Generacija Z veruje u kapitalizam u kom postoji sigurnost: Evo o čemu je reč
Neki poslovni lideri su zbunjeni zbog stavova svojih zaposlenih o kapitalizmu. Antropologa Gena Ksera, koji predaje studentima, zanima šta generacija Z misli o njemu.
,,Čarli Manger je jednom rekao da je kapitalizam bez neuspeha kao religija bez pakla. Mogu li sigurnost i neuspeh koegzistirati u kapitalizmu? Moje istraživanje daje sliku zašto neki mladi Amerikanci kažu da mogu“, kazao je on.
Šta je tzv. bezbedni kapitalizam?
U bezbednom kapitalizmu preduzetnici hrabro predviđaju budućnost i profitiraju od razvoja novih i boljih načina za rad. Većina mladih Amerikanaca podržava kapitalistički okvir koji povezuje kreativnost, rad i nagradu. Oni podržavaju privatno vlasništvo, konkurenciju, profit i pravo na odlučivanje o tome kako da koriste svoje bogatstvo, a to se povećava sa godinama, piše Fast Company.
Samo nedostaju rizik i neuspeh. Da bi se naučila samopoštovanju, deca milenijalci su mnogo uveravana o svojoj važnosti. Milenijalci kasnije stupaju u brak, kasnije su počeli da rade i više su se oslanjali na porodicu za finansijsku podršku nego ranije generacije. Generacija Z nastavlja trend. Mnogi su zabrinuti za svoje izglede, jer su manje dobri nego kod milenijalaca. Bezbedni kapitalizam pokreće interesovanje za stvari koje su starije generacije smatrale nepotrebnim i nedostupnim.
Generacija Z (Freepik)
Među generacijom Z, 65 odsto smatra da bi vlada trebalo da obezbedi posao svakom ko ga želi, a 67 odsto kaže da osiguranje za slučaj nezaposlenosti treba da odgovara trenutnoj plati te osobe.
Da li je sigurni kapitalizam socijalizam?
Ne. Većina mladih Amerikanaca ne veruje saveznoj vladi ili drugim ljudima. Mnogi ne misle da bi vlada trebalo da ograniči individualno bogatstvo ili profit kompanija.
Čak 72 odsto kaže da slobodna tržišta rade bolje nego kada bi vlada birala pobednike, dok 66 odsto tvrdi da učešće vlade u ekonomiji ometa preduzetništvo.
Kada se pojavio?
Ekonomski i psihološki obrisi tzv. bezbednog kapitalizma pojavili su se pre pandemije. Do nedavno, većina ekonomista je brinula da milenijalci propuštaju ,,ekonomski motor“ koji je stvorio životni stil srednje klase njihovih roditelja. Nisu kupovali kuće u istom procentu kao starije generacije i imali su manju uštedu za penziju. Mnogi imaju dug za studentski kredit.
Roditelji milenijalaca razvili su kulturu koja je sve više zaštitnički usmerena na fizičku i emocionalnu sigurnost. U eseju pod nazivom ,,The Coddling of the American Mind“, Džonatan Haid, psiholog, i Greg Lukianof, advokat, tvrde da to uništava spremnost Generacije Z da se suoči sa novim idejama i iskustvima.
Generacija Z (Unsplash)
Gen Kser i kandidat u američkoj predsedničkoj trci 2020. rekao je da se njegova platforma fokusirala na kapitalizam usredsređen na čoveka i univerzalni osnovni prihod.
Ove ideje opstaju u statistikama koje ilustruju stavove milenijalaca i generacije Z prema preraspodeli. Više ima pozitivnih stavova o univerzalnom osnovnom dohotku (46 odsto) nego o blagostanju (31 odsto). Većina misli da ljudi koji dobijaju socijalnu pomoć treba da rade.
Kakva je budućnost?
Mladi Amerikanci su odrasli u najbogatijoj naciji na svetu. Nije iznenađujuće da imaju određena očekivanja u vezi sa mrežom podrške. Uspeh i sreća, dostizanje svog punog potencijala ili ono što generacija Z naziva „živeti svoj najbolji život“, uglavnom zavise od razvoja hrabrosti i osećaja lične odgovornosti.
Nije loše što neki deo života zahteva uporan trud i donosi bolan neuspeh. Godine 1958, 92 odsto Amerikanaca je mislilo da su ih iskušenja i teškoće u životu učinili boljim. Danas 59 odsto generacije Z misli ovo.
Milenijalci su bolji od generacije Z kada je reč o optimizmu, samopouzdanju u izvršavanju izazovnih zadataka – oko tri od pet ima dobar rezultat u poređenju sa otprilike polovinom generacije Z.
Najstariji milenijalci su u ranim 40-im, što je prosečna starost za pokretanje biznisa u SAD. Hoće li se njihov interes za preduzetništvo podudarati sa interesom mlađih generacija? Više od polovine njih ima decu i poseduju kuću. Mreže podrške koje uključuju pristupačno obrazovanje, stanovanje, zdravstvenu zaštitu i pristup kapitalu su od suštinskog značaja. Oni će ublažiti rizik, a ne i eliminisati.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels, Freepik, Unsplash
