Ima 6.000 pratilaca i prodaje slike na Instagramu: Ovo je njegov recept za uspeh

Iako se fotografijom bavi već nekoliko godina, Momčilo Uzunović je svoju prvu izložbu ’Life In Silhouettes’ imao u Božidarcu, tokom poslednje nedelje aprila. Ovu izložbu čine fotografije koje su nastale u romskom naselju Mali London kod Pančeva. Povod i inspiracija za tekst bilo je nešto što se spontano desilo na izložbi.

„Svi ljudi koji su došli na izložbu pitali su me koji sam aparat koristio. Svi su nagađali da je u pitanju neki skup i profesionalni aparat. Kada se završilo prvo izložbeno veče, izvadio sam svoj telefon i rekao – ’Ovim sam napravio celu izložbu. U pitanju je najobičniji, stari iPhone 5s.’ I niko mi nije verovao dok nisu videli fotografije na telefonu, dok nisam pokazao kako radim i kako ih obrađujem.“
Uzunović je tada shvatio da svako ima mobilni telefon u džepu i da svako može da ’ispriča priču’, a samo su mu potrebne instrukcije kako da obradi fotografiju.

Sebe predstavlja kao nekog ko se strastveno bavi fotografijom, a o kojoj je učio sam, čitao, gledao, radio, i tragao za ljudima iz slične sfere. Upisao je režiju, ali je ubrzo shvatio da mu fotografija omogućava da se izrazi na najbolji način, da ispriča priču u jednom kadru. Za to mu, kako kaže, ne treba ni budžet, ni ekipa, ni organizacija… Iako i dalje postoji uvreženo mišljenje da su najbolje fotografije i umetnost ono što dolazi iz objektiva skupih, profesionalnih (ili starih) fotoaparata, Uzunović smatra da se novim tehnologijama, odnosno bilo kojim novijim mobilnim telefonima može ispričati priča.
„Danas nije bitno čime praviš fotografiju i kako praviš fotografiju bitno je samo šta ona govori. Ne samo fotografija, već bilo koja umetnost, ili bilo koji aspekt posla… Koja je tema i ideja, šta si hteo da kažeš…“

Momčilo Uzunović na Instagramu u ovom trenutku ima oko 5.800 pratilaca, dostigao je publicitet i prodaje fotografije upravo preko ove mreže.
Savetuje kako da se dođe do što više pratilaca, do što više ljudi sa kojima ćete podeliti svoju priču.

„Plodovi uspeha dolaze sa radom. Ako ne slikaš deset sati dnevno i ne provedeš još pet sati sređujući ili razvijajući fotografije, ne možeš ništa ni očekivati. To važi za sve poslovne sfere. Na primer, za mene kao nekog ko se bavi fotografijom Instagram je najbolja društvena mreža. Ja tamo bukvalno provodim sate…
U ovoj sferi važe tri glavna načela: discover, collaborate, share. Pronaći nešto što je interesantno za svakog ponaosob. Na mom primeru recimo to je dokumentarna fotografija. Pronašao sam ljude koji rade nešto slično, i mi se pomažemo, razvijamo, učimo jedni od drugih, i delimo sa svetom. Kad kažem delimo, to u ovom konkretnom slučaju znači šerujemo na Instagramu, i na drugim sajtovima i društvenim mrežama. Dakle, pronaći ljude iz iste sfere, komunicirati sa njima, ostaviti iskren komentar, i to je ključ Instagrama. Ne možete samo da postavljate fotografije uz hešteg i to da bude to.”

Na Instagramu ga je kako sam kaže ’pokrenuo’ Ričard Koči Hernandez, koji je dvaput nominovan za Ejmi nagradu i dvaput za Pulicera. Hernandez radi na Berkliju kao profesor fotografije, a sebe predstavlja upravo kao digitalnog storytellera.
Koči je dobio Pulicerovu nagradu za doprinos u sferi novih načina komuniciranja u foto žurnalizmu i dokumentarizmu. Kako on radi? „On na primer uzme telefon, stavi eksternu kamericu i mikrofon, ima svoj stativ na njemu, i tako ide i intervjuiše ljude. Njemu ne treba skupa oprema od 20.000 evra, on ne daje izgovore. Njemu i svima nama dostupno je skoro sve u telefonu koji ima 100 grama. Ostaje na nama koliko ćemo ili nećemo da radimo. Današnji studenti misle da ne mogu da naprave nešto jer nemaju dobru opremu, a tehnikalije postaju sve manje bitne. Poenta je – ne tražiti više izgovore – ne znam dovoljno, znaću sutra, ili nemam dobru opremu… Sve možeš da napraviš ovde i sada.“

Uzunović podseća na Larsa fon Trira i Dogmu 95. „Napravio je neku vrstu zakonika za režiju koji govori – film ne sme da ima kameru na stativu, odnosno kamera je u ruci, ne sme da se ima budžet za film i glumci nisu glumci već ’obični’ ljudi. I napravio je revoluciju. To je bio revolt protiv Holivuda, jer su holivudski filmovi imali budžet od par miliona dolara. Mislilo se da dobar film mora da ima veliki budžet, ali ne, dobar film mora da ima priču.“ Uostalom, kao i većina umetničkih i poslovnih sfera.

Uzunović planira radionice, predavanja, workshopove… Da li se plaši ’invazije’ novih fotografa, da li ga to ugrožava? Smatra da je lepota upravo u tome – u deljenju, podsticanju i da u tome leži promena. Očekuje da će iz svega toga izaći neki novi medijum koji olakšava komunikaciju i pravljenje neke nove umetnosti.

Izvor: BIZLife

Foto: Momčilo Uzunović

Piše: Nada Veljković