Evo šta „pametni telefoni“ rade vašem mozgu
Po ceo dan smo preplavljeni obaveštenjima i upozorenjima naših mobilnih uređaja. Pametni telefoni nas bude zujanjem, mejlovi nam stalno stižu preko njih, notifikacije nam se roje na ekranima, a i „asistenti“ imaju štošta da dodaju bezdušnim glasovima.
Sve to nam deluje prirodno. Želimo da nam tehnologija pomogne u svakodnevnom životu.
Naša tela, pak, drugačije na to gledaju. Neprestano zujanje naših telefona tera hormone stresa da nas trgnu i aktiviraju „bori se ili beži“ instinkt; srce nam proradi brže, disanje nam postane otežano, znojne žlezde nam se otvore, a mišići se stegnu. Priroda je tom instinktu namenila da nam pomogne da izbegnemo opasnost, a ne da odgovorimo na poziv ili SMS.
Jednostavno, nismo sazdani da tako živimo.
Raznorazne aplikacije iskorišćavaju duboko nam ukorenjenu potrebu za sigurnošću i društvenim interakcijama, a naučnici počinju da uviđaju koliko je to štetno po nas. Čak 89% studenata oseća „fantomske“ vibracije telefona, da umišlja da ih telefon „priziva“ čak i kada zapravo nije zujao.
Osamdeset i šest posto Amerikanaca kaže da neprestano proverava e-poštu i društvene mreže i da ih to jako stresira.
Endokrinolog Robert Lustig kaže da notifikacije sa naših telefona drže naše mozgove u skoro stalnom stanju stresa i straha tako što uspostavljaju neuralnu stazu na relaciji stres-strah. Takvo stanje podrazumeva da se prefrontalni korteks, deo mozga koji je zadužen za kognitivne funkcije najvišeg reda, potpuno poremeti i maltene isključi.
„To vas tera da pravite gluposti“, kaže Lustig. „A te gluposti vas uglavnom uvale u nevolju“.
Mozak je u stanju da istovremeno radi samo jednu stvar
Naučnici već godinama znaju ono što ljudi često nisu u stanju sami sebi da priznaju: ljudska bića jednostavno ne umeju da multitaskuju. To se odnosi na 97,5% populacije. Preostalih 2,5% ima čudesnu sposobnost da uspešno radi više stvari u isto vreme. Umeju da istovremeno voze i pričaju telefonom, menjaju brzine i brbljaju.
Mi obični smrtnici se možemo stvarno skoncentrisati samo na jednu stvar. To znači da svaki put kada odgovorimo na poruku ili nam zapišti neka aplikacija, to nas prekida, a uz taj prekid platimo i cenu.
Ponekada nas prelazak sa jednog zadatka na drugi košta samo nekoliko desetinki, ali nam se u danu punom telefonskih razmena ideja, razgovora i transakcija ti „troškovi“ prilično nagomilavaju, a tada smo i skloniji greškama.
Kako Lustig kaže, svaki put kada menjamo zadatke, naš organizam luči hormon stresa kortizol. Taj prelazak „uspavljuje“ naš prefrontalni korteks, zadužen za rasuđivanje, a pokreće lučenje dopamina, od koje možemo postati zavisni.
Drugim rečima, stres koji nam se gomila zato što pokušavamo da radimo više stvari odjednom čini nas bolesnim, ali i čini da žudimo za još više prekida koji će nam obezbediti dopamin.
Više vremena provedenog na telefonu, lenji mozak
Mozak može da obradi ograničen broj informacija u isto vreme, oko 60 bita u sekundi.
Što će reći da moramo pažljivo da biramo kako koristimo dragocenu moždanu snagu. Razumljiva je želja da deo obaveza prepustimo telefonima ili digitalnim pomoćnicima.
Međutim, ima dokaza koji pokazuju da prenošenje misaonih zadataka na naše pametne uređaje ne samo da razboljevaju, već i ulenjavaju naše mozgove.
Naučnici su zaključili da pametni ljudi koji analitički razmišljaju manje koriste pretraživače na svojim pametnim telefonima. To ne znači da vas korišćenje telefona za internet pretrage čini glupljim, ali je veza između manjka analitičkog razmišljanja i više skrolovanja očigledno postoji.
Istraživanja pokazuju i da ljudi koji složene informacije uče iz knjige, umesto sa ekrana, više razvijaju sposobnost dubljeg razumevanja i konceptualnog razmišljanja.
U istraživanju čiji su rezultati objavljeni ovog meseca, psiholozi i informatičari su došli do zaključka da što više skrolujemo, klićemo i postujemo na društvenim mrežama, to su nam „bučniji“ moždani signali. Taj zaključak je iznenadio i same istraživače. Obično, kada nešto često radimo, postajemo bolji, brži i efikasniji u tome.
Istraživači, pak, misle da se nešto sasvim drugačije dešava kada koristimo društvene mreže: kombinacija druženja i korišćenja pametnih telefona nam u ogromnoj meri opterećuje mozak.
Da li bi korišćenje pametnih telefona u javnosti trebalo da bude tabu?
Uprkos ovim zabrinjavajućim otkrićima, naučnici ne tvrde da je uživanje u omiljenim nam aplikacijama automatski destruktivno. Ali znamo da su određene vrste upotrebe pametnih telefona posebno štetne.
Dokazano je da stalna provera Fejsbuka mlade ljude čini depresivnima. Istraživači koji su proučavali emocionalno stanje studenata na američkim koledžima naišli su na direktnu vezu: što češće proveravate Fejsbuk, to ste nesrećniji. Takođe, i igre poput Pokemon GO ili aplikacije kao što je Tviter kod vas mogu izazvati zavisnost.
Zarazne aplikacije su napravljene tako da vam „nagrade“ mozak naletom zadovoljstva kada vam neko lajkuje fotku ili prokomentariše post. Kao i kod kockanja, raspored tih zadovoljstava je nepredvidljiv. To se naziva „rasporedom varijabilnog odnosa“, a ljudski mozak je lud za time.
Tu tehniku ne koriste samo društvene mreže, svuda je na internetu. Avionske karte vam padaju u krilo na klik miša, prekobrojni trosedi na rasprodaji, Fejsbuk obaveštenja koja se menjaju u zavisnosti od toga gde su vaši prijatelji i o čemu pričaju. Moramo imati sve, moramo ga imati više, i to odmah.
„Nisam ja protiv tehnologije kao takve“, kaže Lustig. „Ja sam protiv takve tehnologije jer je ona napravljena tako da vas navuče“.
Lustig kaže da se moraju povući granice društveno prihvatljive upotrebe pametnih telefona. Ako uspemo da zavisnost od pametnih telefona pretvorimo u tabu (kao što je to sada pušenje u zatvorenim prostorima), ljudi će manje vremena posvećivati uređajimai odmaraće mozak.
„Nadam se da će doći do toga da vas je sramota da izvadite telefon u javnosti“, kaže Lustig.
Izvor: Business Insider, BIZLife
