Formalni kancelarijski prostori postaju PROŠLOST: Ovo su NOVI načini razmene ideja
Kancelarijski prostor odavno je prestao da bude isključivo mesto za puko završavanje posla, on je sada predviđen i kao mesto druženja, razmene ideja i vizija za unapređenje posla i karijere.
Samo tokom prethodne godine na tržištu Beograda izgrađeno je preko 120.000 kvadrata poslovnog prostora što predstavlja rast od preko 15 odsto na godišnjem nivou i najveću godišnju ponuda kada uzmemo u obzir proteklu deceniju.
Ipak, i ovaj rekordni broj novih kvadrata teško zadovoljava tražnju, pa se stopa raspoloživog kancelarijskog prostora u Beogradu kreće oko četiri odsto.
Pandemije je omogućila mnogim zaposlenim da svoje radne obeveze obavljaju od kuće, iz udobnosti svoje dnevne sobe ili terase, ali sve češće se mogu čuti zahtevi poslodavaca za potpuni povratak u kancelarije.
Kancelarija, radni prostor, coworking (Unsplash)
Potražnja za kancelarijskim prostorom nastavljena je tokom cele prethodne godine, a ovom stabilnom trendu umnogome su doprineli, pored širenja radnog tima i širenje kompanija koje su već na tržištu, dolazak novih, kao i relokacije kompanija usled geopolitičkih poremećaja u Evropi, ali i promena u načinu na koji se kancelarijski prostor koristi.
Danas nije dovoljno zaposlenom obezbediti samo udobnu stolicu i radni sto. Neophodno je pružiti više. To više ogleda se u pratećim sadržajima poput, prostora za relaksaciju, slobodnog kretanja kroz radni prostor, interakciju sa kolegama i ostalo.
Prema rečima Miloša Antovića, direktora saradnika u CBRE odeljenju Projektnog menadžmenta trenutno postoji nekoliko dominantnih trendova koji se kristališu, a kada je u pitanju kancelarijski prostor.
„Prvi je fleksibilni tip kancelarije, koji je postojao i pre pandemije kada smo prostor delili na tradicionalne kancelarije sa hijerarhijskom strukturom i ove koje su fleksibilnije, a koje su donele koncepte ‘activity based working’, ‘share desking’ i druge. To je dovelo do bolje preraspodele prostora u samoj kancelariji između individualnog i timskog rada i dodatnih sadržaja koji su sve više uplivavali u radni prostor“, objašnjava Antović.
Miloš Antović, Associat Director, Building Consultancy
Kancelarija budućnosti je mesto okupljanja
Naš sagovornik dodaje da je pandemija donela hibridni način rada, te da su novi trendovi oni koji implementiraju hibridni način rada u većoj ili manjoj meri.
„Kada govorimo o hibridnom radu mislimo na njegovo izmeštanje iz same kancelarije, on nas je doveo do zaključka da je produktivnost van kancelarije skroz okej, ali da inovativnost rada van kancelarije nije okej, jer ona opada i treba nam fizički prostor u kojem ćemo mi spontano da se okupljamo, pričamo i razmenjujemo ideje. Kancelarije budućnosti vidimo kao mesto spontanog okupljanja i timskog rada“, navodi Miloš.
Prema njegovim rečima „kada kažemo timski rad i kolaboracija ne mislimo na veliki sto u konferencijskoj sali gde sednemo i pričamo, već na apsolutnu esenciju raznolikosti prostora koju nudi timski rad“.
Kancelarija, radni prostor, coworking (Freepik)
„Ta raznolikost prostora se ogleda u tome da ideje možemo da razmenjujemo u izmeštenom prostoru, koji nije strogo konferencijski i formalan. Na taj način svi dodatni sadržaji sve više i više uplivavaju u kancelarije. Sada postoji trend da se prostori menjaju kako bi ponudili što veći izbor, gde možemo da vršimo timski rad i kolaboraciju. To mogu biti ‘lounch zone’ ili ‘breakdown zone'“, ističe Antović za BIZLife.
On napominje da kada se govori o ovakvim prostorima, misli se uglavnom na one u poslovnim zgradama koji nude takve mogućnosti.
„Beograd pruža ovu mogućnost. Imamo dosta poslovnog prostora koji se može urediti prema potrebama zaposlenih. Veliki broj internacionalnih kompanija kod nas su trendseteri koji prvi implementiraju ove trendove kroz poslovne prostore. Takođe, imamo i jak IT sektor koji je takođe veoma sklon prihvatanju novih načina rada“, zaključuje Antović.
Izvor: BIZLife/Mladen Stanković
Foto: Unsplash/Freepik
