20 godina Fejsbuka: 4 načina kako je društvena mreža promenila svet

Facebook je pokrenuo Mark Zakerberg i nekolicina njegovih prijatelja pre 20 godina. Od tada, jedna od najpopularnijih društvenih mreža redizajnirana je na desetine puta. Ali njegov cilj je ostao isti: povezivanje ljudi i zarada od reklama.

Platforma ove godine puni 20 godina. Na četiri načina je uspela da promeni svet.

Facebook je promenio igru društvenih medija

Druge društvene mreže, kao što je MySpace, postojale su pre Facebook-a ali je sajt Marka Zakerberga odmah uzeo maha kada je pokrenut 2004. godine, što je dokazalo koliko brzo bi ovakva platforma mogla da zavlada.

Za manje od godinu dana imao je milion korisnika, a za četiri godine prestigao je MySpace podstaknut inovacijama kao što je mogućnost „označavanja“ ljudi na fotografijama.

Snimanje digitalnim foto – aparatom u noćnom izlasku, a zatim označavanje prijatelja na desetinama slika bilo je osnovni deo života tinejdžera. Konstantno promenljivi feed aktivnosti je takođe bio velika privlačnost za rane korisnike.

Do 2012. godine, Facebook je premašio milijardu korisnika mesečno i, osim kratkog kvara na kraju 2021. – kada su broj dnevno aktivnih korisnika opali po prvi put – platforma je nastavila da raste.

Širenjem na manje povezane zemlje i ponudom besplatnog interneta, kompanija je održala i povećala broj korisnika Fejsbuka. Na kraju 2023. godine, gigant je objavio da ima 2,11 milijardi korisnika dnevno.

Doduše, Facebook je manje popularan nego što je bio među mladima. Bez obzira na to, ostaje najpopularnija društvena mreža na svetu i uvela je novu eru društvenih aktivnosti na mreži.

Neki vide Facebook i njegove rivale kao osnažujuće alate za povezivanje. Drugi ih vide kao sredstva razaranja koja izazivaju zavisnost.

Mark Zakerberg (foto: Beta/AP)

Facebook je učinio naše lične podatke vrednim i manje ličnim

Facebook je dokazao da je prikupljanje naših lajkova izuzetno unosno. Ovih dana, Facebook-ova matična kompanija Meta je reklamni gigant koji, pored Google-a, uzima veliki deo globalnog novca za oglašavanje.

Meta je u četvrtak prijavila više od 40 milijardi dolara prihoda za poslednji kvartal 2023. godine, uglavnom od ponude oglašivačima. Nekih 14 milijardi dolara je deklarisano kao profit.

Ali Facebook je takođe pokazao gde prikupljanje podataka može poći po zlu. Meta je više puta kažnjena zbog pogrešnog upravljanja ličnim podacima.

Najpoznatiji slučaj bio je skandal Kembridž analitike 2014. godine, koji je doveo do toga da je gigant platio 725 miliona dolara za rešavanje pravnog postupka zbog značajnog kršenja podataka.

U 2022. godini, kompanija je takođe platila kaznu EU od 265 miliona evra jer je dozvolila izdvajanje ličnih podataka sa sajta.

I prošle godine, društvena mreža je dobila rekordnu kaznu od 1,2 milijarde evra od strane Irske komisije za zaštitu podataka zbog prenosa informacija evropskih korisnika van nadležnosti. Gigant se trenutno žali na kaznu.

Facebook (Pexels)

Mreža je internet učinila političkim

Nudeći ciljano oglašavanje, Facebook je postao glavna platforma za predizbornu kampanju širom sveta.

Na primer, pet meseci pre američkih predsedničkih izbora 2020. godine, tim sadašnjeg predsednika Donalda Trampa potrošio je više od 40 miliona dolara na reklame na Facebook-u, prema istraživanju Statista.

Facebook je takođe umeo da promeni politiku na lokalnom nivou omogućavajući različitim grupama korisnika da se okupljaju, vode kampanju i planiraju akciju na globalnom nivou.

Rečeno je da su Facebook i Twitter bili ključni tokom Arapskog proleća u pomaganju u koordinaciji protesta i širenju vesti o tome šta se dešava na terenu.

Ali upotreba društvene mreže u političke svrhe kritikovana je zbog nekih posledica, uključujući uticaj na ljudska prava. U 2018. godini, Facebook se saglasio sa izveštajem UN u kojem se navodi da nije uspeo da spreči ljude da koriste platformu za „podsticanje vanmrežnog nasilja“.

FILE – Fejsbuk, Meta (AP Photo/Tony Avelar, File)

Gigant je pokreno Metinu dominaciju

Sa ogromnim uspehom Fejsbuka, Mark Zakerberg je izgradio društvenu mrežu i tehnološko carstvo koje ostaje bez presedana u smislu korisnika i njegove posledične moći.

Kompanije kao što su WhatsApp, Instagram i Oculus, postale su deo krovnog giganta Facebook, koji je promenio ime u Meta 2021. godine.

Meta sada kaže da više od tri milijarde ljudi svakodnevno koristi barem jedan od njenih proizvoda.

A kada nije mogla da kupi svoje rivale, Meta je često bila optuživana da ih kopira kako bi zadržala svoju dominaciju, piše BBC.

Funkcija priče koja nestaju na Facebook-u i Instagramu je slična glavnoj funkciji koja se nalazi na Snapchat-u. Instagram Reels je odgovor kompanije na izazov koji postavlja aplikacija za deljenje videa TikTok, a Threads je Metin pokušaj da imitira X, ranije poznat kao Tviter.

Taktike su postale važnije nego ikad, zahvaljujući povećanoj konkurenciji i strožim regulatornim okruženjima.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay, Beta/AP, Pexels