Kad zakoni (ne) važe za sve: Ne lomite mi bagrenje…

Piše: Nataša Mijušković

Skoro dve godine nakon što su se bazilika i hrast star šest vekova našli na trasi koridora 10 i 11, i taman što se dalo godinu dana “udžericama” i bespravnim objektima u Hercegovačkoj ulici u beogradskoj Savamali, srušen je objekat Islamske zajednice Srbije u Zemun Polju. Od rušenja noću (nadležni kažu zbog bezbednosti), baš uoči Ramazana, mnogo je važnije pitanje zašto postoje dvostruki aršini? Zašto se u Srbiji pravi razlika između Islamske zajednice Srbije, čije je sedište u Beogradu, i Islamske zajednice u Srbiji, sa sedištem u Novom Pazaru? Kada se čita, razlika je u jednom “u”. U praksi je, mnogo veća.

Krajem prošle godine, iz Vlade Srbije je saopšteno da nelegalna zgrada koja niče u okviru Fakulteta za islamske studije bivšeg muftije, sada predsednika skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj Muamera Zukorlića neće biti srušena, “jer se ne želi sukob pravoslavaca i muslimana”, kao i da će se situacija rešiti razgovorima. Zukorlić je zapretio “razbijenim glavama”, Vučić je rekao da ne želi krvoproliće već mirno rešenje pa je, posle pola godine, uprkos rešenju o rušenju, u Novom Pazaru status kvo. I Islamska zajednica Srbije, baš kao i Islamska zajednica u Srbiji, gradi bez dozvole, uostalom, kao i neki visoki zvaničnici i mnogi građani Srbije. Jer, u zemlji ima oko 1,800 000 nelegalnih objekata! Zašto je onda odabran objekat muslimana koji ne prete razbijenim glavama a ne, recimo, nekog zvaničnika? Kakva se poruka šalje građanima Srbije? Kada je šteta načinjena, ne samo materijalna, iz Grada Beograda poručuju da su spremni na razgovor s predstavnicima Islamske zajednice Srbije. Gledajući na Stari dvor iz Doma Narodne skupštine Zukorlić, verovatno, ne može da zaustavi smeh.

Da zakon ne važi za sve, dokazali su odavno i huligani na fudbalskim stadionima. U ekspozeu posle prošlogodišnjih vanrednih parlamentarnih izbora, tadašnji mandatar a sada novoizabrani predsednik Republike posvetio je dve rečenice, a sve se svodilo na to da će “Vlada učiniti sve da sportski događaji ne budu obeleženi nasiljem i incidentima i da će oni koji nasilje izazivaju biti strogo kažnjavani”. Koliko je učinjeno i kako su huligani kažnjavani, pokazuju i prošlonedeljne slike kod Hrama Svetog Save, kada su se jurili i tukli motkama oni među kojima i dalje ima onih s nekoliko desetina krivičnih prijava. Država, očigledno, nema snage da se obračuna s huliganima koji su, nije za utehu, problem i u mnogim drugim zemljama.

Srbija može da se pohvali dobrim zakonima. Na papiru. Ne samo onim o sprečavanju nasilja na stadionima, već i, na primer, Porodičnim zakonom iz 2005. godine koji je predviđao iseljavanje nasilnika iz porodice. Međutim, u praksi se to retko dešavalo. Ovog četvrtka, 1. juna, na snagu stupa Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji, opet, predviđa momentalno iseljavanje nasilnika! Ali, šta će biti ako nasilnik bude neka poznata ličnost, visoko pozicionirana ili, ne daj Bože, počne da preti “razbijenim glavama”?

Izvor: BIZLife