Deda i baba su se hranili jednostavno – hleb, sir, kuvano jaje, paradajz iz bašte. Nikad nisu razmišljali o „balansu makronutrijenata”, ali su uvek imali energije za teške poslove koje su obavljali i retko su se žalili na zdravlje. Hrana im je bila, ako ih pitate – izvor snage, a ne problema. A ja? Prošlog utorka sam doručkovao „s nogu” – kroasan i espreso – brzo, praktično, prosto poželjno, ali već nakon par sati bio sam iscrpljen, gladan i nervozan.

Piše: Nemanja Kuč, Zamenik urednika 

Danas imamo više izbora nego ikada, ali istovremeno i više konfuzije. Brza hrana je dostupna na svakom koraku, obećava uštedu vremena, ali često nam uzme mnogo više – zdravlje, koncentraciju i raspoloženje. Zašto smo mi, u stvari, prestali da jedemo pametno? Pametna ishrana ne podrazumeva da moramo provoditi mladost pored šporeta, poput naših baba (svaka im čast!), ali znači da prepoznamo šta našem telu zaista treba. Prvi put kada sam odlučio da pojednostavim stvari – uveo sam u svakodnevnu ishranu više domaće hrane, voća i povrća. Otkrio sam praktične aparate, poput air fryera, koji mi je doslovno promenio svakodnevicu.

Odlazak na pijacu mi je postao navika. Uglavnom idem subotom ujutru, uzmem šta mi treba za nekoliko dana – povrće, voće, jaja. Znam nekoliko ljudi kod kojih stalno kupujem i vremenom se tu stvorilo neko poverenje. Znam od koga je paprika, čija je zelena salata, što mi je dovoljno da se osećam sigurno u ono što jedem. U vremenu kad nam se stalno nešto prodaje, taj odnos s prodavcem na pijaci mi dođe kao kontrapunkt. U konzumerističkom društvu, brendovi ulažu milione u psihologiju marketinga da bi postigli upravo to – osećaj bliskosti, poverenja, lojalnosti. Iako je to danas deo ozbiljnih strategija velikih kompanija, meni je dovoljno da me čovek pogleda u oči i kaže: „Ovo je iz mog plastenika.” Taj jednostavan odnos ima više vrednosti nego bilo kakva reklama.

Prelazak na zdravu hranu treba biti svestan izbor. Naravno da i dalje ponekad pojedem pitu ili komad čokolade, ali osnovu dana pokušavam da izgradim na stvarima koje me zaista hrane. Taj obrok ne mora da bude skup, komplikovan ili dugotrajan da bi bio dobar. Samo mora biti pažljivo izabran. Zdrava ishrana je povratak sebi i onome što su znali naši stari – hrana nije samo ukus, već i gorivo, oslonac i lek.

Možda nemam baštu koju su istrajno obrađivali deda i baba, ali imam priliku da napravim izbor za sebe i svoju porodicu, i to svaki dan. Ako već ne možemo da usporimo život, možemo da usporimo dok pripremamo hranu i jedemo, kako bismo to činili pametnije. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.