Između roditeljskog i vlastitog doma: U kojim profesijama mladi mogu da priušte da iznajme stan?

Kada mladi razmišljaju o samostalnom životu od prve plate, pitanje nije samo kolika je zarada, već i koliki su troškovi i gde bi želeli da žive. Upravo ta jednačina je često nepremostiva prepreka za mnoge koji i u svojim tridesetim godinama ostaju sa roditeljima.

Za iznajmljivanje garsonjere u Beogradu potrebno je i više od 250 evra, a za mnoge devojke i mladiće, na početku karijere, to je preveliki izdatak. U manjim mestima situacija je ponekad bolja, kada su u pitanju cene kirije, ali je zato neretko teže pronaći dobro plaćen posao.

Miloš Turinski sa portala „Poslovi Infostud“ kaže da sve više profesija danas nudi mogućnost da mlada osoba dostigne pristojan standard već na samom početku, bez obzira na to da li ima fakultet ili srednju školu. Dodaje da visokoobrazovani i srednjoškolci ne kreću sa iste pozicije, ali da ni jedni ni drugi nisu bez šanse: jedni brže napreduju, drugi brže zarađuju, a da tržište trenutno traži i jedne i druge.

Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida kaže da su mladi koji dolaze iz drugih gradova fleksibilniji i da se brže odlučuju na iznajmljivanje stana, često uz deljenje troškova sa cimerima, dok se Beograđani teže odlučuju na samostalan život, pre svega zbog visokih kirija u odnosu na prosečne zarade, pa se najčešće osamostaljuju tek nakon stabilizacije prihoda.

U prilog tome govore i podaci koji pokazuju da je prosečna starost kada se mladi u Srbiji osamostaljuju i napuštaju roditeljski dom 31,5 godina, prema podacima iz publikacije „Demografski profil mladog stanovništva“, koju je na osnovu Popisa iz 2022. godine objavio Republički zavod za statistiku (RZS). Čak 31,85 odsto građana Srbije starosti između 30 i 34 godine deli životni prostor sa roditeljima. Ovaj prosek je znatno viši u odnosu na ostatak Evrope, gde je prosek oko 26,3 godina, a u nekim zemljama poput Finske mladi se osamostaljuju već oko 21 godine.

„Razlozi za ovako kasno osamostaljivanje u Srbiji su ekonomske prirode: finansijske prepreke, nesigurnost zapošljavanja i visoki troškovi stanovanja. Istovremeno mnogi roditelji se i ne bune i često podržavaju odluku ostanka u zajedničkom domaćinstvu, naročito kada su u pitanju deca muškog pola. Statistika pokazuje da je u grupi mladih od 25 do 34 godine koji i dalje žive sa roditeljima, više od 60 odsto pripadnika muškog pola“, kaže Aleksandra Mihajlović.

Koncept boljeg života: Predrag je izgradio kuću od konoplje i napravio revoluciju u stanovanju

Ona napominje da, za razliku od studenata, mladi koji već imaju posao i stabilna primanja ne traže samo privremeni smeštaj, već stan u kojem mogu duže da ostanu i stvore osećaj doma. Najčešće biraju dobro povezane, ali i cenovno pristupačne delove Beograda — kao što su Zvezdara, Voždovac, Palilula i pojedini blokovi Novog Beograda.

Prema podacima 4zida, prosečne mesečne kirije za garsonjere na Zvezdari i Voždovcu oko 300 evra, na Paliluli i Zemunu oko 270 evra, dok se jednosobni stanovi izdaju po ceni od 340 evra, pa naviše. Cene su najviše u centralnim opštinama poput Starog grada, Vračara i Savskog venca dok su u perifernijim delovima grada znatno povoljnije.

„Kod mladih koji su zaposleni preovlađuje potreba za komfornijim prostorom i boljim enterijerom, dok su studenti spremniji na kompromis oko lokacije ili opremljenosti. Biraju lokacije koje nude ravnotežu između pristupačne kirije, blizine posla i sadržaja koji im olakšavaju svakodnevnicu, a to podrazumeva prodavnice, teretane, kafiće, javni prevoz i ukoliko imaju automobil parking mesto. Mladi uglavnom traže manje, funkcionalne stanove, koji su namešteni i opremljeni osnovnom tehnikom. Najvažniji kriterijumi su dobra lokacija, uredan enterijer, internet i klimatizacija“, objašnjava Aleksandra Mihajlović.

Ko može da priušti luksuz odvajanja od roditelja?

Miloš Turinski napominje da ima profesija u kojima je realno ostvarivo osamostaliti se već na početku karijere. Prema podacima „Infostuda“, najčešće su to poslovi u komercijali, prodaji, logistici i transportu, gde prosečne zarade prelaze 100.000 dinara. I u nekim korporativnim sektorima – poput finansija, računovodstva, IT-ja i marketinga, mladi koji imaju obrazovanje i tehničke veštine mogu da startuju sa platom koja im omogućava solidan stepen samostalnosti, posebno ako ne žive u Beogradu.

„Taj prag od 100.000 dinara danas nije rezervisan samo za specifične profile – do njega sve češće dolaze i mladi iz sektora gde se traže konkretne veštine i odgovornost. U komercijali prosečna zarada prelazi 115.000 dinara, vozači u proseku zarađuju nešto više od 100.000, ali i pojedine administrativne i finansijske pozicije u većim kompanijama dostižu taj nivo, naročito ako je u pitanju rad na projektima sa inostranim partnerima. U IT-ju, iako junior pozicije mogu krenuti skromnije, razvojni put je brz – mnogi već posle godinu dana prelaze prosečnu platu“, kaže Turinski.

On napominje da i stručni kadrovi u zdravstvu, farmaciji, inženjerstvu i obrazovanju postepeno dobijaju veći značaj, jer tržište počinje da vrednuje praksu i konkretne rezultate, a ne samo titulu.

„Ako gledamo zapošljivost mladih po obrazovanju, tržište je trenutno vrlo otvoreno za obe grupe. Srednjoškolci najlakše dolaze do posla u trgovini, proizvodnji i logistici – to su sektori

gde stalno postoji potreba za novim kadrom. Visokoobrazovani, sa druge strane, najlakše započinju karijeru u administraciji, finansijama, IT-ju, marketingu i prodaji. Poslodavci danas traže i mlade ljude koji donose digitalne veštine, znanje stranih jezika i spremnost da uče – što su karakteristike koje se ne vezuju za diplomu, već za mindset. Sve više kompanija uvodi junior programe, prakse i rotacione pozicije, što znači da mladi ne moraju odmah da znaju sve, već da pokažu potencijal. To je dobra vest za sve – za one koji tek ulaze na tržište, i za poslodavce koji traže energiju i svežinu“, ukazuje Miloš Turinski.

Prema podacima „Infostuda“, najniže početne zarade i dalje su vezane za pomoćne, fizičke i uslužne poslove, poput konobara, kasira ili radnika u proizvodnji, gde se plate uglavnom kreću između 60.000 i 80.000 dinara. Turinski napominje da treba imati na umu da je za mnoge mlade upravo to ulaznica na tržište rada – prvi korak koji otvara mogućnosti za dalje učenje, obuku i napredovanje. Zato je sve veći broj poslodavaca spreman da pruži obuku ili program prakse, što kandidatima bez iskustva omogućava da za godinu dana pređu u znatno bolje platne razrede, a samim tim im se povećavaju i šanse da se osamostale.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik