Studija pokazala da je više od milijardu ljudi širom sveta gojazno

Prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i međunarodne grupe istraživača, više od milijardu ljudi širom sveta danas se smatra gojaznim, što je stanje povezano sa povećanim rizikom od brojnih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Gojaznost je toliko rasprostranjena da je postala češća od neuhranjenosti u većini zemalja, uključujući mnoge države sa niskim i srednjim prihodima koje su se ranije borile sa pothranjenošću.

„Zapanjujući broj ljudi živi sa gojaznošću“, rekao je Majid Ezati, profesor na Imperial koledžu u Londonu.

Gojaznost kao svetski problem

Nalazi, koji se smatraju najmerodavnijim nezavisnim procenama, zasnovani su na podacima od više od 220 miliona ljudi u više od 190 zemalja.
Dok su stope gojaznosti u stabilizuju u mnogim bogatijim zemljama, u drugim zemljama brzo rastu, dodao je Ezati. I dok nedovoljna težina postaje sve manje uobičajena na globalnom nivou, u mnogim zemljama ona ostaje značajan problem, ostavljajući sve veći broj država suočenim sa onim što je poznato kao „dvostruki teret“ pothranjenosti.

„U prošlosti smo o gojaznosti razmišljali kao o problemu bogatih. Gojaznost je svetski problem“, rekao je Frančesko Branka, šef odeljenja za ishranu pri SZO, na konferenciji za novinare.

Gojaznost (Pixabay)

Stope gojaznosti kod odraslih su se više nego udvostručile između 1990. i 2022. godine, a više su nego učetvorostručene među decom i adolescentima uzrasta od 5 do 19 godina, navodi list.

U istom periodu, udeo devojčica, dečaka i odraslih, koji se smatraju pothranjenim, pao je za petinu, trećinu i polovinu, pokazala je analiza.
Ezati je rast stope gojaznosti među decom nazvao „veoma zabrinjavajućim”, što odražava putanju viđenu kod odraslih čak i pre 1990. godine. U isto vreme, rekao je, stotine miliona još uvek nemaju dovoljno da jedu, piše Rojters.

Posledice neuhranjenosti i gojaznosti

Nedovoljna težina može da bude veoma štetna za razvoj dece i, u najekstremnijem slučaju, stanje može dovesti do smrti od gladi. Gojazni ljudi su takođe izloženi riziku od prerane smrti i invaliditeta s obzirom na vezu sa ranim početkom dijabetesa, bolesti srca i bubrega i nizom drugih ozbiljnih zdravstvenih stanja.

Porast ,,dvostrukog tereta“ najveći je u nekim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, navodi list, uključujući delove Kariba i Bliskog istoka.
Na ovim destinacijama stopa gojaznosti je sada veća nego u mnogim zemljama sa visokim prihodima, posebno u Evropi. U nekim evropskim zemljama, poput Španije, postoje naznake da bi stopa gojaznosti mogla početi da opada ili barem stagnira, istako je Ezati.

Gojaznost (Pixabay)

Podaci su dobijeni od tima 2017, a sastavilo ih je više od 1.500 naučnika. U tom trenutku, procenjeno je da oko 774 miliona ljudi starijih od 5 godina živi sa gojaznošću.

Generalni direktor SZO dr Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da su potrebne mere kao što su porezi na proizvode sa visokim sadržajem šećera i promovisanje zdravih školskih obroka da bi se pomoglo u borbi protiv gojaznosti.

„To zahteva saradnju privatnog sektora, koji mora biti odgovoran za uticaj svojih proizvoda na zdravlje“, zaključio je on.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay