Da li ste fit za budućnost? Veštine koje menjaju pravila igre
Više puta u životu uhvatio sam sebe kako vozim “na autopilotu”. Sastanci, mejlovi, izveštaji, projekti… Rutina koja se vrti po jasno utvrđenim pravilima. A onda se “parkiram” i postavim sevi pitanje – kada si poslednji put naučio nešto novo, što će ti stvarno trebati za sutra? I tako sam se tri puta do sada u karijeri prekvalifikovao, da ne kažem reskilovao.
Piše: Nikola Milosavljević, Senior HR Consultant/Managing Partner @ HR Fabrika
I tu ne mislim na sitnice – tipa nove funkcije u Excelu ili neke nove fraze u poslovanju. Mislim na novu veštinu, novu paradigmu razmišljanja pa čak i veštine za novu karijeru. Ako ne mogu da se setim – to znači da kasnim. A ako kasnim ja, kao neko ko je HR konsultant, onda kasne i ljudi oko mene.
Ista ta pitanja bi trebalo da postavimo svi – menadžeri, HR i zaposleni. Jer tržište nas neće pitati da li smo spremni, ono će nas jednostavno kazniti ako nismo.
HR kao budilnik, a ne birokratija
U Srbiji se i dalje često HR svodi na ugovore, regulative, administraciju, selekciju i isplatu zarada. I u nedostatku budžeta, vremena ili nečeg trećeg svi se pravimo da je to dovoljno. Ali HR mora da bude mnogo više: budilnik i radar za veštine budućnosti.
Svetski ekonomski forum u svom izveštaju za 2025. kaže da će 39% osnovnih veština koje koristimo danas nestati ili se promeniti do 2030. godine, a to je samo za 5 godina, Zamislite – skoro polovina onoga što znaš danas postaće beskorisno za pet godina. A ako HR ne pomogne menadžerima i liderima da vide unapred, da razvijaju ljude i da mapiraju veštine – organizacije će tonuti polako, ali sigurno.
Kompanijska kultura počinje u liftu, a završava na LinkedIn-u
Koje su to veštine budućnosti?
Kada kažemo veštine budućnosti, svi odmah pomisle na digitalne veštine i AI. I da, to je deo priče. AI pismenost postaje obavezna, moraš da znaš da postaviš dobro pitanje, da proceniš odgovor i da znaš gde AI ima smisla, a gde ne. Ali, nije samo AI u pitanju. Ključne veštine budućnosti, prema istraživanjima TechLearning i Harward Univerziteta su:
Data literacy – sposobnost da čitaš i koristiš podatke za odluke.
Kognitivna fleksibilnost – sposobnost da menjaš disciplinu i pristup.
Etička i digitalna pismenost – jer AI bez etike je opasan.
Međuljudska inteligencija u hibridnom svetu – jer moraš da vodiš ljude i kada ih fizički nemaš pored sebe.
Kreativnost i rešavanje kompleksnih problema – jer tu mašine još ne mogu da nas stignu.
Drugim rečima: kombinacija hard i soft veština. Više ne možeš da biraš “ili-ili”. Moraš da se razvijaš u oba smera.
HR kao arhitekta razvoja
Ako HR i dalje misli da je dovoljno organizovati trening, onda smo u velikom problemu. Naša uloga je da kreiramo ekosistem učenja, a to podrazumeva sledeće korake i faze:
Asesment potrebnih i postojećih veština i pozicija – da znamo koje veštine nam nedostaju.
Kompetencijski modeli – jasni opisi šta se od koga u timu očekuje i koje veštine će podrazumevati rada mesta u narednih pet godina.
Agilno učenje – nema više tromih akademija. Učenje mora biti brzo, kroz projekte i realne izazove i primere. Mentorstvo i učenje iz prakse je danas prioritet.
Razvoj lidera – jer lideri budućnosti moraju da budu agilni, emotivno inteligentni i spremni da vode promene.
Ako HR ne radi na ovim stvarima, samo je još jedna administrativna funkcija sa fensi nazivom.
HR i sopstvene veštine
Ono što smo naučili iz prakse- na kraju se svede na to da HR mora sam da uči. Ako ne znamo da radimo sa podacima, ako ne razumemo AI, ako ne znamo da vodimo transformaciju – kako očekujemo da ćemo biti relevantni?
Zato najnovije istraživanje AIHR-a iz 2025 kaže da HR mora da razvija: analitiku, scenarijsko planiranje, stakeholder menadžment, etiku, organizacioni dizajn i agilnost. Ukratko – HR mora da razvije nove veštine da bi mogao da pomogne drugima u transformaciji i savladavanju novih veština.
Ali – zaposleni imaju svoj deo odgovornosti
HR može da napravi sistem, ali zaposleni moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. Danas imamo milione besplatnih i jeftinih online resursa. Coursera, LinkedIn Learning, Udemy, YouTube su samo neke od platformi gde možemo da stičemo nova znanja i veštine. Ako čekaš da ti kompanija sve servira, onda nisi “fit for the future”.
Studije Talent LMS-a pokazuju da 80% zaposlenih želi više ulaganja u razvoj od strane kompanija. Ipak, većina priznaje da ne koristi dovoljno resurse koji im već stoje na raspolaganju.
Dakle – problem je i u kompanijama i u ljudima. Najčešći izgovori sa obe strane su – Nemam vremena za trening”
Hm. Ako biste zapisali vreme koje potrošite u toku dana podaci vam nikako ne idu u korist. Balkanci u proseku potroše 40 minuta dnevno na zabavu na društvenim mrežama. Pored toga sat i dvadeset minuta nam odlazi na gledanje serija i filmova, sporstke aktivnosti i čitanje beletristike. Jedan prosečan online kurs traje 20ak minuta i ako nemate vremena da dva puta nedeljno pogledate i saznate nešto novo, onda nemojte da se ljutite kada vas tržište prestigne.
Budućnost je zajednički projekat
Iako deluje komplikovano šema razvoja je vrlo jednostavna. HR pravi sistem i povezuje razvoj sa strategijom, lideri stavljaju razvoj ljudi ispred kratkoročnih targeta, zaposleni preuzimaju odgovornost i sami istražuju i uče.
Ako jedna karika otkaže – lanac puca. Jer do 2030. skoro polovina onoga što znaš danas neće vredeti. Ako HR ne evoluira – postaće suvišan. Ako lideri ne razvijaju ljude – postaće menadžeri samo na papiru. Ako zaposleni ne preuzmu kontrolu – postaće zamena koju je lako naći na tržištu.
Zvuči grubo? Pa jeste. Tržište rada nikada nije bilo surovije i kompetitivnije. Ali sada konkurencija nam nisu samo ostali kandidati na tržištu, već su to i roboti. I zato sledeći put kada pomisliš da nemaš vremena za učenje ili da HR “ništa ne radi”, seti se ovog teksta. “Fit for the future” znači da nema izgovora. Ili igraš igru razvoja – ili ispadaš iz nje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
