskoj kompaniji Sanrio koja stoji iza ovog lika. Njihovo poslovanje je imalo velike uspone i padove.

Hello Kitty je rangirana kao druga medijska franšiza sa najvećom zaradom na svetu iza Pokemona, a ispred Mikija Mausa i Ratova zvezda.

Koliku globalnu slavu uživa najbolje pokazuje to što joj je britanski kralj Čarls poželeo srećan rođendan tokom državne posete japanskog cara i carice Velikoj Britaniji u junu.

Sanrio se poslednjih godina borio da zaradi novac, pošto je interesovanje za Hello Kitty opadalo.

Dva prethodna porasta prodaje Sanrija, 1999. i 2014. godine, desila su se zbog popularnosti ovog lika. Skokovi u potražnji za proizvodima kompanije nisu bili održivi, kazao je Jasuki Jošioka iz investicione kompanije SMBC Nikko.

„U prošlosti je njegov učinak imao mnogo uspona i padova, kao da je bio na vožnji rolerkosterom“, dodao je Jošioka.

Najmlađi izvršni direktor

Zatim, 2020. godine, Tomokuni Tsuji je nasledio ulogu šefa u kompaniji Sanrio, piše BBC.

On je unuk osnivača firme, Šintara Tsuija, i tada je imao samo 31 godinu, što ga čini najmlađim izvršnim direktorom jedne japanske kompanije na berzi. Njegov deda je tada postao predsednik Sanria. Pod vođstvom mlađeg Tsuija, Sanrio je promenio svoju marketinšku strategiju.

„Ne radi se o smanjenju popularnosti Hello Kitty, već o povećanju prepoznatljivosti drugih“, kazao je on.

To je dovelo do toga da je Hello Kitty izgubio poziciju Sanriovog najpopularnijeg lika.

Hello Kitty (Pixabay)

Hello Kitty više nije najpopularniji

Prema anketi kupaca, to mesto sada drži Cinnamoroll – belo štene sa bucmastim i ružičastim obrazima, dugim ušima, plavim očima i repom koji podseća na rolnicu sa cimetom. Sanrio se takođe više ne fokusira na slatke likove.

Ako je Hello Kitty japanski ambasador slatkog, onda ljuta crvena panda Retsuko ili Aggretsuko kanališe frustracije obične zaposlene žene.

Lik, koji je popularan među generacijom Zers, prvi put se pojavio u crtanoj seriji na japanskoj televiziji TBS pre nego što je postao globalni hit na Netflix-u.

Još jedan nekonvencionalan lik je Gudetama, ili „lenjo jaje“, koji živi sa depresijom i izgovara mračne stvari koji odražavaju surovu realnost života.

Rigoroznija kontrola

Osim što je diverzifikovao svoje likove, Sanrio je pojačao svoj inostrani marketing i sada se rigoroznije bavi falsifikatima.

„Sada koristimo veštačku inteligenciju za otkrivanje lažnih proizvoda i za podnošenje zahteva za uklanjanje“, rekao je Tsuji.

Za njegovu marketinšku strategiju, ključna je bila saradnja sa velikim brendovima – uključujući Starbucks, Crocs i bejzbol tim LA Dodgersa. Osim sopstvene promocije, saradnjom sa svetskim brendovima, trudimo se da naši likovi budu na tržištu tokom cele godine bez mnogo pauza, dodao je.

U društvu koje toliko stavlja naglasak na staž, prezime Tsuji bilo je ključno za njegovu sposobnost da napravi velike promene u Sanriju.

Hello Kitty (Pexels)

Skoro četvrtinom kompanija na berzi u Japanu, kao što su proizvođači automobila Toyota i Suzuki i kompanija Canon, upravljaju članovi porodice koja ih je osnovala.

Razlog je kulturološki, smatra profesor Hokuto Dazai sa Univerziteta za trgovinu i poslovanje Nagoya. U Japanu, domu najstarije monarhije na svetu, „postoji snažno priznanje porodica i porodičnih preduzeća“ otkrio je.

Osnivači i zaposleni

Odnos gospodar-sluga iz samurajskog perioda prešao je u odnos između osnivača porodica i njihovih zaposlenih, a „obični ljudi se nikada nisu borili oko glavnog posla“.

„To je tako zato što Japan ima manji broj profesionalnih rukovodilaca koje možete izabrati. Firme obično traže svog sledećeg šefa interno, uključujući članove porodice osnivača“, objasnio je profesor Dazai.

Ipak, bila bi laž ako bi rekao da nije bilo odbijanja drugih menadžera i zaposlenih u kompaniji, priznao je Tsuji. Takođe tvrdi da se sukobio sa svojim dedom oko toga kako da vodi kompaniju.

Revizija

„Ali jednog dana sam shvatio da sam bio arogantan, pokušavajući da ubedim nekoga 60 godina starijeg. Posle otprilike godinu dana, deda mi je rekao da vodim kompaniju kako smatram da treba – da će to prepustiti meni“, priznao je on.

U roku od dve godine nakon što je mlađi Tsuji postao izvršni direktor, Sanrio je ponovo bio profitabilan, u onome što analitičar Jošioka naziva „prelepim oporavkom u obliku slova V“.

Cena akcija im je porasla deset puta od 2020. godine i kompanija sada ima vrednost na berzi veću od biliona jena (6,5 milijardi dolara).

Izvor: BIZLife

Foto: Screenshot YT Channel IAM-English