Gardijan: „Poznati“ nisu samo bezazlena zabava – oni su nasmešeno lice korporacijske mašine
„To što smo propustili da vidimo povezanost između slave i velikih biznisa učinilo je popularnost Trampa neizbežnim.“
Ovako je započeo svoj tekst na Gardijanu (Guardian) Džordž Monbiot.
Prenosimo delove njegovog teksta:
„Sada kada je zvezda TV šoua (reality-ja) postao predsednik Amerike, da li možemo da se složimo da je kultura poznatih više od bezazlene zabave – to bi mogla da bude esencijalna komponenta sistema koji upravlja našim životima?
Popularnost kulture poznatih nije se desila sama po sebi. Dugo su je gajili oglašivači, marketari i mediji. I ima svrhu. Što su udaljenije i bezličnije korporacije postale, to se više oslanjaju na lica drugih ljudi koji se povezuju sa svojim mušterijama. Potrebno im je lice nekog koga gledaju često kao i svog komšiju.
Besmisleno je pitati čime se Kim Kardašijan bavi; njena uloga je da postoji u našim umovima, glumeći našu virtuelnu komšinicu.
…
Ona nije jedina, Igi Pop promovisao je osiguranje za motore, a Benisio del Toro prodavao je Hajneken. Uloga ovih ljudi jeste da pokažu da postoji nešto uzbudljivije iza logoa.
Ne morate da pročitate ili pogledate sve te intervjue da biste videli glavne kvalitete poznatih ličnosti – oni su fizički lepi, dosadnjikavi i bezlični. Mogu se upotrebiti kao beli papiri, ili bolje – ekrani, na koje se može projektovati bilo šta. Uz nekoliko izuzetaka, oni koji najmanje imaju da kažu, dobili su najveći broj platformi da se izraze.
Ovakva teorija pomaže masovnoj obmani među mladima koji imaju realne šanse da postanu poznati. Istraživanje pokazuje da 54 odsto mladih koji imaju 16 godina, želi da bude poznato.
Ipak, u šou-biznisu postoji zamka: Jednom kada postanete korporativno čedo, nema više razmišljanja svojom glavom.
Selebritiji imaju drugu glavnu ulogu: kao oružje masovne zabave.
Skorija istraživanja pokazala su da oni koji su najzainteresovaniji za poznate ujedno su najmanje uključeni u politiku, najmanje izlaze na proteste, i najmanji procenat njih glasa.
U Trampu se može ogledati fuzija dve glavne svrhe kulture poznatih: korporativna personifikacija i masovna zabava. Njegova ličnost je postala maska za njegovu haotičnu, beskrupuloznu poslovnu imperiju. Njegov „javni imidž“ je savršena obrnuta slika svega što on i njegove kompanije predstavljaju.
Selebritiji mogu da se nastane u vaš život, ali oni nisu vaši prijatelji. Bez obzira na namere onih koji stoje iza njih, ne treba zaboraviti da su samo lice eksploatacije, i imitatori naših „komšija“.“
Izvor: BIZLife
Foto: Beta/AP
Piše: N.V.
