Bojan Đurić za BIZLife: „Trepča“ prevazilazi briselske pregovore
Posle neuspelih pregovora Beograda i Prištine o primeni Sporazuma o telekomunikacijama krajem septembra Beograd nije prihvatio da srpska imovina bude predstavljena kao svojina kosovske Pošte i Telekoma. Priština je krenula drugim putem. Počela je od Kombinata Trepča i, sva je prilika, tu ne namerava da se zaustavi kada je reč o srpskoj imovini u Pokrajini. Kosovska Skupština usvojila je Zakon o Trepči prema kojem je vlasnik 80 odsto Kombinata Priština. Evropska unija, za sada, ne reaguje. O srpskoj imovini na Kosovu i Metohiji, za BIZLife govori bivši narodni poslanik Bojan Đurić, direktor konsultantske kuće Trust Market Research.
Posle usvajanja Zakona o Trepči u kosovskoj Skupštini kojim je Kombinat, praktično, „nacionalizovan“, koliki je manevarski prostor ostavljen Beogradu?
Ne veliki. Nadam se da ga nećemo sebi dodatno smanjivati. Možemo da koristimo određene pravne mehanizme, vršimo politički presing, pokušamo da se izvučemo iz asimetrične situacije, da tragamo za onom vrstom podrške koju smo imali u nekoliko navrata, recimo 2012. ili 2013. godine. I, naravno, da ne ustajemo od stola. To je uvek najgore.
Kakvu dalju reakciju EU Beograd može da očekuje, posle poruke Maje Kocijančič da se u Briselu razgovara samo o temama na koje pristanu obe strane?
Neće to baš tako ići. Jedno je format određen za pregovore Beograda i Prištine, i tu Maja Kocijančič možda ima pravo na takav „tehnički odgovor“. Sasvim druga, mnogo šira stvar, jeste ukupno pitanje kako EU kao politička celina gleda na to pitanje. Teško da ovako krupno pitanje, koje je i pitanje evropskih vrednosti – pravne sigurnosti, vladavine prava, poštovanja svojinskih prava… – može da bude ostavljeno u uskim pravilima briselskih pregovora. Mi smo zemlja kandidat i mislim da iz toga imamo neka prava, da očekujemo fer tretman EU. Zato Brisel ne može da se ponaša kao skrušeni „domaćin“ koji je samo pružio salu, kafu i sokove dvema stranama i dalje se ne meša. Svi znaju da nije tako.
Mi imamo još godine pregovora, i sa Prištinom i sa EU i zemljama članicama oko ulaska u EU. Presedani su važni za budućnost. Na kraju, niko razuman ne sumnja da će Srbija ući pre Kosova u EU. Nije najmudrije da se ustanovljava princip da se nešto može uraditi „na kvarno“. Možda to ne opterećuje Maju Kocijančič, ne znam šta će biti njen posao za pet godina. Ali, političke vođe zemalja EU morale bi da vode računa o tome.
Možemo li se nadati sednici Saveta bezbednosti povodom Trepče?
Nisam uveren da to treba da bude naš glavni cilj. Naš interes, iz mnogo razloga, jeste da se dolazi do rešenja. Mi smo dominantna zemlja, pre svega u ekonomskom smislu, u odnosu na Kosovo. Naš državni interes ali i privatni legitimni interesi naših kompanija jesu da prodajemo i da radimo na Kosovu. S druge strane, Savet bezbednosti nije baš organ koji je stvoren da donosi odluke. On, skoro oduvek, služi da blokira odluke. Ne vidim način da SB UN promeni odluku Prištine, da donese neku koja je u našu korist i primenjiva. Teško ide, tamo velike sile imaju veto kad hoćete da nešto dobijete.
Da li je onda za Trepču arbitraža najbolje rešenje?
Verovatno, ako je to izvodljivo, i uz rizik da odluka koja se donese mora da bude prihvaćena.
Kakve bi posledice otimanje Trepče moglo da proizvede? Najpre kada je reč o Srbima koji rade u Kombinatu, a potom i kada je reč o resursima Trepče koji su na teritoriji centralne Srbije?
Za Srbe je najvažnije da rade, teorijski je manje bitno ko je vlasnik. Ali, naravno da u realnosti to nije tako. Teško mi je da danas zamislim da se sve nastavi nesmetano. To fizički nije moguće. Da li je moguće pod nekim novim, privatnim vlasnikom? Kroz neko vreme – možda. Ali, uz veliku kompenzaciju srpskoj strani. I pritom ne mislim na Beograd, Srbiju, naš budžet. Mislim da kosovski Srbi treba da bude obeštećeni kada i ako do prodaje dođe. Mislim da je to, danas, nezamislivo za Prištinu. Ali, nekad je prijateljski zagrljaj saveznika neumoljiv. Videćemo. Što se tiče resursa Trepče na teritoriji centralne Srbije, naravno da ne može biti govora da to, na bilo koji način, bude u posedu te nove Trepče.
Šta bi, u tom slučaju, bilo s imovinom u oblasti telekomunikacija i svom drugom imovinom na Kosovu i Metohiji? Domino efekat?
Ne nužno. Ne treba dizati paniku. Inače mi nisu bliske teorije o „porodičnom srebru“, o tome kako u svakoj oblasti postoje neki neverovatno vredni resursi i imovina koju će nam neko oteti. Na Kosovu ovako, a u Srbiji privatizacijom. U telekomunikacijama postoji infrastruktura, to je tačno, ali Telekom je ipak potpuno drugačija kompanija od Trepče, sa mnogo regulisanijim odnosima i imovinom. I nema takvih prirodnih resursa. Kod Trepče je to mnogo gore.
Šta se dobija odlukom da srpski predstavnici „zamrznu“ funkcije u kosovskoj Vladi?
Mislim da se ne dobija ništa ozbiljno.
Kako vidite dalji nastavak dijaloga Beograda i Prištine?
Kao iscrpljujuće natezanje, vrlo naporno, ali u kome ne treba da gubimo nerve. Nemam pametniji odgovor od toga.
U kontekstu svega potpisanog u Briselu, kako komentarišete činjenicu da, osim nekoliko deklarativnih upozorenja, Brisel nije ništa preduzeo povodom opstrukcija Prištine da se formira Zajednica srpskih opština?
Kao i u unutrašnjoj politici, najviše promena, reforma, pomaka, možete da učinite ili dobijete onda kada ste tek pobedili, uzeli vlast, imate zamah… Tako je i u ovome. Bojim se da nije do kraja iskorišćen pozitivan proboj koji je napravljen odmah posle 2012. godine. Tada je srpska strana bila „hit“, iz poznatih razloga. Vremenom to donekle izbledi. Konačno, ova i sledeća godina su vreme serije važnih izbora u ključnim zemljama. To uvek nosi usporavanje, manje pažnje, ređe prilike da lobiramo. Nažalost.
Kako će poslednja dešavanja u vezi s imovinom, uticati na stabilnost na Kosovu i Metohiji?
Verujem da neće biti nove nestabilnosti. Istovremeno, stabilnost koja bi podrazumevala trajno zamrzavanje postojećeg stanja nije dobra, ni za Srbe. Stabilnost mora da ima neki kvalitet, da postoji napredovanje. Ona nije vrednost sama po sebi.
Izvor: BIZLife
Foto: YouTube screenshot
Piše: Nataša Mijušković
