Šta kada nam je dosta LOŠIH VESTI? Psihoterapeutkinja za BIZLife otkriva REŠENJE
Nijedan skoriji period za građane zemlje nije bio tako težak kao što je period od kraja 2019. godine do danas. Prvo koronavirus i milioni mrtvih i zaraženih, a zatim rat u Evropi, opet mrtvi i ranjeni, ali i globalna inflacija. Problemi se samo nižu, a najveća žrtva je psiha ljudi.
Stanovništvo se u poslednje tri godine neprestano bori, a mediji i društvene mreže, iza kojih opet stoje ljudi, ne pomažu. Okruženi smo lošim vestima i dešavanjima a jedini savet je da „filtriramo vesti“.
I sama suočena sa svim ovim problemima, Anđela Mitrović, geštalt psihoterapeutkinja, pokrenula je „Fabriku srećnih vesti“.
Anđela Mitrović, geštalt psihoterapeutkinja pod supervizijom, na završnom, naprednom nivou edukacije
„Fabrika srećnih vesti“
Po uzoru na svetske medije poput Good News Network, Mitrović je pokrenula Instagram profil na kom deli samo lepe vesti.
„Fabrika srećnih vesti“, Instagram profil koji prati oko 15.000 ljudi, pokrenut je u jeku epidemije koronavirusa, sredinom 2020. godine.
„Sredinom 2020. godine došla je misao o stvaranju nekog toplog i srećnog mesta koje će služiti deljenju inspirativnih priča pojedinaca, dobrih dela, lepih vesti i dešavanja u svetu i kod nas , sa idejom da to bude jedan od načina na koji ću pripadati zajednici“, priča Mitrović za BIZLife Portal,
Kako ističe, srećne vesti su ono što je lično osećala kao potrebu pa je odatle već krajem pomenute godine došao i pokret ka osnivanju stranice FSV oko koje su se okupili ljudi koji rezonuju sa tom idejom.
„Danas je FSV entitet koji govori sam za sebe, jedna vrsta zajednice na instagramu u kojoj ljudi učestvuju u deljenju vesti i mi koji formalno radimo na tome smo zapravo samo tu da jednom lepom energijom donesemo sadržaj najbolje što umemo, bez namere da akcenat bude na nama“.
View this post on Instagram
Srbija – plodno tle za lepe vesti
Iako deluje kao da je u Srbiji, uzimajući u obzir sve probleme sa kojima se građani suočavaju, teško pronaći dobre vesti, Mitrović tvrdi da nije.
„Postoji mnogo lepih vesti u Srbiji, mnogo sjajnih ljudi koji su uzrok tih vesti, koji ih svakodnevno stvaraju, koji su inspiracija, ali je prilično izazovno doći do njih jer nisu u prvom planu“, priča ona.
Potreba za takvim vestima, kaže, postoji.
View this post on Instagram
„Kako vreme prolazi, iskustvo nam govori da je potreba za takvim vestima velika i to je ono što nas istinski raduje“.
Psihoterapeutkinja: Kako loše vesti utiču na građane?
Svakodnevna izloženost lošim vestima nije nešto što bismo poželili našem najbližem. Zato je glavni savet da se filtriraju vesti. Ali kako konstantna izloženost loših vesti utiče na građane?
Anđela iz ugla geštalt psihoterapeuta to objašnjava ovako:
„Pre svega, izlaganje informacijama i loše vesti različito utiču na različite ljude, a veliko je pitanje i kakvim informacijama se izlažemo i šta su za nas loše vesti, odnosno iz kojih su oblasti te loše vesti, da li su sve vesti koje imaju neku notu neprijatnosti obeležene kao loše ili među njima postoje i one koje nisu prijatne ali nam je važno da se o njima informišemo. Dakle, da li su loše same po sebi ili su loše za nas? Kada tako postavim stvari postajem svesna da ovo pitanje otvara mnogo tema“.
Ističe da iz njegog ličnog iskustva, bilo je mnogo neprijatnih vesti koje joj nisu izazivale stres ili nemir jer se nije povezivala sa njima, a bilo je i onih koje joj jesu izazivale stres.
„Govorim u prošlom vremenu jer je to danas za mene drugačije. Način na koji već dugo pomažem sebi je da ne čitam sve vesti i da ne moram da budem o svemu informisana, da dozvoljavam sebi da ne znam sve, tačnije da mogu da biram šta je ono što želim da znam. Osim toga, tu je i svest o tome da neke loše vesti mogu biti tako jake da učine da se izgubim u njima i da zaboravim sebe. Kada sam svesna toga, onda mogu da primetim kako odlazim od sebe i kako se osećam kada se to desi i da prihvatim da postoji vest koja jeste teška i da postojim ja, i da uvek mogu da odaberem da ostanem sa sobom“.
„Fabrika srećnih vesti“ kao biznis
Na pitanje kakvi su njeni finansijski benefiti od ovoga, Mitrović kaže:
„U ovu priču ulažemo mnogo truda i vremena pa je sasvim prirodno da ne bežimo od saradnji koje bi pružile takve benefite, dok god su u skladu sa onim sa čim rezonujemo i onim što FSV predstavlja za nas“.
Za budućnost, kaže, imaju ideju da naprave autentičnu formu magazina.
„Imamo razne ideje da unapredimo ovo što radimo, da budemo vidljivi i na nekim drugim platformama, da napravimo jednu autentičnu formu magazina i aktivno radimo na tome“.
Ipak, za nju je „Fabrika srećnih vesti“ nije biznis, već jedan iskreni pokret ka zajednici.
„Za mene je FSV jedan iskreni pokret ka zajednici izgrađen sa puno ljubavi pa bi svako širenje i unapređenje onoga što radimo moglo samo biti složenije u organizacionom, tehničkom i logističkom smislu, a suština bi uvek ostala ista jer je to jedini način na koji mogu da vidim ovu priču i da budem deo nje“.
Pesnička apoteka u Engleskoj – pesme na recept
Kako nam je svima dosta loših vesti, Anđelu smo pitali i da nam kaže koja ju je nedavna lepa vest fascinirala.
„Od skorijih vesti recimo ona o Pesničkoj apoteci u Engleskoj. Ta ideja me toliko oduševila i inspirisala da sam još uvek pod utiskom“.
Kako je na svom Instagramu podelila, radi se apoteci koja izdaje pesme na recept.
„Pesnikinja Debora Alma otvorila je pesničku apoteku u Škopširu, Engleska. Njena apoteka nudi poetske konultacije i pesme kao lek za različite emocionalne probleme i stres“, navodi se u Instagram objavi.
View this post on Instagram
Anđela Mitrović, autorka „Fabrike srećnih vesti“ inače je geštalt psihoterapeutkinja pod supervizijom, na završnom, naprednom nivou edukacije.
Izvor: BIZLife
Foto: BIZLife, Privatna arhiva
