Darko Popović: Najbrže se napreduje učenjem i inoviranjem

02/11/2022 | 12:08

Darko Popović: Najbrže se napreduje učenjem i inoviranjem

Kako biti relevantna finansijska institucija, iskoračiti iz tradicionalnog modela poslovanja i kontinuirano održavati poziciju lidera na tržištu – ekskluzivno za BIZLife govori Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Moglo bi se reći da je bankarstvo u prethodnoj deceniji pretrpelo turbulencije intenzivnije od svega što se u ovoj finansijskoj industriji desilo od njenog postojanja. Najpre su ekspanzivne monetarne politike dovele do fenomena negativne kamatne stope, a onda je tehnološki razvoj uobličio bankarski svet u jedan potpuno novi poslovni model. Ovo su teme koje gospodin Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, otvara u neposrednom razgovoru za BIZLife.

„Dinamika promena zahteva od nas veliku fleksibilnost, kao i umeće da se brzo prilagođavamo novim okolnostima na tržištu u cilju očuvanja liderske pozicije, ali i da anticipiramo promene, poželjno dosta pre njihovog naziranja. ”, ističe ekonomista koji je nakon 13 godina provedenih na mestu člana Izvršnog odbora, početkom 2022. godine, preuzeo funkciju njegovog predsednika.

Šta ste sebi postavili kao cilj?

Moj cilj, koji delim sa svojim saradnicima, jeste da održimo poziciju lidera na bankarskom tržištu, što znači da nastavimo da razvijamo svoje kapacitete i prilagođavamo se okolnostima. Kada kažem „lider”, ne mislim isključivo na veličinu Banke, već i na kontinuitet poslovanja i vodeću tržišnu poziciju koju smo sa uspehom održali u proteklih 15 godina uprkos različitim konkurentima. To je potvrda da je Banca Intesa visoko likvidna, da ima konzistentne i stroge politike upravljanja rizicima, kako bi se kvalitet portfolija zadržao u dužem vremenskom periodu, da je sposobna da investira u inovacije i digitalizaciju, sa jedne, ali i u fizičku mrežu, sa druge strane. Tu su i drugi poslovni parametri, koji, kada se sagledaju kao celina, obezbeđuju poziciju lidera, uz već naglašenu adaptibilnost na promene u okruženju.

Koje promene ste inicirali u okviru sistema?

Imajući u vidu činjenicu da je Banca Intesa tržišni lider dugi niz godina u kontinuitetu, jasno je da naš sistem nije zahtevao suštinski zaokret ili promenu u drugom smeru. Naravno, pod pritiskom tržišnih okolnosti i mi smo primorani da se još brže prilagođavamo novim uslovima poslovanja.

Pored čisto komercijalne i poslovne sfere, naglasio bih inkorporaciju sve važnijeg ESG konteksta u naše poslovne procese, kako interne tako i kreditne, kao i u naše odnose sa klijentima, čime je ESG postao još jedna komponenta upravljanja rizicima i cenovnom politikom, kroz koju, na neki način, želimo da dodatno podržimo klijente koji ulažu u ovakve projekte. Istovremeno, i u celini želimo da podstaknemo sve ono što u sebi nosi ESG komponentu.

S druge strane, kako bismo ESG aspekte mogli da promovišemo u odnosu sa klijentima, potrebno je, najpre, da sami verujemo u njih. Stoga smo radili i na unapređenju interne kulture i stavljanju akcenta na ljude. Princip koji je meni jako blizak i na kom veoma insistiram jeste da nije dovoljno samo na prvo mesto stavljati meritokratiju, već imati i snažnu želju za stalnim učenjem i inoviranjem. To je način kako se najbolje i najbrže napreduje. Kada se ovaj koncept interno prepozna, mnogo je lakše o tome komunicirati i sa klijentima.

„Činjenica da se sada više od 20 odsto svih kredita realizuje posredstvom aplikacije je nadmašila čak i naša očekivanja za prvu godinu funkcionisanja nove platforme digitalnog bankarstva“

Spominjete ESG, pa ne bi bilo loše da nam razradite priču o tome na koje konkretne načine Banca Intesa učestvuje u projektima cirkularne ekonomije i energetske efikasnosti.

Svedoci smo da je tema zelene i cirkularne ekonomije, zajedno sa ESG konceptom u najširem smislu, poslednjih godina izuzetno dobila na važnosti. Na globalnom nivou postalo je evidentno da će brzina i uspeh realizacije ESG inicijativa zavisiti od toga koliko raspoloživih sredstava privrede budu imale, i zato je najveći akcenat stavljen na ulogu banaka u ovom procesu.

Stoga, posebno mi je drago što smo deo Intesa Sanpaolo, jedne od vodećih bankarskih grupa u Evropi, sa značajnom posvećenošću ESG principima, istaknutim društvenim uticajem i snažnim fokusom na rešavanje problema klimatskih promena, potpisnicom inicijative Bankarska alijansa za neto nultu emisiju, koja je postavila sebi cilj da do 2050. godine svaka aktivnost bude neto nulte emisije. Ovo je konkretan cilj, postavljen na prilično dug period, koji je naša Grupacija inkorporirala i u postojeći biznis plan u naredne tri godine i za taj period opredelila 115 milijardi evra za finansiranje projekata cirkularne ekonomije.

Ovakvo opredeljenje je sastavni deo i našeg poslovnog plana. Ove godine smo investirali 20 miliona evra u projekte koji su i na nivou Grupe označeni kao oni iz domena cirkularne ekonomije. Takođe, u partnerstvu sa supranacionalnim institucijama, potpisali smo i aranžmane koji klijentima omogućavaju povoljniji pristup finansijama namenjenim za ove projekte.

Ono što je objektivna pretnja ovim procesima jeste trenutna situacija s energentima, koja, sa jedne strane, potencira potrebu za pronalaženjem alternativnih izvora energije i naglašava koliko je važno za privrede da teže energetskoj nezavisnosti i diverzifikaciji, dok sa druge strane postavlja pitanje prioriteta. Mi, dakle, trenutno imamo razvojne i dugoročne potrebe, a u isto vreme i tekuće i urgentne potrebe koje se tiču života ljudi tokom predstojeće zime, što može dovesti do usporene realizacije ESG projekata, koji su svakako, označeni kao dugoročni.

Posvećenost digitalizaciji, između ostalog, rezultirala je projektom „Banka pod vašim prstima”, gde uz pomoć svog ambasadora – violiniste Stefana Milenkovića, Banca Intesa korisnicima približava nove funkcionalnosti i novu aplikaciju. Kakva je povratna reakcija korisnikâ i šta je sledeći stepenik u okviru ovog projekta?

Ponosni smo na saradnju sa Stefanom u kojem smo pronašli ličnost sa kojom delimo veliki broj vrednosti i sa kojom smo mogli da se identifikujemo, ne samo na planu njegovih profesionalnih ostvarenja i konstantne težnje za usavršavanjem, već i u privatnoj sferi, budući da je reč o osobi koja često izlazi iz tradicionalnih okvira, što smo i mi, kao Banka, pokušali da postignemo kroz proces digitalizacije.

Kada je reč o samom projektu, puštanjem u rad nove digitalne platforme, prošle godine, osvojili smo prvi i najvažniji stepenik tehnološkog uzdizanja Banke, koje je započeto 2019, kada smo, nakon trogodišnjeg projekta, zamenili kompletan IT core sistem, a zatim na to nadogradili postojeću digitalnu platformu i ponudili inovativnije korisničko iskustvo koje je orjentisano ka klijentima. S tim u vezi, uveli smo i nove funkcionalnosti, koje omogućavaju klijentima da posredstvom mobilne aplikacije realizuju ono što su zamislili.

Najbolje merilo uspeha uvek su brojevi: danas imamo više od pola miliona korisnika digitalne platforme, a 97 odsto svih transakcija fizičkih lica na mesečnom nivou obavlja se posredstvom mobilne aplikacije. I na kraju, činjenica da se sada više od 20 odsto svih kredita realizuje posredstvom aplikacije je nadmašila čak i naša očekivanja za prvu godinu funkcionisanja nove platforme digitalnog bankarstva.

Naravno, puštanjem u rad nove platforme nismo stavili tačku, već zarez. Digitalizacija je i horizontalni i vertikalni proces, koji se, verovatno, nikada neće završiti.

Možete li da pojasnite šta podrazumevate pod vertikalnim, a šta pod horizontalnim razvojem procesa digitalizacije?

U okviru vertikalnog razvoja, nastavili smo sa konstantnim radom na uvođenju novih funkcionalnosti u okviru postojeće aplikacije, koju ćemo redovno ažurirati i korisnicima nuditi dalje mogućnosti da posluju sa nama na digitalnim kanalima. Sa druge strane, horizontalni razvoj oslikava našu želju da izađemo iz tradicionalnog modela odnosa sa klijentom u kom smo percipirani kao isključivo finansijski partner. Kao relevantna finansijska institucija koja posluje sa velikim brojem trgovaca i različitih kompanija na tržištu i sa druge strane poznaje potrebe svojih klijenata, mislim da možemo biti veoma dobar intermedijator i našim klijentima – u pravo vreme, po najboljoj ceni, digitalnim putem – ponuditi i usluge koje nisu primarno vezane za bankarstvo ni finansije. To je horizontalni smer u kojem ćemo se razvijati u narednom periodu.

Tema našeg broja je premijum pristup biznisu. Generalno govoreći, koje bankarske proizvode možemo oceniti kao premijum?

Klijenti i njihove potrebe čine polaznu tačku naše digitalne platforme i servisnog modela. Što se više krećete prema premijum segmentu, koji je kod nas kao servisni model definisan još pre 13 godina, potrebe klijenata postaju kompleksnije i zahtevnije, i po kvantitetu i po kvalitetu, a ovakvi klijenti mogu da ostvare brojne prilike u poslovanju sa Bankom. Na primer, kada uzmemo u obzir činjenicu da klijenti određenog segmenta imaju potrebu da na adekvatan način upravljaju novčanom imovinom, Banca Intesa je pre tri godine osnovala Društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom Intesa Invest, nudeći im mogućnost da uvećaju svoj kapital u vreme kada lokalno tržište još uvek nije bilo dovoljno upoznato sa prednostima ulaganja u investicione fondove. Sada sve više izlazimo i u zonu bankoosiguranja, predstavljajući klijentima paket proizvoda i usluga koji može da zadovolji potrebe o kojima ranije, možda, nisu ni razmišljali.

„Ove godine smo investirali 20 miliona evra u projekte koji su na nivou grupe označeni kao oni iz domena cirkularne ekonomije. Takođe u partnerstvu sa supranacionalnim institucijama potpisali smo i aranžmane koji klijentima omogućuju povoljniji pristup finansijama“

Doživljavate li omnikanalnu platformu kao zaštitni znak Banke Intesa?

Mislim da smo, zahvaljujući novoj digitalnoj platformi, otišli jedan značajan korak dalje prema konačnom cilju – da je klijent, zaista, u srcu svega onoga što radimo, te da je manje važno kojim kanalom interaguje sa bankom, već da je u fokusu njegovo zadovoljstvo.

Rekao bih da za to imamo i konkretne potvrde. Naša digitalna platforma, prema nezavisnoj studiji koju je PWC sproveo među svim bankama, ima najveći broj funkcionalnosti uz pomoć kojih klijent može da ostvari interakciju sa bankom. Takođe, 49 odsto svih digitalnih transakcija u Srbiji izvrše klijenti Banca Intesa. Ovo nas, zajedno sa svim uspesima iz prethodne decenije, dovodi u poziciju sinonima za banku inovatora, kao i za digitalnu banku.