Finansijski stručnjak za BIZLife otkriva: Zašto niko neće GENEKS kulu?

Geneks kula – nekada simbol Beograda, danas hiljade i hiljade kvadrata praznog poslovnog prostora koje niko ne želi i posle nekoliko neuspelih licitacija.

Nedavno je održana još jedna u nizu neuspelih prodaja Geneks kule, tačnije njenog dela koji je predviđen kao poslovni prostor, a koji se meri hiljadama kvadrata, te nekoliko garaža. Prvo javno nadmetanje održano je 23. maja i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika proglasila je tu prodaju neuspešnom jer nije bilo kupaca za cenu od dve milijarde dinara.

Prema Agenciji na prodaju je bilo ponuđeno 28 poslovnih prostora, površine 14.943 kvadrata, dok prostori između 27. i 37. sprata imaju površinu veću od 1.450 kvadrata. Prodajnu celinu činile su i garaža ukupne površine 9.023 kvadrata, kao i deset garaža površine 6.445 kvadrata.

Geneks kula (Printscreen)

Oblakoder od 35 spratova spolja godinama izgleda oronulo. U boljem stanju nije ni unutrašnjost poslovnog dela zgrade koji čeka na prodaju već nekoliko meseci sa drastično spuštenom cenom.

Početna cena na drugoj ponudi, oglašenoj u julu, bila je 1,46 milijardi dinara, dok je u maju cena bila dve milijarde dinara.

Kupovina „mačke u džaku“

Finansijski stručnjak i vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dejan Molnar za Portal BIZLife, kao jedan od razloga zbog čega nema potencijalnih kupaca navodi činjenicu da se predmetna nepokretnost prodaje iz stečaja.

„Stečajni postupak je veoma formalizovan i nije zasnovan na pukim tržišnim prilikama/kriterijumima. Drugi razlog mogao bi biti opterećenost (osporenost) pojedinih elemenata stečajnog postupka (pominju se i krivične prijave u nekim člancima u medijima), pa je realno da pretpostavimo da retko ko (očito niko) ne želi da poseduje ‘opterećenu’ nepokretnost“, objašnjava Molnar.

Geneks kula (YouTube)

Prema njegovim rečima u krajnjem slučaju, oni koji ulažu kapital sve „stavljaju na papir“.

„Pred potencijalnim investitorima se u konkretnom slučaju nalaze dve alternative: Da li im se više isplati da kupe parcelu na sličnoj lokaciji i na njoj izgrade novu poslovnu zgradu od temelja prema željama budućih zakupaca ili da kupe ‘mačku u džaku’ kako u pravno-formalnom smislu, tako i sa građevinskog aspekta (stari objekat), koja se pri tome nalazi i pod određenim stepenom zaštite države (kao kulturno dobro)“, napominje naš sagovornik.

Prva pametna zgrada na Balkanu

Zapadna kapija Beograda građena je od 1970. do 1980. godine, prema projektu Mihajla Mitrovića, jednog od najproduktivnijih arhitekata Jugoslavije. To je bila najviša i prva pametna zgrada na Balkanu u ono vreme.

Geneks kula je u vlasništvu kompanije za međunarodnu i unutrašnju trgovinu, hotelijerstvo, ugostiteljstvo i vazdušni saobraćaj Generaleksport, koja je u stečaju.

Odluka o restrukturiranju kompanije doneta je 2007. godine. Nažalost, restrukturiranje nije uspelo, a zaposlenima je bila određena novčana naknada u iznosu od 200 evra po navršenoj godini radnog staža, koja im pripada prema socijalnom programu i koja je trebalo da bude isplaćena iz dela prodaje imovine (hoteli „Grand” i „Konaci” na Kopaoniku i Blok 20). Posle neuspelog restrukturiranja javni pozivi za prodaju kule „Geneks” objavljivani su 2008, 2009. i 2010. godine, ali bez uspeha.

Konačno, kompanija „Generaleksport” dospela je 2015. godine na spisak 188 preduzeća obuhvaćenih akcionim planom Vlade RS za okončanje privatizacije pokretanjem stečajnog postupka.

Geneks kula (YouTube)

Kulturno dobro

Na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, na sednici Vlade Srbije održanoj 2021. godine Stambeno-poslovni centar „Geneks“ je utvrđen za kulturno dobro.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: YouTube Printscreen