Da li smo na pravom putu – šta je srpski IT proizvod?

Najave iz vlade kažu da će Srbija prvi put ove godine dostići izvoz IT usluga vredan milijardu evra. Lane se prvi put dogodilo da je izvoz tog sektora premašio vrednost izvoza žitarica. Ali, na tome se Srbija neće zaustaviti. Plan vlade je da do 2022. godine izvoz poraste za dodatnih 50 odsto i dostigne 1,5 milijardi evra.

Da nije reč samo o željama govori i starteško opredeljenja vlade da formiranjem Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu ostvari višedecenijski san IT zajednice u zemlji da postoji državni IT autoritet na najvišem nivou.

Iako je reč o najdinamičnijem sektoru u državu, čiji je razvoj brz i konstantan, neke druge brojke mogu da zabrinu. Naime, Srbiji prema nekim procenama nedostaje 30.000 IT stručnjaka, dok je nivo ulaganja u IT u Srbiji 60 evra, dok je prosek Evrope 800 evra.

Sa druge strane, uprkos tome što se plate programera i pratećih zaposlenih u industriji meri tri, četiri ili više puta većim prosekom od onog republičkog, činjenica je da tako uspešan IT sektor u Srbiji 90 odsto radi za inostranstvo.

Kritičari smatraju da se inicijative koje zagovaraju dve milijarde izvoza do 2020. odnose uglavnom na outsorcing u kojem je faktor rasta broj zaposlenih. A nama su kao državi potrebna rešenja predviđena za strana tržišta gde je faktor rasta inovacija.

Šta je srpski IT proizvod i šta bi mogao i trebao da bude razgovarali smo sa direktorom razvoja i suvlasnikom Infostud grupe Stefanom Salomom.

Prema projekcijama države, Srbija bi u ovoj godini trebalo da ostavri rast izvoza u IT sektoru od 20 odsto, što bi na godišnjem nivou značilo milijardu evra. Kako procenjujete performance, razvoj i ekspanziju u tom sektoru i kakva su predviđanja za budućnost?

Naša IT industrija zaista raste veoma brzo i to je dobro. Glavno gorivo za njen rast je to što je na svetskom nivou potreban ogroman broj IT stručnjaka, a mi kao društvo imamo veliki broj pametnih ljudi koji svoju karijeru grade u ITu (između ostalog, i zato što je to profesija koja trenutno u Srbiji omogućava najbolji kvalitet života). I zato veliki procenat naših programera radi za strance, kroz outsourcing kompanije. Međutim, postoji limit koliko outsource model rada (u kom su naši programeri podizvođači koji prodaju svoje radne sate a sva ostala dodata vrednost koju generišu svojim rastom ostaje kod kompanije naručioca) može da raste – prosto, postoji limit u broju ljudi koji mogu i žele da budu programeri. Zato je od velike važnosti da povećamo ili broj kompanija koje imaju sopstvene proizvode, ili da naše oursourcing kompanije počnu da rade i veći broj poslova od samog kodiranja po datim specifikacijama – npr, da preuzmu i razvoj proizvoda i pravljenje specifikacija, vođenje marketing kampanja, brigu o korisnicima…. Na taj način će kompanije povećati i svoju profitabilnost ali i omogućiti zapošljavanje i veće plate ne samo IT stručnjacima, već i drugim profesionalcima na kojima se bazira digitalna ekonomija.

Iako izvoz raste, u Srbiju dolazi sve više kompanija a potražnja za IT stručnjacima je ogromna, postoje primedbe da je reč o praktičnom najmu domaće kvalifikovane radne snage inostranim kompanijama? kako Vi to vidite, da li ste saglasni?

Outsourcing je vrlo koristan metod rada kompanija koji je pokrenuo i oživeo domaću IT privredu i omogućio da veliki broj naših IT stručnjaka ostane u zemlji, umesto da se seli u inostranstvo i tamo direktno zapošljava. No, sada je važno da pređemo u sledeću fazu razvoja IT industrije koja će omogući zapošljavanje veće broja neIT profesionalaca.

Kada bi Vas neko pitao šta je to originalno srpski IT proizvod šta bi to bilo ili moglo da bude i ikakavi su dometi domaće IT industrije da iznedri nešto autohtono, samim tim sa većom dodatom vrednošću?

Mi imamo više kvalitetnih kompanija koje se sopstvenim proizvodom probijaju na svetskom tržištu – Nordeus je svakako najpoznatija, ali tu su i mnoge druge (ako se ne varam Trilateral, ActiveCollab, kao i veliki broj drugih kompanija u industriji igara; nedašnji DMS, današnji Schneider se probio na svetskom tržištu softverom za kontrolne centre elektrodistribucija). Po tome znamo da se u Srbiji može praviti ne samo kvalitetan softver, već i kvalitetan kompletan digitalni proizvod na svetskom nivou. No, po mom mišljenju, ključ za dalje povećanje broja naših uspešnih kompanija sa sopstvenim proizvodom leži u dve stvari – povećanju broja startapova i davanje tim startapovima pristup znanju o tome kako se razvija, testira i osmišljava nov proizvod, i, sa druge strane, iskorišćavanju potencijala domaćih outsourcing kompanija u smeru preuzimanja sve složenijih aspekata razvoja proizvoda, koji prevazilaze čisto kodiranje.

U čemu u tom smislu vidite ulogu države. Da li su to subvencije, kao u slučaju Kontinentala ili nešto drugo?

Što se uloge države tiče, ona je najpotrebnija u oblasti obrazovanja – kako sa ciljem povećanja broja IT stručnjaka, tako i sa ciljem približavanja automatizacije i algoritamskog razmišljanja celoj populaciji. Taj drugi proces ima potencijal da omogući stvaranje novih biznisa u raznim oblastima poslovanja gde automatizacija nije u potpunosti sprovedena. Tu vidimo odlične prve korake u osnovnoškolskom obrazovanju kroz uvođenje programiranja u 5. i 6. razred koje radi fondacija Petlja uz finansijsku podršku naše IT industrije. Uvode se i specijalna informatička odeljenja, a ključna bitka će, pretpostavljam, biti za reformu visokoškolskog obrazovanja i rušenje zidova između različitih fakulteta koji bi morali mnogo bolje da sarađuju.

Što se subvencija tiče, na tržištu gde ogromna potražnja za stručnjacima i gde nema nezaposlenih one su svakako štetna stvar i stav IT industrije je više nego logičan i očekivan. Lično, određeni nivo razumevanja mogu imati za one subvencije koje će omogućavati dovođenje kvalitetne, ne-IT industrije u Srbiju – na primer farmaceutski razvojni centar ili tako nešto – ali i u tom slučaju je upitno da li je tih par 10.000 evra po zaposlenom stvarno ključno za dolazak investitora ili je važnije kakav je kadrovski potencijal Srbije, lakoća poslovanja ili nešto treće. U svakom slučaju, ono što je neophodno, jeste promeniti trenutni model subvencija “po zaposlenom” koji je potpuno neodgovorajući za razvijeniju industriju i razmisliti o nekom pametnijem modelu (oslobađanje od poreza na profit, ustupanje prostora za razvoj centra i sl.)

Kao direktor razvoja jedne velike grupe kako gledate na to tržište u Srbiji i konkurentnost domaćih kompanija u inostranstvu. Šta je to specifično što mi nudimo ili bismo mogli da ponudimo?

Jedna od mojih ličnih ambicija i želja je da Infostud razvije dovoljno dobar i originalan proizvod sa kojim ćemo uspeti da izađemo bar na regionalno tržište. Što se samog tipa proizvoda, mislim da tu nema pravila – bez sumnje, najuspešniji smo u industriji igara, ali vidimo da imamo kompanije koje su razvile i druge originalne proizvode.

Koji su dometi srpske IT industrije u narednim nekoliko ili desetak godina?

Mislim da to u najvećoj meri zavisi od dve stvari – koliko uspešno smo reformisali naš sistem obrazovanja i aktivirali širi deo populacije u industrijskoj revoluciji koja se dešava, i u kojoj meri je većina naših IT kompanija uspela da izađe iz IT outsourcing modela i uspela da radi naprednije stvari. Ako oba ta zadatka uspešno uradimo, verujem da imamo realni potencijal da kao društvo napravimo kvantni skok i preskočimo nekoliko stepenica u našem razvoju pa i da dosegnemo nivo trenutno mnogo razvijenijih zemalja.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay