"Zeleno je opet boja novca"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Ivana Višnjić, Net zero

    “Zeleno je opet boja novca”

    Piše: Ivana Višnjić, MBA, Junior Partner u Egzakta Advisory

    Neki od najprepoznatljivijih trendova koji će oblikovati bankarsku industriju u budućnosti jesu aplikacije, inovacije, digital, digital i digital. Ipak, sve prisutniji postaje još jedan trend: „net zero”

    Istorija iza nas ima nekoliko prelomnih trenutaka i nekoliko onih koji su bili početak industrijskih revolucija – štamparska presa, snaga vode, snaga pare, masovna proizvodnja, montažne trake, struja, računari, automatizacija i internet. Pandemija kovida 19 je pogodila čovečanstvo apsolutno u svim segmentima. I bankarstvo kakvo poznajemo krenulo je putem promena, koje će ga pretvoriti u industriju koju juče nismo poznavali.

    Neki od najprepoznatljivijih trendova koji će oblikovati bankarsku industriju u budućnosti jesu aplikacije, inovacije, digital, digital i digital. Banke će biti svuda oko nas. Ali u tom trendu sveprisutnosti banaka sve prisutniji postaje još jedan – „zeleni” trend: „net zero”.

    Šta je „net zero”? Prosto rečeno, svet teži da napravi balans između emitovanog ugljen-dioksida i njegove količine uklonjene iz atmosfere, odnosno da dodati gas bude na istom ili nižem nivou od iskorišćenog.

    Da bismo došli do ovog momenta, svi – od država, preko kompanija i pojedinaca – moraju se boriti sa klimatskim promenama i to im mora biti primarna agenda. Nema prostora izgovorima ni za koga da kaže da se to njega ne tiče. To važi i za banke.

    Investitori i regulatorna tela neće u budućnosti biti zadovoljni praznim ekološkim obećanjima, dok pozivaju banke da postanu značajniji faktor u odbrani planete i postizanju „net zero” stanja. Očekujemo da će regulatorno biti definisana nezavisna revizija koja bi potvrdila da banke rade u skladu sa onim što javno zastupaju na temu ekoloških standarda i, što je još važnije, banke će se suočiti sa ogromnim pritiskom da preusmere finansiranje, a time i zarađivanje, sa kompanija koje su okarakterisane kao zagađivači koji pogoršavaju efekat staklene bašte na one koji su posvećeni održivoj energiji. Ovo će biti najveći test za banke, s obzirom na to da kompanije za naftu, gas i druga fosilna goriva obezbeđuju bankama stabilne i predvidive prihode.

    Sistem upravljanja zaštitom životne sredine i socijalnim menadžmentom nije nikakva novina. Poslednji priručnik za njegovu implementaciju IFC (International Finance Corporation, World Bank Group) napisao je još 2015. godine. Kompanije su suočene sa brojnim značajnim ekološkim i socijalnim izazovima i nijedan od tih izazova nije nepremostiv, ali ako se njima ne rukovodi efikasno ili ako se ne procenjuju adekvatno, naneće kompanijama ne samo štetu u profitabilnosti već i u reputaciji i razvoju budućeg poslovanja.

    Implementacija Sistema zaštite životne sredine i socijalnog menadžmenta (ESMS) može imati direktne poslovne benefite. Uštede u korišćenju energije i materijala mogu uticati na smanjenje operativnih troškova. Smanjenje i pražnjenje otpada, kao i reciklaža, mogu da svedu na minimum troškove odlaganja otpada, koji se vremenom konstantno povećavaju. U stvari, određeni organski otpad se može pretvoriti u gorivo ili energiju, zarad povećanja održivosti i uštede u troškovima poslovanja. Sistem upravljanja vam može pomoći da izgradite procese kako biste smanjili troškove u odnosu na industrijske standarde i identifikovali potencijalnu uštedu proizvodnih i operativnih troškova.

    Uloga banaka je ovde dvostruka. Kao značajni poslovni subjekti svake ekonomije, banke moraju da se u svom poslovanju vode time da ne ulažu u one koji ne doprinose zaštiti životne sredine i socijalnom menadžmentu, radi očuvanja svoje buduće profitabilnosti, reputacije i izgleda za buduće poslovanje, a kao i svaka privredna jedinka, u redovnom poslovanju daju svoj doprinos.

    I koji su to najznačajniji „cleantech” trendovi u 2022. godini koji su predodređeni da dovedu do značajnog smanjenja emisije ugljen-dioksida i da se izbore sa klimatskim promenama, a koje bi trebalo da banke imaju u svom portfoliju?

    Iako su obnovljivi izvori energije jedan od najjeftinijih generatora na većini svetskih tržišta, zbog problema u lancima snabdevanja, povećanja cene solarnih modula i cene čelika – došlo je do povećanja ukupne investicije iznad očekivanog, odnosno stagnacije u opadanju troška po instaliranom vatu. Ipak, mora se gledati vrednost koja se odnosi na sistem u celini. Konsolidacija banaka oko obnovljivih izvora energije, uz ogroman podsticaj za zeleno finansiranje, dovela je do smanjenja cene kapitala za obnovljive izvore energije. Povećanje broja solarnih farmi sa outputom ispod 5 MW na svetskom nivou planirano je na nivou od preko 20 odsto u 2022. godini. Jedan od načina da se ovaj rast nesmetano nastavi, da se premoste problemi u svetskim tokovima i lancima snabdevanja, kao i da se nastavi pad investicije po instaliranom vatu, jeste da se proizvodnja infrastrukturnih elemenata za obnovljive izvore energije pomeri što bliže mestima instalacije infrastrukture.

    Proizvođači vetroturbina su nastavili da investiraju u dalji razvoj. Tehnologija vetra se okreće inovacijama u pogledu većih turbina i korišćenja recikliranih materijala. Vetroturbine su za samo tri godine podigle svoje kapacitete za 50 odsto. Uz dalje istraživanje kombinacija materijala, smanjenja otpada i povećanog recikliranja, Siemens Gamesa je, 2021. godine, proizveo prvo reciklirano sečivo. Dalji razvoj vetroturbina okrenut je razvoju plutajućih polja, koja nama jesu geografski nedostižna, ali se očekuje da će veliki projekti u ovom segmentu biti najavljeni u Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu tokom ove godine. Trenutno najveći projekat započet je 2021. godine – Kincardine od 50 MW, na obalama Škotske. Očekuje se da rekord bude oboren ove godine u norveškim vodama: Equinor 88 MW Hywind Tampen, koji će snabdevati kompanijske naftne i gasne platforme.

    Cene litijum-jonskih baterija su krajem 2021. godine porasle za 10‒20 odsto, zbog rasta cena sirovina, povećanja potražnje u auto-industriji, manje kupovne moći integratora sistema za skladištenje energije i geografske koncentracije LFP-a u Kini. Ali bez obzira na sve navedeno, trošak skladištenja energije u baterijama i dalje je konkurentan u odnosu na alternativne tehnologije, iako se dalji pad njihovih cena ne očekuje pre 2024. godine.

    Korporacije i mala i srednja preduzeća okrenuće se obnovljivim izvorima energije iz različitih razloga. Neki iz primarno regulatorno uslovljenih, kako bi smanjili kazne i penale zbog potencijalnog povećanja emisije ugljen-dioksida, neki će hteti da smanje troškove električne energije, a neki da smanje rizik u snabdevanju električnom energijom.

    Jasniji regulatorni okviri su postavili put za razvoj zelenog hidrogena od 15 GW kapaciteta elektrolize na svetskom nivou u 2019. godini, 70 GW u 2020. godini, do 250 GW u 2021. godini.

    U 2022. godini se očekuju na svetskom nivou novi regulatorni podsticaji za razvoj industrije hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida (CCUS). Ova industrija je u 2021. godini imala rast od 26 odsto. Očekivano je da se regionalna diversifikacija nastavi u 2022. godini, iako ovim tržištima dominiraju Severna Amerika i Evropa.

    Kao što vidite, potencijala je mnogo i banke su jedan od pokretača koji će pomeranjem investiranja sa fosilnih goriva na niskokarbonsku ekonomiju i na niskokarbonsku i klimatski otpornu (LCR) infrastrukturu doprineti zelenom razvoju. U Srbiji se preko 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja i, gledano po glavi stanovnika, imamo najveću proizvodnju struje iz uglja u Evropi. U Srbiji postoji nekoliko projekata za solarne farme 5‒10 MW, kojima je najveći kamen spoticanja finansiranje i koje mogu biti dobar početak u smanjenju našeg karbonskog otiska.

    Neke banke će prihvatiti promenu i usvojiti stroži stav prema ekološkom otisku svojih klijenata i svom poslovanju. Neki će samo simulirati zeleno poslovanje. Neke banke će, možda, biti spremne da žrtvuju svoje kratkoročne ciljeve zarad dugoročnog napretka, koji će, ukoliko regulatorno bude definisan, biti jedini način da posluju. Ali koji god bude put koji će do ovoga dovesti, zeleni točak se pokrenuo i zeleno opet postaje najbitnija boja novca – jer banka mora biti zdrava.

    Izvor: BIZLife Magazin

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE