Pored korporativne odgovornosti, rastući značaj ESG-a ogleda se u tome da ESG predstavlja posvećenost kompanije održivom rastu, etičkim praksama i pozitivnom društvenom uticaju. Zahvaljujući sve većoj svesti potrošačâ, kompanije sa jakim ESG strategijama često ostvaruju njihovu povećanu lojalnost brendu, veće poverenje i konkurentsku prednost. Neki izveštaji pokazuju da kompanije koje daju prioritet ESG-u imaju i do 20 odsto bolji finansijski učinak od svojih konkurenata.

Imajući u vidu da ESG nema samo fokus na kompanijama, možemo videti i značajne regulatorne promene u vezi s ovom temom. Vlade i finansijske institucije širom sveta razumeju da neproverene poslovne prakse mogu imati štetne ekološke i socijalne uticaje. Propisi poput Direktive EU o nefinansijskom izveštavanju (NFRD) propisuju preduzećima da objavljuju i svoj učinak u ESG segmentu. Cilj takvih mandata je da se podstakne transparentnost, zaštite investitori i podstakne održivi ekonomski rast. Pored toga, regulatorno poravnanje smanjuje „greenwashing”, osiguravajući da kompanije i rade u skladu sa onim što obećavaju svojim potrošačima i stejkholderima u vezi s ovom temom, a da se ESG ne završi samo na deklarativnim izjavama.

Tri ključna stuba ESG strategije jesu životna sredina, socijalni segmenti i upravljanje. U segmentu životne sredine ESG se fokusira na interakciju kompanije sa prirodnim okruženjem i tu uključujemo korišćenje energije, upravljanje otpadom, emisije gasova i napore za očuvanje životne sredine. Socijalni stub odražava odnos kompanije prema zaposlenima, dobavljačima, kupcima i zajednicama u kojima posluje, u skladu sa čim ključni pokazatelji uključuju radnu praksu, odgovornost i angažovanje u okviru zajednice. Na kraju, ali ne manje bitna, jeste uprava, koja se tiče rukovodstva kompanije, primanja izvršnih direktora, revizija, internih kontrola i prava akcionara. Robusna struktura upravljanja osigurava etički ispravne i transparentne operacije.

Da bavljenje ESG-em nisu samo reči i moralni imperativi, dokazuju i neke studije koje su to pokušale i da izmere. Studija Harvardske poslovne škole pokazala je da su kompanije koje su se fokusirale na ESG metriku između 1993. i 2010. godine imale 4,8 odsto veće operativne performanse, dok su u poslednjih nekoliko godina ti pokazatelji u nekim primerima prešli 20 procenata. Oko 90 procenata globalnih institucionalnih investitora u istraživanju za 2020. godinu izjavilo je da posebnu pažnju posvećuje učinku kompanija u ESG domenu prilikom donošenja investicionih odluka. Studija Univerziteta u Kaliforniji iz 2018. godine pokazala je da su firme sa boljim ESG ocenama imale niže kreditne raspone, sugerišući da se smatra da su manje rizične od strane kreditora.

Razvoj ESG strategije podrazumeva strukturiran pristup integrisanju održivosti i etičkih razmatranja u poslovanje organizacije i procese donošenja odluka.

Neki od elemenata ESG strategije:

Kako bi jasno definisale svoj ESG put, vodeće svetske kompanije su već usvojile i prate ESG strategije. Apple ima cilj da njihov ceo svoj lanac snabdevanja i životni ciklus proizvoda bude karbonski neutralan do 2030. Microsoft se, takođe, obavezao da bude karbonski neutralan do 2030. godine. BlackRock je integrisao ESG metriku u svoje investicione procese i forsira ulaganja u kompanije koje su transparentnije za ESG pitanja. Goldman Sachs se obavezao da investira 750 milijardi dolara u narednoj deceniji u oblastima kao što su čista energija i inkluzivni rast. Tesla, pored toga što proizvodi električna vozila, koristi obnovljive izvore energije, kao što su solarni paneli. Adidas teži da što više obuće proizvodi od recikliranih materijala i stvara partnerstva u domenu ekoloških inicijativa.

Transformacije životne sredine, socijalnog okruženja i upravljanja nešto su što mora da ima svoje korene i u edukativnim sistemima. Stoga, Univerzitet Stanford poseduje robusni sistem za reciklažu i kompozitni program koji teži da dostigne nulti otpad do 2030. godine. Midlberi koledž, u Vermontu, teži da koristi samo obnovljive izvore energije. Univerzitet Harvard ima kancelarije koje su namenjene inkluzivnom okruženju za sve studente i zaposlene. Penzioni fond Univerziteta u Kaliforniji povukao je svoje investicije koje su bile vezane za potrošnju fosilnih goriva.

Deca u osnovnim školama, pa i mlađa, edukuju se kroz razne projekte kako bi kroz igru upoznala i razumela ESG okruženje. Neki od jednostavnih primera ekološke edukacije jesu projekti recikliranja, pravljenje malih bašta u učionicama, šetnje kroz prirodu. Sa socijalnog aspekta, tu su lekcije prijateljstva, upoznavanje različitih kultura kroz knjige, muziku, hranu i poštovanje razlika među njima, kao i društvenо odgovorne akcije, pomaganja starijima ili čak samo provođenje vreme sa njima.

Kompanije, pojedinci i države – podjednako su odgovorni da daju svoj maksimum u ESG domenu. Evropska unija ima cilj da bude karbonski neutralna do 2050. godine. U nekim zemljama EU prilikom kupovine automobila odmah plaćate penal u skladu sa procenom koliku će emisiju ugljen-dioksida to vozilo da napravi. Neke zemlje su prioritizovale solarnu energiju i energiju vetra. Pristup zdravstvenom osiguranju i obrazovanju za što širi krug stanovništva socijalni su ciljevi u okviru ESG-a kojima teže neke zemlje, kao što je situacija u nordijskim zemljama, Kanadi, Nemačkoj, Australiji, Novom Zelandu itd.

U bliskoj budućnosti kompanije neće samo izveštavati o finansijama, već će integrisati ESG metriku, slikajući holističku sliku svog učinka, sa naglaskom na dugoročno stvaranje vrednosti za sve zainteresovane strane, a ne samo za akcionare. Ovakav pristup prepoznaje međusobnu povezanost društva, životne sredine i profita. Napredne tehnologije kao što su veštačka inteligencija i „big data” pojednostaviće prikupljanje podataka, verifikaciju i izveštavanje o temi ESG-a obezbeđujući tačnost i transparentnost.

Pejzaž ESG-a je dinamičan i odražava evoluirajuće prioritete društva, biznisa i upravljanja. ESG nije samo trend; to je svedočanstvo o održivim poslovnim praksama, stvaranju vrednosti i društvenom dobru. Brojevi govore sami za sebe, naglašavajući značaj ESG-a kao vodećeg svetla za buduće poslovne strategije. Bavljenje ESG-om počinje od toliko malih i jednostavnih stvari: Nemoj baciti ništa na ulicu, postoje kante za smeće; Budi dobar kolega, komšija, pridrži vrata onome ko dolazi, a nemoj mu ih zatvoriti ispred nosa.

Vreme za jedrenje ESG okeanom u srcu biznisa i celog društva – sada je.