I uglavnom je tako. Retkost je da se školovani politikolog, diplomata ili novinar bavi svojim poslom. Valjda zbog toga što uđu u srž materije, pa shvate da to, zapravo, ne žele. Ili u slučaju Balkana – shvate da im tu nije mesto. I to je u redu, jer takvi ljudi briljiraju u nekim drugim profesijama.

Jedna od takvih je i Jovana Vidaković. Politikološkinja po vokaciji, a ipak stručnjak za prodaju, i to u IT svetu. Uspešna poslovna žena i majka. Takve su u današnjem vremenu suočene sa mitološkom slikom o superženi, koja je lepa, zgodna, inteligentna, ambiciozna, samosvesna, odgovorna, hrabra, dobra majka i supruga. Ali da li je zaista moguće postići sve to i kako održati balans između surovog poslovnog sveta i najnežnijih uloga, uloga majke, ćerke i sestre?

Jovana Vidaković je mlada poslovna žena, koja je nakon studija političkih nauka, umesto u političkim vodama, završila u prodaji i u svojoj 16-godišnjoj karijeri uspešno krojila prodaju od kozmetičkih proizvoda, vesti i informacija, do današnjih modernih softverskih rešenja u IT industriji u kompaniji Oracle.

Posao

• Kakav je vaš poslovni put? Odakle ste počeli, šta vas je dovelo do pozicije na kojoj ste sada?

Da ste me pre 15 godina pitali da li ću biti tu gde sam sada, ja bih rekla da nema šanse, jer jedina industrija u kojoj nisam očekivala da ću završiti jeste IT industrija. Ja sam inače diplomirana politikološkinja. Uvek sam, još odmalena, imala potrebu da menjam stvari i mislila sam da bi FPN bio mesto odakle bih sa tom svojom misijom počela. Ipak, nikad se nisam aktivno bavila politikom. Bavim se isključivo prodajom, i to već 16 godina.

Menjala sam industrije često. Prva je bila francuska korporacija u okviru koje su brendovi poput Diora, Šanela itd. Tu sam krenula od najnižeg nivoa, kod nas se to zove promotor. To mi je bio sekundarni posao, uz fakultet, ali brzo sam napredovala i za četiri godine dostigla sam najviši rang, a to je komercijalni direktor za regiju.

Kada sam poželela da budem mama, onda to više nije bio najbolji izbor, zbog putovanja. Promenila sam sferu i prešla da radim prodaju u medijima. Ali sam, posle sedam godina, odlučila da je dosta. Kada sam shvatila da tapkam u mestu, poželela sam izazov. Jedini izbor je bio da odem u nešto skroz nepoznato, a to je u tom trenutku bio IT.

Želela sam da pokažem da se u IT industriji može napraviti rezultat iako ne dolazite iz IT sveta.

• U poslu ste, dakle, još od ranih dvadesetih. Kako ste uspeli da se probijete tako mladi?

Meni su uvek više davali godina nego što imam. To mi nije smetalo jer mi je bilo lakše da tako ostavim dojam odgovorne osobe. Današnje, kao i nekadašnje društvo – ne veruje mladim ljudima, čak i ne samo onima bez iskustva već ni mladim ljudima koji su spremni da rade i napreduju. Ja sam imala sreću da biram poslodavce korporacijske orijentacije, gde se mladim ljudima daje prilika. U drugim privatnim ili državnim firmama dešava se da ljudi na istoj poziciji budu i po više decenija. Ja nikad neću zaboraviti jedan od razgovora za posao gde su mi najviše zamerili što sam u jednoj kompaniji na istoj poziciji bila osam godina. Iz njihove perspektive, vi niste imali motiva i ambicije da napredujete.

• Šta su bile prednosti, a šta mane toga što ste sa manje od 30 godina dostigli pozicije kojima mnogi teže dugo?

Prednosti su što ste, kao mlađi – hrabriji, donosite odluke brže; kad ste stariji – oklevate. S druge strane, kad si mlad, proces dokazivanja je mnogo teži. Vi zaista morate biti supersonični i magični kako biste pokazali da sve što ste obećali možete da uradite.

Mana je što, kada ste mladi, ne shvatate – nisam ni ja sama, a verovatno u tim trenucima i godinama niko i ne shvata – u redu je imati padove. Biće ih konstantno, ali mora ih biti. Da biste nešto postigli, morate proći golgotu, kako god to zvučalo. Ja sam posle svakog svog pada napravila bolji životni i profesionalni rezultat. Da nije bilo padova, ja ne bih bila ovde gde jesam.

Jovana Vidaković, Regionalna direktorica za aplikacije u cloud-u Oracle

Na koji način ste uspostavili autoritet i stekli poštovanje starijih kolega?

Da ste me pitali pre nekoliko godina, drugačije bih na ovo pitanje odgovorila. Sada moram da ispričam priču koju često pominjem a koju sam čula na jednom panelu. Jedna od panelistkinja je rekla da, kad bi nas pitali šta je to „lideršip”, odgovor bi bio da se to ne može naučiti ni platiti, jer je veći deo značenja ovog pojma, zapravo, ono sa čim ste se rodili. Neki ljudi se rode s tim.

Ja sam uvek odskakala sa osobinama vođe i zahvalna sam na tom daru, jer mi je mnogo pomogao da se nametnem tako mlada. Pokazala sam da neko mlad može imati ozbiljan stav, a trebalo je biti šef ljudima koji su imali pedeset, šezdeset godina. Lideršip se može isklesati, ali veći deo je ono sa čim ste se rodili.

Za to je važna okolina, važna je podrška menadžerâ, ili makar treba da bude tako. Ako imate menadžere koji vas ne prepoznaju, onda to može biti problem. Ja sam imala sreću da sam imala dobre menadžere koji su videli da imam potencijal, ali i potrebu da nekome pomognu jer će njima biti lakše ako ja budem uspela. U praksi to nije uvek tako.

• Koliko je izazovno biti uspešna poslovna žena na Balkanu?

Stvarno je bilo teško, a i dalje je. Mnogo smo pogrešile boreći se za tu ravnopravnost kroz istoriju. Svojom borbom smo stvarali dosta neprijatelja, uglavnom je to bio muški rod. Trebalo je boriti se tako da muškarci nisu nama smetnja. Oni jesu nametnuti kao neko sa kim treba da se takmičimo, ali oni nama nisu konkurencija. Treba da se takmičimo sa samim sobom.

Privatni i poslovni život

• Kako uspevate da uskladite privatni i poslovni život?

Ja sam tip žene koja je mnogo stvari napravila s malo godina, jer sam imala spisak želja i ciljeva, koje sam stvarno pisala od 18. godine. Na jednom je, svakako, bilo postati majka – i opet sam se relativno mlada u to upustila. Tada sam se suočila sa problemom da sam sa 25 godina rodila jednu ćerku, sa 27 drugu, a bila sam u sredini svog razvojnog puta i karijere, pa čak i školovanja. Jedan, pa drugi prekid zbog toga što sam dobila decu vratili su me nekoliko godina i pozicija unazad. To je bilo vrlo surovo i trebalo je naći snage za proces ponovnog dokazivanja i penjanja na lestvicama.

Da nisam bila tako mlada, ne bih sve to uspela. Tada nisam ni shvatala da je to nešto posebno, ali danas znam da je u pitanju ozbiljan posao.

Prošle godine sam u BiH dobila nagradu „Žena godine”, u kategoriji poslovne hrabrosti. Tamo sam istakla da nema tačnog recepta kako biti superžena. Nema recepta, ne možete biti superžena. Uvek nešto mora da ispašta. Samo je bitno odrediti prioritete. U krajnjoj liniji, ako je sve zadovoljeno, onda mi same ispaštamo.

• U čemu grešimo kada je u pitanju održavanje balansa između dve najbitnije sfere života, posla i porodice i prijatelja?

Sigurno da ponekad napravimo pogrešan korak, ali ja to ne bih nazvala greškom, jer to nije. Lepota „grešaka” je, u mom slučaju, što sam na svakoj naučila puno. Njih više slavim nego uspehe.

Svaka me je učinila puno boljom verzijom. Uspeh je kao kad kupite cipele, srećni ste dva dana, ali već treći dan niste. Greške slavim duže i više jer me osveste za mnoge stvari. Ono gde, uslovno rečeno, grešim, jeste što sam zbog posla koji obavljam uskratila dobar deo sebe svojoj deci. Meni to zvuči loše, ali nije da sam imala drugog izbora. S druge strane, zahvaljujući tome, one su postale samostalnije, što nam pomaže sada.

• U čemu pronalazite motivaciju?

Motivišu me deca, ali motivišem i samu sebe. Želela sam da svojim primerom pokažem svojim ćerkama da u životu sve može da se postigne. Jednostavno je, samo je stvar stava, želje i ambicije. Ako je nemate, ne možete ni uspeti, ako nemate velike ciljeve, ne možete ih ni ostvariti.

Saveti

• Koja je vaša poruka mladim i ambicioznim ženama – kako da dođu do svog cilja?

U životu svake mlade ambiciozne žene pojave se dva puta, lakši i teži. Koji će izabrati, mora biti njihova odluka, a to znači šta njih inspiriše i šta ih čini srećnim. Nijedan od njih nije pogrešan, nema lošeg puta. Jedina moja poruka je da ne biraju onaj put koji im se nameće, već onaj s kojim su one usklađene. Biće puno suza i padova, ali će, na kraju, biti srećnije, jer slušajući druge ljude, dobićemo samo ometače. Lako je tražiti savet od mame, drugarice, koleginice, direktora, ali je najteže popričati sam sa sobom.

• Preporučite nam jednu knjigu koju svaka uspešna osoba mora da pročita.

„Budni u pet” – knjiga Robina Šarme koja mi je mnogo pomogla u životu.

• Dajte nam jedan ultimativni savet o biznisu.

Brzina promene i prilagođavanja. To je danas osobina koju ne možete da naučite na fakultetima, a toliko je važna jer se svet menja na dnevnoj osnovi.