Dijaspora, turisti i troškovi: Kako Wizz Air gleda na srpsko tržište?

Wizz Air danas iz Beograda i Srbije povezuje dijasporu, turiste i putnike širom Evrope, ali njen direktor i osnivač Jožef Varadi smatra da potencijal domaćeg tržišta još nije ni izbliza iscrpljen. U razgovoru za BIZLife govori o tome kako biraju nove linije, šta se dešava sa letovima iz Niša, zašto su aerodromske takse ključne za dalji rast u Srbiji i kome je zapravo namenjena All-You-Can-Fly propusnica.

U prethodnim godinama Wizz Air je uveo više novih destinacija iz Beograda. U tom kontekstu – kako birate sledeću liniju?

Mislim da pre svega pokušavamo da posmatramo različite segmente putnika i da dizajniramo mrežu u skladu sa njihovim potrebama. Jedan segment, koji je u Srbiji posebno izražen, jeste dijaspora. Mnogi građani Srbije žive u inostranstvu: oni možda odu, možda se presele, ali žele da ostanu povezani sa svojom zemljom. Imaju prijatelje, rodbinu, posećuju jedni druge, i vi onda pokušavate da kreirate mrežu koja odgovara baš toj potražnji – dijaspori i, ako hoćete, migracionom saobraćaju. Drugi važan segment zasniva se na rastućoj srednjoj klasi u zemlji. Ljudi imaju sve više raspoloživog dohotka za diskrecionu potrošnju, a putovanja su veoma visoko na toj listi. Ljudi žele da se opuste, da uživaju sa porodicom, da odu na more ili gde god im prija. To je ta „leisure“ potražnja građana Srbije.

Istovremeno, svaka zemlja ima mnogo toga da ponudi turistima i svaka država razmišlja o tome kako da taj potencijal bolje iskoristi. Mi želimo da razumemo te mogućnosti i da odgovorimo i na tu vrstu potražnje. Trudimo se da doprinesemo ekonomijama zemalja u kojima letimo, posebno kroz turizam. Rekao bih da su ta tri stuba – dijaspora, odlazna turistička putovanja i dolazni turizam.

Kako povećanje kapaciteta u Beogradu prati vaše ciljeve za srpsko tržište?

Kao što sam rekao, voleo bih da radimo više u Srbiji, ali moram da budem ekonomski racionalan u odnosu na troškove operacija. Način na koji funkcionišemo je zapravo veoma jednostavan: što su troškovi niži, to više možemo i želimo da radimo. Što je neko mesto skuplje za operacije, mi ćemo tamo raditi manje, jer smo veoma osetljivi na troškove.

Ljudi su spremni da plate samo određenu cenu za avionsku kartu. Ako nas aerodromi previše naplaćuju, onda naše cene karata moraju da budu više i samim tim karte možemo da prodamo manjem broju ljudi nego što bismo mogli inače. To sužava mogućnosti i stvara ograničenja za to koliko možemo da rastemo.

U tom kontekstu – šta se dešava sa novim linijama i operacijama iz Niša?

Rekao bih da je Niš, na neki način, postao žrtva problema sa motorima. Znate da su motori koje koristimo povučeni od strane proizvođača na dodatne inspekcije i, kao posledicu toga, morali smo da prizemljimo značajan deo naše flote. Zbog toga smo morali i da skratimo mrežu, što je za nas bilo veoma bolno, a Niš je, nažalost, u tom procesu bio pogođen.

WIZZ AIR slavi svoj 250. avion: Veliko dostignuće na putu ka floti od 500 aviona

Kako sada postepeno vraćamo operativnu snagu i flotа ponovo raste zahvaljujući isporukama novih aviona, ponovo razmatramo sve te odluke. Ne mogu da dam konkretno obećanje, ali mogu da kažem da razgovaramo sa svim aerodromima u regionu, uključujući i Niš.

Iskreno, mislim da je ovde ključni problem i sam aerodrom. Ovaj aerodrom je preskup – Konstantin Veliki je sjajno ime, ali je cena korišćenja aerodroma jednostavno previsoka. Još smo na aerodromu, u kontaktu sa upravom, i videćemo šta će nam reći i da li možemo da nađemo održiv model.

Koje linije i učestalost letova bi bile prioritet za Wizz Air kada bi uslovi na niškom aerodromu bili povoljniji?

Mislim da Niš ima svoju posebnu priču. Prvi korak je da se vratimo tamo gde smo bili pre nego što smo morali da smanjimo kapacitete. Razgovaramo sa aerodromom, a verovatno ste pratili vesti da smo nedavno najavili bazu u Podgorici. Ranije gotovo da nismo ni leteli za Podgoricu, ali smo u jednom trenutku imali kapacitet, videli smo komercijalnu priliku, operativnu mogućnost – i to je bio pravi trenutak da uđemo na to tržište.

Nešto slično može da se dogodi i sa drugim aerodromima, uključujući Niš, u budućnosti. Neću prejudicirati o kojim linijama i rutama je reč, ali mogu da potvrdim da razgovori postoje – i da Niš nije zaboravljen, već da sve zavisi od kombinacije kapaciteta, aerodromskih taksi i komercijalnog potencijala.

All-You-Can-Fly propusnica – šta tačno obuhvata? Koja su pravila i ograničenja?

All-You-Can-Fly je vrlo specifičan proizvod i ljudi moraju da procene da li se uklapa u njihove potrebe i navike. Suština je da dobijate izuzetno jeftinu mogućnost putovanja ako ste spremni da odluku donosite u poslednja tri dana pre polaska.

Možda želite da odete na neku konkretnu destinaciju, ali je moguće da na tom letu više nema dostupnih mesta – ne možemo da garantujemo da će svaka destinacija uvek biti dostupna i da ćete uvek moći da odete baš tamo gde ste zamislili. Potrebno je da imate određeni nivo fleksibilnosti: da kažete ”ovog vikenda želim negde da otputujem“, ali da ste otvoreni za više opcija, možda Barselona, možda London, možda Madrid.

Ako kažete ”moram baš ovog vikenda da budem u Barseloni“, možda ćete uspeti, možda ne – ali sigurno ne po toj ceni koju nudi All-You-Can-Fly. To je suština ovog proizvoda.

Koliko je Srbija strateški važna na vašoj mapi Centralne i Istočne Evrope?

Srbija nam je važna, pre svega kroz bazu sa četiri aviona u Beogradu. Mislim da bismo mogli da radimo još više, ali moramo da vidimo smanjenje aerodromskih troškova. Beograd nam je važan i ovde opslužujemo značajan broj putnika, ali aerodrom je skup, i to objektivno ograničava naš potencijal za dalji rast.

Međutim, videli smo kako se situacija u regionu može promeniti. Na primer, Tirana je nekada bila jedan od najskupljih aerodroma, a danas je cenovno vrlo konkurentna i vidite koliko je to podstaklo rast.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Wizz Air press office