U vinogradima nadomak Paraćina, u naselju Lozica, nastaje priča koja ne počinje ni u tradiciji ni u porodičnom nasleđu, već u snu. Vinarija „Ralević”, danas prepoznata po kvalitetnim etiketama i nagrađivanim vinima, nastala je iz jedne rečenice: „Hajde da napravimo svoje vino!” Ta ideja, izgovorena 2016. godine, bila je okidač za transformaciju dvojice blizanaca iz sveta građevine u svet vinarstva. Osnivači vinarije su braća blizanci Milan i Milomir Ralević, koji danas, zajedno sa svojim suprugama i decom, razvijaju ovaj porodični biznis i grade vinsku priču u kojoj svaka boca nosi njihovo zajedništvo i viziju.

„Sve je krenulo od jednog barika, bez opreme, ali sa puno ljubavi i entuzijazma. Moj brat blizanac i ja dolazimo iz drugog sveta, sveta građevine, sveta preduzetništva, i bavimo se poslom koji nema nikakve veze sa vinom, ali vino je oduvek bilo naša strast. Rođeni smo i odrasli u porodici koja nije imala direktnu vezu sa vinarstvom, ali smo uvek negovali poštovanje prema zemlji i prirodi”, napominje na početku razgovora za BIZLife Milan Ralević, suosnivač vinarije.

Godišnje naprave 15.000 flaša vina

Vinarija „Ralević”, u čijoj proizvodnji godišnje nastaje oko 15.000 boca vina, ima kapacitet od 50.000 litara i pažljivo negovanu selekciju domaćih i internacionalnih sorti: od tamjanike i vranca do kaberne sovinjona, šardonea i merloa. Ipak, pre nego što su stigli do priznanja i vinoteka, Ralevići su morali da oslušnu svoje biće i naprave veliki zaokret.

„Ne mogu da kažem da o tome nismo sanjali, ali, isto tako, nismo mnogo ni radili na toj ideji, sve dok to nekako nije eksplodiralo u nama. Vinarstvo za nas nije plod slučajnosti, već prirodna nadogradnja ljubavi prema zemlji i stvaranju. Preduzetnički duh nam je pomogao da postavimo jasne ciljeve i da od početka razmišljamo o kvalitetu, a ne o količini. Vino je za nas spoj tradicije i savremene vizije, a kada takav pristup uparite sa strašću i posvećenošću, rezultati, pa i nagrade, dolaze kao potvrda da ste na pravom putu”, objašnjava sagovornik magazina BIZLife.

Milan posebno napominje da ključnu podršku duguju enologu dr Radovanu Đorđeviću, napominjući i to da oni nisu želeli da započnu ovu priču dok nisu bili sigurni da mogu ozbiljno da je iznesu. Kako kaže, kada se sve posložilo, tada je krenula njihova priča. I uprkos tome što nisu imali vinski pedigre, svoju poziciju na tržištu izgradili su autentičnim pristupom i otvorenošću za istraživanje.

„U početku je to bio izazov – sve morate sami da naučite, da krenete od nule. Sa druge strane, ta sloboda nam je omogućila da gradimo svoj stil bez ograničenja, da stalno eksperimentišemo i donosimo odluke bez tereta tradicije. Učimo svaki dan, a to je možda i najveća prednost kada krećete od nule, jer dajete 110 posto sebe”, ističe Milan.

Pet-nat vino od tamjanike

Jedan od primera tog eksperimentisanja jeste nedavno lansirano pet-nat vino od tamjanike, koje je izazvalo mnogo pozitivnih reakcija, kaže suvlasnik ove vinarije:

„Eksperimentisanje mi daje slobodu da otkrivam nove dimenzije vina. Pet-nat je nastao iz želje da pokažemo da i tradicionalna sorta, poput tamjanike, može da zasija u modernom živom stilu vina. Najviše nas inspiriše sama priroda – ona vas nauči da poštujete proces, ali vas istovremeno tera da budete kreativni i prilagodljivi.”

U vinariji „Ralević” ništa ne izlazi pod njihovim imenom dok ne prođe strogu internu selekciju, objašnjava Milan i naglašava da je to, zapravo, najosetljiviji deo posla:

„Svako vino mora da prođe kroz proces probanja, evaluacije i sazrevanja – ništa ne puštamo u promet dok ne budemo uvereni da predstavlja ono najbolje iz našeg podruma. To je kombinacija osećaja, znanja, preciznosti i velikog strpljenja.”

Iako je u pitanju timski rad, kada vino ulazi u svoje najosetljivije faze – fermentaciju i flaširanje – reč ima Milan.

„Kako je moj zadatak usmeren na enološke procese u vinu, poslednju reč imam ja. Najosetljivije faze stvaranja vina jesu fermentacija i flaširanje, kada ja postajem dirigent te harmonije. Na kraju, svaka boca vina nosi naše ime, viziju i energiju”, objašnjava sagovornik magazina BIZLife.

Pretvaranje soka u vino – čista magija

„Volim proces fermentacije, kada se grožđani sok pretvara u vino – to je čista magija. Ali isto tako volim trenutak kada vino ’progovori’, kada kroz miris i ukus osetite da je sve što ste radili imalo smisla. To je, obično, negde na polovini odležavanja, kada shvatim da se vino oblikuje onako kako sam ga zamislio”, dodaje.

U porodičnim biznisima granica između posla i svakodnevice često je nevidljiva, a braća Ralević pronašla su ravnotežu u podeli zaduženja, oslanjajući se na međusobno poverenje i zajedničku viziju.

„Ja sam se više posvetio vinu, dok je Mića ostao u primarnim poslovima. Ja sam tu za sve ključne odluke, ali je svakodnevni rad u vinogradu i podrumu timski poduhvat. Kvalitet se održava samo ako ste spremni da budete prisutni, čak i u kasnim večernjim satima, kada svi drugi završe posao”, poručuje Milan Ralević.

Bez obzira na profesionalizaciju posla, emocija nije izbledela, poručuje Milan za kraj našeg razgovora:

„Strast prema vinu se ne gubi – ona samo sazreva, baš kao i vino. Još uvek otvaram bocu da je ’slušam’, da vidim kako se menja i živi. To su trenuci zbog kojih znam da je ovo više od posla – to je deo mog identiteta.”

I dok iz podruma izlaze etikete koje osvajaju tržište i nepca, priča o vinariji „Ralević” ostaje priča o porodici. O jednom bariku iz ljubavi. O viziji koja sazreva, baš kao i svako vino u njihovim bačvama.