Istraživanje: Pranje novca „gura“ CENE NEKRETNINA na Balkanu
Sektori nekretnina i građevine koriste se za pranje novca od nelegalnih aktivnosti poput trgovine drogom i migrantima na Zapadnom Balkanu, što dovodi do povećanja cena nekretnina, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Pranje novca putem građevinskih i poslova nekretnina popularno je jer su nekretnine naročito pogodne zato što, pored toga što predstavljaju zgodno mesto za „parkiranje“ kapitala, mogu vremenom i dobiti na vrednosti, ali nisu jedini način za pranje novca koji je na raspolaganju kriminalnim organizacijama, navodi se u izveštaju „Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu”, prenosi bne intellinews.
“Imovina može biti mesto za značajne količine kapitala, potencijalno povećati vrednost i poboljšati kvalitet načina života kriminalaca“, navodi se u izveštaju. Ukazuje se na ranija istraživanja koja su pokazala da ulaganja u izgradnju i nekretnine „imaju dugu istoriju apsorbovanja ilegalnih prihoda na zapadnom Balkanu, s obzirom na to da je taj sektor i ekonomski značajan i loše regulisan.
Prepoznaje se da je stambena imovina u riziku više od komercijalne imovine.
Esperti sugerišu da je srpsko tržište nekretnina postalo regionalno čvorište za pranje novca preko nekretnina.
„Industrija nekretnina u Srbiji zabeležila je neobično visok rast između 2018. i 2020. godine, iako su mnoge novoizgrađene zgrade i dalje prazne. Slično Albaniji, građevinarstvo je nastavilo da (se razvija) tokom pandemije COVID-19, uprkos smanjenju ostatka ekonomije“, navodi se u publikaciji.
Cene po kvadratnom metru nastavile su da rastu čak i na tržištu koje se smatra zasićenim.
Stručnjaci tvrde da je ovo povećanje najverovatnije posledica ubrizgavanja značajne količine nedozvoljenih sredstava na tržište.
“Uprkos značajnim operativnim troškovima, organizovani kriminal i ilegalna trgovina legalnom i ilegalnom robom nesumnjivo svake godine generišu milijarde evra nezakonitih globalnih finansijskih tokova koji se usmeravaju u inostranstvo, peru u lokalnim privredama ili reinvestiraju u druge kriminalne aktivnosti, navodi se u izveštaju.
United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC) procenjuje da pranje novca čini približno 2,7 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, ili 1,6 biliona američkih dolara.
Ako se te globalne procene primene na države regiona, može se zaključiti da se na Zapadnom Balkanu godišnje opere između 1,8 i 4,6 milijardi evra.
Iako sume novca zarađenog kriminalom koji se ubacuje u privredu (pojedinačno) mogu mogu biti i relativno male, mogu imati značajan uticaj na lokalne ekonomije, dodaje se u izveštaju.
Kriminalne aktivnosti tako mogu povećati socijalno-ekonomske razlike, a pranje novca može da poveća cene nekretnina i oteža rešavanje stambenog pitanja za mnoge građane.
Pranje manjih količina nezakonito stečenog novca često se vrši kroz preduzeća koja zahtevaju veće količine gotovine, poput restorana, barova, benzinskih pumpi i taksi kompanija.
Širom regiona, nelegalno stečena sredstva se u takvim preduzećima mešaju sa stvarnom zaradom iz poslovanja, koja se zatim uključuju u bankarski sistem.
Turizam se takođe navodi kao ključni sektor za pranje novca, ali opet kroz ulaganja u barove, restorane, diskoteke i hotele.
Još jedna oblast u kojoj se potencijalno vrši pranje novca je industrija igara na sreću, navode u Globalnoj inicijativi.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
