Darko Soković: Koliko je decentralizovano liderstvo moćno?
„Gravitaciono povezana struktura izuzetnog obuhvata, sastavljena od zvezda, međuzvezdane prašine, gasa, tamne materije i drugih astronomskih objekata”, glasi udžbenička definicija galaksije.
Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion
Jesu li studentski protesti koji su poslednjih meseci zahvatili Srbiju naša galaksija? I šta nam ona znači? U najmanju ruku, na delu je fascinantan primer kolektivnog odlučivanja, nepojmljive gravitacije. Dok država i biznisi provode sate u beskonačnim sastancima, gde se traži konsenzus koji vodi do kompromisnih i neinspirativnih rešenja, studenti pokazuju drugačiji model: brze odluke, jasno definisani ciljevi i doslednost u sprovođenju akcija. To su lekcije koje poslovni svet može i treba da usvoji.
U teoriji, konsenzus zvuči sjajno. U praksi, on često vodi do blokade (prigodna reč u ovom času), razvodnjenih ideja i gubitka energije. Studije pokazuju da osamdeset pet posto poslovnih lidera doživljava stres prilikom donošenja odluka, a mnogi kasnije preispituju svoje ključne izbore. Timovi troše sate na diskusije samo da bi na kraju doneli „sigurne” odluke, koje ne donose inovacije niti odvažne poteze.
Darko Soković, Propulsion – Foto: Danijel Rakić
Studentski plenumi nude alternativu. Umesto insistiranja na saglasnosti po svaku cenu, oni se oslanjaju na brzo donošenje odluka vođeni jasnim ciljevima. Nema dugih debata koje ne vode ka rešenju – odluke se donose kolektivno, ali efikasno, a zatim se odmah prelazi na akciju. Biznisi koji usvoje sličan pristup mogu ubrzati rast i smanjiti gubitke uzrokovane neodlučnošću.
Jedna od ključnih lekcija iz studentskih protesta jeste koliko je decentralizovano liderstvo moćno. Ne postoji jedan vođa koji diktira pravila, odgovornost se deli, a važan je glas svakog učesnika u procesu. Ovaj model je vredan za same biznise, jer omogućava veću fleksibilnost, bržu reakciju na promene i više kreativnosti u donošenju odluka. Kompanije koje svojim timovima pružaju autonomiju imaju više inovacija i ostvaruju brži rast. Umesto beskonačne hijerarhije i složene birokratije, ključ je u stvaranju sistema u kojem se timovima daju jasni ciljevi, ali i sloboda da pronađu najbolje načine da ih ostvare.
Protesti su proizišli iz zahteva za transparentnošću i odgovornošću vlasti, posebno nakon infrastrukturnih nesreća koje su pokazale ozbiljne sistemske propuste. Studenti ne prihvataju nejasne odgovore – oni traže konkretne informacije, rokove i akcione planove. U biznisu, transparentnost je ključna za izgradnju poverenja, kako interno tako i eksterno. Kompanija koja otvoreno komunicira o odlukama sa svojim zaposlenima i klijentima po definiciji postiže veću lojalnost i angažovanost. Jasno postavljeni ciljevi i odgovornost svakog člana tima omogućavaju efikasnije odlučivanje i realizaciju strategija.
Koliko puta ste prisustvovali sastanku na kojem su se satima razmatrale opcije, ali se na kraju nije donela nikakva odluka? Ovo je klasičan problem u poslovnom svetu – previše analize, premalo akcije. Studenti u protestima ne gube vreme na teorijske rasprave. Oni donose odluke, testiraju ih u praksi i prilagođavaju se ako je potrebno. Umesto perfekcionizma koji dovodi do stagnacije, biznisi treba da usvoje mindset „dobre odluke sprovedene sada bolje su od savršenih odluka koje nikada neće biti donete”. Brza i informisana akcija je ono što pravi razliku između uspešnih i prosečnih kompanija.
Intuicija igra ulogu u donošenju odluka, ali ako se ne kombinuje sa podacima, može dovesti do loših procena. Studenti u protestima koriste analitiku – proučavaju reakcije vlasti, prilagođavaju strategije, reaguju na promene u javnom mnjenju. Oni donose odluke zasnovane na podacima, ali ih testiraju kroz akcije. U poslovnom kontekstu, najbolje odluke se donose kada se intuicija ispravno balansira sa podacima. Studija „Harvard biznis rivjua” iz 2022. pokazuje da su organizacije koje donose odluke zasnovane na podacima profitabilnije i inovativnije. Koristeći podatke za procenu rizika i mogućnosti, kompanije mogu izbeći donošenje odluka zasnovanih na pretpostavkama ili predrasudama.
Evo kako: postavimo jasne ciljeve – bez jasne slike šta odluka treba da postigne svaki proces odlučivanja postaje haotičan. Koristimo strukturu za donošenje odluka, jer alati poput drveta odluka i prioritetnih matrica pomažu u vizuelizaciji posledica i vrednosti opcija. Skratimo rasprave, definišimo vremenske okvire za diskusije kako bismo izbegli neproduktivne debate. Treba da podstaknemo odgovornost u timu; tada svaka odluka ima jasno definisane vlasnike i rokove sprovođenja. Na kraju, testirajmo i prilagodimo. Najbolji planovi se prilagođavaju na osnovu realnih rezultata.
Galaksije mogu imati različite oblike, uključujući spiralne (poput Mlečnog puta), eliptične i nepravilne. One se kreću kroz svemir kao deo većih kosmičkih struktura, poput galaktičkih jata i superjata. Procenjuje se da u vidljivom svemiru postoji preko sto milijardi galaksija. A mi? U biznis-galaksijama, organizacije koje brzo donose odluke i efikasno ih sprovode imaju više šansi za uspeh od onih koje gube vreme na traženje savršene saglasnosti. Ključ nije u tome da svi budu zadovoljni – već da se naprave pametne, informisane i hrabre odluke koje pokreću akciju. I da, studenti su neočekivani mentori biznisa. Njihovi protesti nisu samo društveni pokret, oni su pokazatelj kako se odluke mogu donositi brzo, organizovano i sa jasnim ciljem. Umesto beskonačnih sastanaka i neodlučnosti, oni demonstriraju principe koje bi mnoge kompanije mogle da usvoje: agilnost, transparentnost, odgovornost i akcioni pristup. Ako studenti mogu to da urade na nacionalnom nivou, šta onda sprečava kompanije da uče iz njihovog primera?
Tako i u galaksijama: nema stajanja.
Izvor: BIZLife
Foto: Ivo Matejin
