Epidemiolozi različito o fenomenu REKORDNE zaraze i MALOG broja hospitalizovanih

Rekordni brojevi novozaraženih od koronavirusa u Srbiji prethodnih dana trenutno skoro uopšte nisu vidljivi u drugim parametrima epidemije u našoj zemlji.

Prema poslednjim podacima na bolničkom lečenju u ovom trenutku imamo 515 pacijenata, dok smo tokom prvog talasa u jednom trenutku dostigli broj od 3.900, a letos tokom drugog čak i rekordnih 4.858 koliko je zabeleženo 15. jula. Tog dana, međutim, u Srbiji je registrovan „samo“ 351 novozaraženi, znatno manje nego u petak.

Takođe, sada kada imamo rekordan broj novozaraženih, „samo“ 24 pacijenta je na respiratorima, dok ih je od 7. jula do 10. avgusta uvek bilo iznad sto, a rekord je dostignut 22. jula – čak 205.

Dakle, prema zvaničnim podacima Minsitarstva zdravlja i Instituta „Batut“, na kraju oktobra imamo rekordan broj novozaraženih, ali prilično mali broj onih koji su na bolničkom lečenju, a posebno u teškom stanju.

Članica vladinog Kriznog štaba za suzbijanje epidemije koronavirusa Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je od svih laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije u Srbiji prethodnih dana, oko 15 odsto onih koji su hospitalizovani.

Navodeći da su u poslednjih sedam dana praktično u svim okruzima zabeleženi laboratorijski potvrđeni slučajevi, ona je na konferenciji za novinare Kriznog štaba rekla da su među hospitalizovanima osobe sa srednje teškim i teškim pneumonijama, a da je broj pacijenata na respiratorima „prilično“ stabilan prethodnih nedelja.

„Trećina od ukupnog broja hospitalizovanih osoba smeštena je u KBC Bežanijska kosa. Poslednjih desetak dana više je ljudi primljeno na lečenje nego što imamo otpuštenih, tako da smo svakog dana u plusu između 20 i 40 bolničkih kreveta“, kazala je zamenica direktora Instituta Batut.

Ponovila je da „niko nije zaštićen“ od infekcije i dodala da su najrizičnije grupe radno aktivno stanovništvo i mlade osobe.

„Na početku je ceo svet bio prilično iznenađen intenzitetom aktivnosti virusa. Niko nije bio pripemljen za takvu vrstu bolesti koja se prilično brzo širila. Mi smo restrikcijama uspeli da sačuvamo najstarije do danas a u međuvremenu smo nabavili nove respiratore, testove, izgradili nove laboratorije. Danas imamo veće brojeve u apsolutnom iznosu, ali imamo manji broj hospitalizovanih i mnogo veće kapacitete zdravstvenog sistema„, kazala je Darija Kisić Tepavčević.

Ocenila je da je stanovništvo danas „mnogo zaštićenije nego u martu“ i da postoje „obećavajući“ pokazatelji kada je reč o kolektivnom imunitetu, ali je i dodala da je prerano bilo šta zaključivati na osnovu pojedinačnih brojeva.

Kako je objasnio epidemiolog Branislav Tiodorović, „kako god brojke izgledale, u pitanju su mladi ljudi od 20 do 40 godina, ali i do 60, koji ne zahtevaju bolničko lečenje, ali zahtevaju maksimalni oprez da se virus ne bi dalje širio“.

„Tako počinje talas, sa tim mladim ljudima koji se ne osećaju loše, ili čak odu da se testiraju, pa tako saznaju da su zaraženi. Pa sigurno imamo više onih koji ne odu kod lekara, misle da će to proći na nogama, a ima i onih sa asimptomskom slikom. Mi u bolnicama još uvek nemamo veliki pritisak, što je dobro sa jedne strane jer imamo vremena da se pripremimo“, objasnio je Tiodorović.

Sve informacije o koronavirusu možete pronaći u posebnoj rubrici na našem sajtu COVID-19.

Izvor: Novosti, Beta

Foto: MOD