Darko Soković: Iz haosa – RED
Proleće je. Često ga mešaju s njegovim bratom blizancem, buđenjem. Iz nečega što se činilo kao kakav-takav, ustajali, zamrznuti zimski poredak – pupe ludila u svim bojama, parade smisla i besmisla u isti mah, haosi života. To je, naprosto, priroda i proleća i buđenja. Sve(t) se okreće naglavačke, vazduh miriše na mogućnosti, ali i na nered. Tek što smo se prilagodili nekoj unutrašnjoj zaleđenoj strukturi, priroda nas gura napred, razbija ravnotežu koju smo tek mislili da smo pronašli. I u tome je cela poenta: život ne trpi stagnaciju.
Piše: Darko Soković, Rukovodeći partner za strategiju i razvoj, Propulsion
A mi? Pa ljudi smo, opiremo se, to je naša priroda. U biznisu, u odnosima, u sebi samima – hvatamo se za ono poznato, čak i kada je potrošeno. Zona komfora je zabluda; stabilan sistem koji se ne menja prosto se ne razvija, već urušava. Proleće nas podseća da ponekad moramo osvežiti sve – ideje, ljude oko sebe, odluke koje donosimo. Ako ne oslobodimo prostor za novo, nećemo rasti. Ako ne oslobodimo prostor za haos, nećemo naći novi red.
U poslovnom svetu ovo je posebno važno. Tržišta se neprestano menjaju, tehnologije napreduju, očekivanja evoluiraju. Oni koji se drže zastarelih modela ostaju negde u prašini. Nisu to uvek velike revolucije. Ponekad je dovoljno preispitati tim, strategiju, pristup radu. Zapitajmo se: šta je još uvek živo i potrebno, a šta smo ostavili tu samo zato što se plašimo promene? Pošto sigurno znamo da stagnacija nije sigurnost, stagnacija je spor put ka irelevantnosti.
U ličnim odnosima je isto. Ljudi dolaze i odlaze, ali istinske veze se ne održavaju rutinskim ponavljanjem, već neprekidnim osvežavanjem. Bilo da ste žena ili muškarac, razmislite, evo, šta ste sebi i drugima poželeli za ovaj Osmi mart. Pregršt cveća? Ili buket toga da svi – ma ko da smo – možemo sve? „Er frajer” na sniženju, ili mogućnost i pravo da svi svemu doprinesemo najviše što možemo? Da bismo ostali povezani, moramo uneti novi ritam, izazvati sebe i druge, dozvoliti malo kontrolisanog haosa da nas prodrma i postavi sve na novo mesto.
Svaka odluka je evolucija, a na proleće je svaki evolutivni korak jedna prava mala revolucija. Mučena naša Srbija ovog proleća cela ključa, pa je to svaki naš čovek saznao, hteo – ne hteo.
Ma koliko nam sad studentski protesti predstavljaju opšte mesto, mi prosto ne smemo zaboraviti da je na delu buđenje onih u našem društvu koji će ga oblikovati narednih sto godina. Oni ne samo da igraju na našu društvenu svest i savest nego i pozivaju na promene – baš svega. Transparentnost, pravdu i borbu protiv korupcije traže studenti, ali i, valjda, svi koji znaju šta je jedini tačan odgovor, pošto alternativnog spina u ovoj situaciji nema, niti ga može biti. Studentska odlučnost i spremnost da se suoče sa nepravdom podsećaju nas na važnost preispitivanja postojećeg stanja i potrebe za osvežavanjem društvenih vrednosti.
Šta mislite, tiče li nas se dim u Narodnoj skupštini, ko god da smo? Dim je to u domu gde se u naše ime – budući da smo tamo delegirali sav svoj građanski suverenitet – odlučuje baš o svemu. Ili bi tako trebalo. Dim se razišao, ali ono što je ostalo nije samo pepeo, ostala je prilika za novi početak. Bakljada u Skupštini možda deluje kao još jedan prizor srpskog političkog folklora (poslovično haotičnog), ali šta ako svedočimo prvim nagoveštajima da nešto konačno mora da se menja iz temelja, a možda je i počelo? Eno, prozivaju na mrežama opoziciju u Americi da je stvarno dosta više sedenja u ružičastim odorama kao nekog nazovigospodskog otpora dostojnog jednog liberalnog uma; pokazuju im slike našeg najvišeg doma i samo što ne kažu da im treba ova naša, dunavska, prolećna košava da odnese ustajali zadah zime, da dramatičnim naletima protrese vonj političkog sistema koji predugo stagnira. Možda je haos korak ka obnovi? Ili znak da se stari poredak kruni i da dolazi nešto sasvim novo? Nas izvesno čeka još mnogo rundi političkog besmisla, ali šansu da se demokratija vrati svojim osnovama ne smemo propustiti.
Svaka promena počinje potresom. Proleće ne dolazi tiho; ono probija kroz sneg, razbija led i tera sve i svakog da se pokrene, probudi. Tako i društvene promene retko dolaze kroz tihe dogovore iza zatvorenih vrata. One, ljudi, ponekad moraju da grme i da zatalasaju. Šta ćemo mi sada učiniti s tim prvim znacima buđenja? Ako ovaj dim bude samo trenutni spektakl, pa onda ništa. A da iz haosa izađemo jači? Možda su baklje na Pašićevom trgu obasjale što treba da vidimo – potrebu da konačno povratimo institucije, vratimo sebi same sebe i započnemo sve iznova.
Proleće je i nama i svom bratu buđenju važna lekcija. Nema garancija, nema sigurnih puteva, ali haos nije nešto čega se treba plašiti. U njemu se upravo krije buđenje, onda je tu i i red – koji dolazi posle, kad smo budni, onaj koji sami stvaramo, oblikovan hrabrošću da pustimo ono što je bilo i napravimo mesta za ono što dolazi. Jedino u promeni ima života. – Sve ostalo je zimski san koji predugo traje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Danijel Rakić / Propulsion
