„Bedni smo i nisam iznenađen“

Nije me iznenadilo to što je Srbija rangirana među deset „najbednijih ekonomija„, iako su izabrani malo neobični parametri kojima se to meri, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

„Uzeta je stopa nezaposlenosti i inflacija, a oba pokazatelja su u ovom trenutku na relativno niskom nivou, posebno u odnosu na period od pre desetak godina. Tada je stopa nezaposlenosti iznosila 23 odsto, sada je upola manje, inflacija se kretala i do 14 odsto, a sada je svega dva do tri procenta.“

Zapravo, realnu sliku ne daje ni privredni rast, posebno ako se gleda kratkoročno, jer on pokazuje samo da li neka zemlja ide u dobrom pravcu, a koliko će rast da utiče na standard stanovništva, mnogo više zavisi od raspodele, kaže Savić u razgovoru za Danas.

Prema njegoivm rečima, od krize 2008. stopa privrednog rasta u Srbiji nije pokazala ništa osim činjenice da je to ciklično kretanje koje ne vodi nikud.

„Mi smo tek 2016. bili na nivou iz 2008. mereno apsolutnim iznosom BDP, što znači da je osam godina izgubljeno. Iako poslednjih godina imamo nešto značajnije stope rasta, one nam zbog destrukcija sa kojima se nosimo od 90-ih, ne obezbeđuju veće pomeranje iz kruga nerazvijenih zemalja“, objašnjava Savić.

Govoreći o korupciji, Savić napominje da ona kreira sistem vrednosti koji u krajnjoj liniji ima veze sa privrednim rastom. te da zemlje u kojima je svedena na minimum, i sa nižim stopama rasta postižu viši životni standard, i obrnuto.

„Važno je da se stečeno društveno bogatstvo raspodeljuje prema sposobnostima i doprinosu, a ne da 10 do 20 odsto ljudi do toga dođu nezasluženo. U tom slučaju, šalje se poruka kako se ne isplati previše biti pošten, vredan i obrazovan, jer je moguće da se kroz sistem korupcije obezbeđuje mnogo raskošniji život.“

Na pitanje koliko tome doprinosi partokratska država, odgovara da je ona među ključnim elementima. Kada bismo imali na vlasti ljude koji se bave time da institucije funkcionišu, da profesionalno rade inspekcije, policija, sudovi, tužilaštva, onda bi, precizira Savić, stvari došle na svoje mesto.

Kada se istražuje gde je moć političara i zbog čega im je bolje nego ostalima, onda vidimo da to nije samo plata. Ona samo maskira stanje, jer se golim okom vidi da od nje ne mogu da plate nijedno od odela koje nose. Jasno je da im na raspolaganju stoje neki drugi izvori, kaže Savić i dodaje da je „pitanje da li država hoće da stane na put sivoj ekonomiji“.

Ako bi to učinila, zaustavila bi veliki deo „lova u mutnom“, a najveći problem je što siva zona sama sebe hrani i uvećava, zaključuje Savić u razgovoru za DANAS.

Izvor: Danas

Foto: N1 screenshot