Jedno od najsvetijih mesta na svetu pretvara se u luksuzni mega-resort
Godinama su posetioci odlazili na planinu Sinaj sa beduinskim vodičima da posmatraju izlazak sunca nad netaknutim, kamenitim pejzažem ili da se upuste u druge pešačke ture kojima su domaćini bili Beduini. Sada je jedno od najsvetijih mesta Egipta, koje poštuju Jevreji, hrišćani i muslimani, u centru „nesvetog“ spora zbog planova da se pretvori u novi turistički mega-resort.
Lokalno poznata kao Džabal Musa, planina Sinaj je mesto gde je, prema predanju, Mojsije dobio Deset zapovesti. Mnogi veruju i da je to mesto na kojem je, prema Bibliji i Kuranu, Bog govorio proroku. Na tom području nalazi se i manastir Svete Katarine iz 6. veka, najstariji hrišćanski manastir na svetu u neprekidnoj upotrebi, kojim upravlja Grčka pravoslavna crkva. Izgleda da će monasi tu i ostati, pošto su egipatske vlasti, pod grčkim pritiskom, porekle da žele da ga zatvore.
Luksuz menja prirodu
Ipak, postoje duboke brige oko toga kako se ovo dugo izolovano pustinjsko mesto, koje je pod zaštitom Uneska i obuhvata manastir, grad i planinu, menja. Luksuzni hoteli, vile i trgovački bazari su u izgradnji.
Tu živi i tradicionalna beduinska zajednica, pleme Džebeleja, poznato kao „čuvari Svete Katarine“. Njihove kuće i eko-kampovi za turiste već su srušeni uz malo ili nimalo nadoknade. Čak su bili primorani da izvade tela iz grobova na lokalnom groblju kako bi se napravio prostor za novi parking. Projekat je predstavljen kao nužan za održivi razvoj i povećanje turizma, ali je nametnut Beduinima protiv njihove volje, kaže britanski pisac i poznavalac Sinaja Ben Hofler.
Egipat preusmerava deo Nila i pustinju pretvara u plodne oranice
„Ovo nije razvoj onako kako ga vide Džebeleja, već kako izgleda kada se nameće odozgo, da služi interesima drugih, a ne lokalne zajednice“, rekao je on za BBC.
Grčka se najglasnije usprotivila egipatskim planovima, zbog svoje istorijske povezanosti sa manastirom. Tenziije su porasle kada je egipatski sud u maju presudio da manastir Svete Katarine leži na državnom zemljištu, a ne na svom vlasništvu, već da ima samo „pravo korišćenja“. Atinski arhiepiskop Jeronim II osudio je presudu rečima: „Imovina manastira se oduzima i ekspropriše. Ovaj duhovni svetionik pravoslavlja i helenizma suočen je sa egzistencijalnom pretnjom.“
Više pročitajte na našem portalu Održime.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
