CENE SIROVINA ne prestaju da divljaju, kraj poskupljenjima ni na vidiku
Cene sirovina i materijala na svetskom tržištu rastu iz dana u dan, a poskupljenjima izgleda nema kraja i može se očekivati da će rasti i narednom periodu.
To sve zadaje glavobolju mnogim kompanijama u Srbiji, a sektori koji u procesu proizvodnje pretežno koriste sirovine i repromaterijale čija cena na svetskom tržištu poslednjih nedelja značajno raste poput metala, prirodnog gasa, energenata i đubriva – posebno najviše trpe.
U narednom periodu, nažalost, može se očekivati viša nabavna cena ruda metala koje se koriste kao sredstvo u procesu proizvodnje u sektoru rudarstva, građevinarstva, metalske industrije.
Trenutna kriza je “opšteg” karaktera i da ne pogađa samo određeni sektor privrede, već je njen efekat znatno obuhvatniji i globalni, objašnjavaju za BIZLIfe u Privrednoj komori Srbije.
Materijali
Ukoliko bi se kriza u Ukrajini produbila na duži rok, gotovo je izvesno da bi to moglo imati velike posledice po naše proizvođače, čiji bi troškovi proizvodnje tada biti neuporedivo viši pa bi se postavilo pitanje opravdanosti poslovanja, navodi Nikola Ranković iz Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije u PKS.
Nedostatak sirovina veliki problem
Navodi da je određeni broj kompanija privremeno “korigovao svoje proizvodne aktivnosti “ budući da ima problem sa nedostatkom sirovina te da to predstavlja veliki rizik i u narednom periodu.
U prilog stabilnosti i normalizacije poslovnog okruženja ne ide ni pooštravanje odnosa na relaciji Zapad-Rusija, pa najavljeni novi paket sankcija preti da samo dodatno oteža poslovanje naših kompanija, kao i njihov pristup ovom tržištu.
Kako je i zašto došlo do ovolikog skoka cena?
Skok cena na svetskim berzama posledica je poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, odnosno neusklađenosti ponude i tražnje, što za Srbiju predstavlja problem uvoznog karaktera (takozvani efekat prelivanja).
Situacija je praktično nepredvidiva i na kratak rok, ukazuje sagovornik BIZLife.
U jednom preduzeću u Beogradu koje se bavi proizvodnom izolatora i izolacionog materijala požalili su se ovih dana na cenu lima, pa su bili prinuđen da nabave veće količine, dok ih ima, a i zbog toga što je izgledno da bih ih naredna nabavka koštala znatno skuplje. To sve stvara dodatne nepredviđene troškove u poslovanju..
Metalska industrija
Šta je sve poskupelo?
U prethodnim nedeljama zabeležen je pik gotovo svih referentnih roba na svetskim tržištima, počev od nafte, preko žitarica pa do metala.
Prema podacima PKS, od početka godine, do danas, cena nafte je povećana za oko 50 odsto, a cena prirodnog gasa za oko 30 odsto. Kada je reč o metalima, najviše je povećana cena nikla za oko 52 procenta, a ruda gvožđa i aluminijum beleže rast cene od oko 25 odsto od početka godine.
Kod žitarica je situacija još izraženija, cena pšenice je napredovala za oko 45 odsto, a kukuruza i soje za oko 25 odsto.
pšenica
S obzirom da je Srbija značajan proizvođač i izvoznik žitarica u ovom delu Evrope i da je samostalna u snabdevanju na domaćem tržištu, ne treba očekivati da dođe do bilo kakvog vida nestašica ili prekida u snabdevanju pomenutim proizvodima na domaćem tržištu, kaže Nikola Ranković.
Šta je sa onima koji posluju na tržištima Rusije, Ukrajine, Belorusije?
Muku muče i kompanije koje posluju ili sirovine i repromaterije određenim delom nabavljaju iz Rusije, Ukrajine i Belorusije.
Ukoliko bi se kriza u Ukrajini produbila na duži rok, gotovo je izvesno da bi to moglo imati velike posledice po naše proizvođače, čiji bi troškovi proizvodnje tada biti neuporedivo viši pa bi se postavilo pitanje opravdanosti poslovanja, ističu u PKS.
Šta je rešenje?
Veliki broj kompanija je sada prinuđene na druge poslovne strategije, koje podrazumevaju pronalazak alternativnih tržišta što je proces koji nije moguće realizovati u kratkom vremenskom roku, ili na privremeno odlaganje poslovnih aktivnosti ukoliko se politička situacija u relativno bliskoj budućnosti normalizuje, što u ovom trenutku nije realan scenario.
“Na tržišta Rusije, Ukrajine i Belorusije u 2021. godini robu je izvozilo ukupno oko 1.200 kompanija, koje su sada prinuđene na alternativne trase pristupa ruskom tržištu, što u velikoj meri povećava transportne troškove.Srbija u Rusiju izvozi oko 850 miliona evra robe godišnje, što je sada pod velikim upitom. Srpskim izvoznicima ne pogoduje ni velika devalvacija ruske rublje prema evru, uvoz ruskih kompanija je sada znatno skuplji, pa je naša roba sada manje cenovno konkurentna domaćim proizvođačima.”, ističe Ranković.
Jabuke, izvoz
Ohrabruje što su kompanije iz prehrambenog sektora, konkretno proizvođači voća, već duže vreme razmatrali mogućnosti alternativnih tržišta na koja su se u međuvremenu i preorijentisali, ali ne samo zbog trenutne političke situacije već i zbog drugih poslovnih razloga, kaže predstavnik PKS.
Izvor: BIZLife/Jelena Andrić
Foto: Pixabay
