Dan kada je Brando odbio Oskara u znak protesta i poslao poruku svetskoj eliti
Godina je 1973. Film Kum Francisa Forda Kopole oduševio je publiku i kritiku, a u centru pažnje bio je Marlon Brando, koji je maestralno odigrao ulogu Vita Korleonea. Holivud je očekivao njegov trijumf na dodeli Oskara, ali ono što se dogodilo te večeri postalo je jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji američke kinematografije.
Kada je Lajv Ulman pročitala da je Brando osvojio Oskara za najboljeg glumca, na binu nije izašao on, već mlada žena u tradicionalnoj odeći američkih Indijanaca – Sačin Litlfeder. Pred šokiranom publikom, ona je objasnila da Brando odbija nagradu u znak protesta zbog načina na koji filmska industrija tretira američke Indijance.
Poznat po aktivizmu
Brando je bio poznat po svom aktivizmu, a ovaj čin bio je njegova podrška borbi za prava američkih Indijanaca. Konkretno, želeo je da skrene pažnju na događaje u rezervatu Vounded Ni, gde je u to vreme trajala opsada američkih vlasti nad pripadnicima pokreta Američki Indijanci. Osim toga, smatrao je da Holivud godinama prikazuje Indijance na stereotipan i uvredljiv način – kao divljake i antagoniste, bez ikakvog razumevanja za njihovu kulturu i istoriju.
Dve decenije od smrti velikog Branda: Genijalan na platnu, tragičan u životu
Litlfeder je pred milionskim auditorijumom pokušala da pročita ceo Brandoov govor, ali joj je rečeno da ima samo 60 sekundi. Kasnije je u medijima objavljen puni tekst govora, u kojem Brando detaljno obrazlaže razloge svoje odluke, pozivajući filmsku industriju da se promeni.
Reakcije su bile podeljene – deo publike je izviždao Litlfederovu, dok su drugi pozdravili Brandoov hrabar potez. Holivud je u tom trenutku bio daleko od spremnosti da prihvati kritiku, ali Brando je postavio važan presedan – pokazao je da umetnost nije samo zabava, već i moćno sredstvo društvene promene.
Iako nikada nije zažalio zbog svoje odluke, ovaj čin ga je dodatno distancirao od Holivuda, s kojim je ionako imao komplikovan odnos. Ipak, ostao je zapamćen kao jedan od prvih velikih glumaca koji je iskoristio svoju slavu da skrene pažnju na društvene nepravde – i time zauvek promenio način na koji posmatramo filmske nagrade.
Govor Marlona Branda
“Dvesta godina smo govorili Indijancima da se bore za svoju zemlju, život, porodicu i pravo na slobodu. Govorili smo im: ‘Spustite svoje oružje, prijatelji, i ostaćemo zajedno. Samo ako spustite oružje, prijatelji, možemo da govorimo o miru i dogovoru koji će biti dobar za vas’.
Nakon što su spustili oružje, pogubili smo ih. Lagali smo ih. Izgnali smo ih s njihove zemlje. Naterali smo ih izgladnjivanjem na potpisivanje prevarantskoga sporazuma, ugovora za koji smo znali da ga se nećemo pridržavati. Pretvorili smo ih u prosjake na kontinentu kojem su dali život, koliko dugo život postoji.
A prema svim tumačenjima istorije, s koje god strane pogledamo, koliko god uvrnutima, nismo učinili ništa dobro za njih. Nezakonito smo postupali, nismo bili pravedni. Ne treba da nas čudi da, što se njih tiče, ne moramo da vratimo njihove ljude, niti da živimo u skladu s dogovorima. Nama je dato prirodno pravo da napadamo prava drugih, otimamo njihovo vlasništvo i uzimamo njihove živote, dok oni brane svoju zemlju i slobodu; dato nam je pravo da njihove vrline prikazujemo kao zločine, a naše razvrate kao vrline.
Ipak, postoji jedna stvar koja je iznad ove perverzije, a to je ogromna presuda istorije koja će nas sigurno osuditi. Međutim, da li mi brinemo o tome? Kakav je to šizofreni moral koji nam dozvoljava da celom svetu prenosimo poruku da živimo po datim obvezama, kada svaka stranica istorije govori suprotno, kada su svi žedni, gladni i ponižavajući dani i noći poslednjih 100 godina života američkih Indijanaca tome potpuno protivurečni?
Čini se da je poštovanje principa i ljubavi prema susedima postalo disfunkcionalno u ovoj zemlji te da je sve što smo učinili, sve što smo postigli našom moći, zapravo samo ubijanje nade u novostvorenim državama u ovome svetu, prijateljskim i neprijateljskima. To je nehumano i dokazuje da ne živimo prema dogovorima koje smo sklopili.
Možda se u ovom trenutku pitate – kakve to veze ima s dodelom Oscara? Zašto je ova žena ovde, upropaštava vam veče, upliće se u vaše živote stvarima koje nas se ne tiču i koje nisu naša briga? Traći vaše vreme i novac jer upada u vaše domove. Mislim da je odgovor na ova neizgovorena pitanja činjenica da je i društvo pokretnih slika odgovorno za degradiranje Indijanaca i ismejavanje njihovih karaktera, opisujući ih kao divljake, opasne i zle divljake.
Dovoljno je teško deci da odrastaju u ovakvomu svetu. Kada indijanska deca gledaju televiziju i filmove i kada vide kako se njihova rasa prikazuje na filmovima, njihovi umovi ostaju povređeni na načine na koje ne možemo ni da zamislimo.
U poslednje vreme bilo je nekoliko pohvalnih pomaka u ispravljanju ove situacije, ali prelaskavih i bilo ih je premalo. Zato kao član ove profesije i kao građanin SAD-a ne mogu večeras da primim ovu nagradu. Mislim da je dodeljivanje i primanje nagrada u ovom trenutku u ovoj državi neprilično sve dok se stanje američkih Indijanaca u zemlji drastično ne promeni. Ako već ne čuvamo našu braću, ne moramo biti njihove ubice.
Došao bih ovde večeras kako bih vam to direktno rekao, ali osećao sam da će možda više biti od koristi ako odem u Wounded Knee, da pomognem u sprečavanju uspostavljanja mira koji bi bio nečastan sve dok reke bude tekle i trava rasla.
Nadam se da oni koji slušaju neće na ovo gledati kao na nepriličan upad, već kao na pošten pokušaj usmeravanja pažnje na pitanje koje vrlo dobro može da odredi ima li ova zemlja pravo da kaže od ovog trenutka nadalje, da veruje u neotuđiva prava svih da ostanu slobodni i nezavisni na zemlji koja je podržala njihov život dalje nego što seže pamćenje. Hvala vam svima na dobroti i pristojnosti prema gospođici Litlfeder. Hvala svima i laku noć!”.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Printscreen:Youtube
