DETE VAM JE GENIJE? Šta je pokazala 45-godišnja studija o SUPER PAMETNOJ deci?
Jednog letnjeg dana 1968. godine, profesor Džulijan Stenli (Julian Stanley) upoznao je brilijantnog, ali nezainteresovanog dvanaestogodišnjaka Džozefa Bejtsa (Josef Baits). Baltimorski učenik je bio toliko ispred svojih drugara u odeljenju da su roditelji morali da ga upišu na kurs kompjutera na Džon Hopkins Univerzitetu, gde je Stenli predavao. Čak ni to nije bilo dovoljno. Budući da je bio napredniji od svih studenata na kursu, ovo dete je popunjavalo vreme predavajući FORTTRAN, programski jezik, studentima završne godine.
Nesiguran povodom toga šta da radi sa Bejtsom, njegov profesor programiranja ga je upoznao sa Stenlijem, istraživaačem poznatom po radu iz psihometrije – odnosno studija kognitivne produktivnosti. Kako bi otkrio što više o talentu mladog čuda, Stenli je Bejtsa podvrgao mnoštvu testova koji uključuju i testove za prijemni ispit za fakultet.
Bejtsov uspeh na testovima je bio mnogo viši od praga za upis na Džon Hopkins Univerzitet i podstakao je Stenlija da traži lokalnu srednju školu koja bi pustila dete da pohađa napredne časove informatike i nauke. Kada je taj plan propao, Stenli je ubedio dekana Džon Hopkins Univerziteta da pusti Bejtsa, koji je tada imao 13 godina, da se upiše zajedno sa brucošima.
Stenli bi sa ljubavlju oslovljavao Bejtsa kao „student nula“ za Studiju matematički nadarene omladine (Study of Mathematically Precocious Youth) koja je imala za cilj da promeni način na koji doživljavamo i „upravljamo“ sa talentovanom decom. Ovo je najstarija studija ove vrste (traje 45 godina) i prati karijere i dostignuća preko pet hiljada individualaca, od kojih su mnogi postali uspešni naučnici. Podaci ove studije koji stalno rastu su povod za preko 400 članaka i nekoliko knjiga, i dali su značajne uvide u to kako da spazite i razvijate talenat.
„Ono što je Džulijan želeo da zna je kako da nađemo decu sa najvećim potencijalom za uspeh u onome što mi sada zovemo STEM, i kako da povećamo šanse da oni zaista dostignu taj potencijal,“ kaže Kamila Benbou (Camilla Benbow) za Amerikan sajentist (American Scientist), Stenlijeva štićenica koja je sada dekan Vanderbit Univerziteta u Nešvilu. Ali Stenli nije bio zainteresovan da samo proučava nadarenu decu, on je želeo da neguje njihov intelekt i poboljša šanse da oni zaista promene svet.
Sada, sa prvim SMPI (SMPI) regrutima na kraju karijere je postalo jasno koliko izuzetno nadareni ljudi imaju uticaja na ostatak društva. Mnogi uspešni ljudi koji sada menjaju svet su u ranom dobu prepoznati i podržani od strane programa kao što je ovaj na Džon Hopkins Univerzitetu. Jedan od njih je i Mark Cukerberg, osnivač Fejsbuka (Facebook).
„Bilo da nam se dopada ili ne, ovi ljudi zaista kontrolišu naše društvo“ kaže Džonatan Vai (Jonathan Wai) psiholog na Djuk Univerzitetu. Rezultati ovog projekta protivreče uvreženoj ideji da se ekspertsko poznavanje gradiva i izuzetan rad postižu kroz u velikom slučaju kroz vežbu. Zapravo, ova studija ukazuje da rana kognitivna sposobnost ima više uticaja na uspeh nego vežba ili spoljni uticaji kao što su to socioekonomski statusi. Istraživanja naglašavaju važnost negovanja nadarene dece od ranog uzrasta.
Izvor: American scientist
Foto: Pixabay
