Anksioznost nije deo radnog dana: Kako da „open space“ ne postane vaš bezdan?

U današnjem modernom radnom okruženju, koncept otvorenih kancelarija (open space) postao je sinonim za napredne, kreativne radne prostore. Međutim, dok su ovi otvoreni prostori osmišljeni s ciljem poboljšanja komunikacije, saradnje i produktivnosti, zaposleni koji rade u njima suočavaju se s nizom izazova koji često ostaju nezapaženi.

Iza blistavih staklenih zidova i modernih radnih stolova kriju se dublji problemi koji utiču na radno zadovoljstvo, koncentraciju, efikasnost zaposlenih, a kod nekih dovode i do ozbiljnih mentalnih problema poput anksioznosti. U nastavku istražujemo složenu dinamiku radnih odnosa u otvorenim kancelarijama, ističući izazove s kojima se suočavaju radnici i predstavljajući moguće strategije za prevazilaženje ovih problema.

U otvorenim kancelarijama gde su „porušeni zidovi“ novim konceptom kako bi se podstakla kreativnost, komunikacija i bolji međuljudski odnosi, ali i povećala produktivnost, menadžerska kontrola i ušteda – čini se da nema malo izazova za mentalno zdravlje zaposlenih.

Marijeta Lazor, ekspert za korporativne komunikacije i volonterka Centra „Srce” kaže za BIZLife da kod nekih zaposlenih takav ambijent dovodi do frustracije i manjka koncentracije, jer svako ima svoj ritam i način rada.

Marijeta Lazor, ekspert za korporativne komunikacije i volonterka Centra „Srce” (Autor: Nenad Petrin)

„Takav prostor može da dovede do anksioznosti, izazvane različitim faktorima – od socijalne anksioznosti, preopterećenosti informacijama, straha od procene drugih i nesigurnosti u komunikaciji sa drugima. Nije mali broj zaposlenih koji se žale na nelagodu, stres, nemoć, teskobu ili nemir u takvom ambijentu, a neretke su situacije i da se žale na druge simptome takvih emocionalnih stanja – od povećanog srčanog ritma, glavobolja i napetosti mišića, prekomerne analize, poteškoća s koncentracijom i zaboravljanja. Sve ovo može da dovede i do promena u ponašanju – od prekomerne opreznosti do izbegavanja situacija koje izazivaju anksioznost, najčešće bolovanja“, objašnjava Lazor.

Stres u radnom okruženju nije deo posla

Kako ističe naša sagovornica previše otvorenosti i izloženosti može negativno uticati na mentalno blagostanje zaposlenih, baš kao što i nedostatak ličnog prostora može otežati fokusiranje i ometati produktivnost.

„Stvaranje pritiska, nelagoda zbog stalnog nadzora i pogleda drugih, ’forsirana kreativnost’, nedostatak priznavanja različitih načina rada… sve to može da bude uzrok dugotrajne izloženosti stresu zaposlenih i negativnih posledica po zdravlje“, napominje ona.

Prema njenim rečima važno je da poslodavci razmotre koliko takav radni prostor utiče na mentalno zdravlje zaposlenih i da prilagode okruženje kako bi se osigurala njihova dobrobit i produktivnost.

Posao, open space kancelarija (Unsplash)

„Većina zaposlenih provodi najmanje 40 sati nedeljno u kancelarijama, odnosno na radnom mestu i ne moram naglašavati zbog čega je važno da trećinu vremena boravimo u prijatnom ’drugom domu’. Uređenje i organizacija poslovnog prostora ne utiče samo na estetiku, već i na produktivnost i kompletan doživljaj ambijenta u kojem boravimo i na naša osećanja tokom tog perioda, a često i duže. Sve to indirektno utiče na uspeh kompanije, pa verujem da je potpuno jasno zbog čega i kompanije treba da imaju interes da brinu o okolini koja sadrži kombinaciju udobnosti, funkcionalnosti i emocionalnog zadovoljstva, odnosno da i tako podstiču zaposlene na maksimalnu produktivnost“, kaže Lazor.

Godišnje se izgubi 12 milijardi radnih dana zbog depresije i anksioznosti, što globalnu ekonomiju košta skoro milijardu dolara, procenjuje Svetska zdravstvena organizacija u istraživanju o mentalnom zdravlju na radu 2022. godine.

Kompanije koje zaista uzimaju u obzir individualne potrebe i preferencije zaposlenih primeri su dobre, ali retke prakse u Srbiji. Iako su otvorene kancelarije popularne, neki poslodavci eksperimentišu sa novim konceptima koji kombinuju otvoreni prostor sa „privatnim prostorijama“.

Burnout (Freepik)

„Imajući u vidu tržište rada u Srbiji, spremnost poslodavaca na prilagođavanje, ali i otvorenost za nove prakse utemeljene na iskustvima razvijenih sredina i rezultata do kojih dolaze stručnjaci, verujem da je za svakog zaposlenog najznačajnije da najpre čini što više na jačanju sopstvene emotivne otpornosti, odnosno ukupnog mentalnog zdravlja. Svakodnevno se nositi sa stresom u radnom okruženju nije deo posla. Dok ne dođe do nekih sistemskih, dugoročnih rešenja, važno je pomoći sebi – od prepoznavanja stresa i praćenja sopstvenih reakcija na određene situacije, misli i emocije, preko kreiranja udobnosti u kancelarijama“, ističe Lazor.

Na pragu burnout-a

Psihoterapeutkinja Jelena Petrović za naš portal ističe da, zavisno od celokupnog radnog konteksta, ličnosti i veština same osobe, neki uspešno prevazilaze izazove open space-a, dok na druge on utiče vrlo negativno.

Jelena Petrović (Privatna arhiva)

„Osobe koje su introvertnije dosta će brže osetiti negativne posledice rada u ovakvom okruženju. Manjak koncentracije i anksioznost vode ka pojačavanju doživljaja pritiska koji može voditi smanjenoj produktivnosti, nezadovoljstvu, burnout-u,…“, objašnjava ona.

Petrović na prenosi i deo svog iskustva kada su ovakve situacije u pitanju, ističući da ljudi koji dođu na psihoterapiju sa ovim izazovom često nisu svesni da nisu usamljeni u svom doživljaju.

„Nekada im deluje da se drugi oko njih bolje snalaze u tom okruženju i da je ’problem’ u njihovoj nesposobnosti. Međutim, veliki je broj osoba se žali na ovakve uslove rada, čak i oni koji sebe vide kao ekstrovertne ličnosti. Kada postanu svesni da nije problem u ličnoj adekvatnosti i da su njihove potrebe  relevantne, postanu otvoreniji i za traženje podrške i rešenja. Zanimljivo je možda i pomenuti da često imamo doživljaj da drugi ljudi mnogo više gledaju u nas i pamte informacije o nama nego što je to u realnosti tako“, kaže naša sagovornica.

Nekima bude od pomoći kada se odvaže da sa nekim kolegom podele svoj doživljaj, nekima koristi plan koji naprave u vezi sa tim kako da se nose sa distrakcijama u radnom okruženju, a nekima plan oko toga šta da urade kada doživljaj izloženosti postane preplavljujuć. Nekada i male stvari poput uređivanja i personalizovanja svog radnog stola bude način da se za sebe napravi svoj prostor u okviru velikog prostora, savetuje psihoterapeutkinja Jelena Petrović.

Šta poslodavci mogu da urade?

No da li postoji nešto što poslodavci mogu učiniti kako bi olakšali poteškoće kod zaposlenih zbog rada u otvorenim kancelarijama? Koje su potencijalne prilike za poboljšanje radnog okruženja?

Kako objašnjava Marijeta Lazor na prvom mestu je otvoren razgovor i prihvatanje mišljenja zaposlenih, bez osuđivanja.

„Preventiva, promocija i podrška su tri ključne reči za zaštitu zdravlja, naročito mentalnog, a organizacione intervencije ključne u prevenciji. Na ’prvoj liniji’ podrške zaposlenima su menadžeri, ali tu su i druge kolege sa kojima rade. Poverenje ima krucijalnu ulogu u korporativnoj kulturi. Uključivanje zaposlenih u modifikovanje radnog okruženja, prilagođavanja i stvaranje podržavajuće atmosfere za sve predstavlja važan iskorak ka jačanju kapaciteta i pojedinaca i organizacije kao celine“, zaključuje Lazor.

Razgovor kao kaorak napred (Freepik)

Ako zanemarimo druge humanističke razloge, možemo istaći to da je u interesu poslodavaca da se stara o mentalnom blagostanju svojih zaposlenih, budući da to doprinosi većoj produktivnosti.

„Ukoliko nije moguće fizički urediti prostor tako da se smanji doživljaj manjka privatnosti i izloženosti senzornim distrakcijama, moguće je zaposlenima omogućiti koju pauzu više koja bi podrazumevala izlazak iz prostora ili pak sa druge strane podršku u vidu edukacije o tome kako se nositi sa ovim stresovima i izbeći burnout“, savetuje psihoterapeutkinja Jelena Petrović.

„Privilegovana“ ili anksiozna?

Primer koji oslikava ozbiljnost ovog problema kod velikog broja zaposlenih, jeste i inženjer građevinarstva Neda Jovanović, koja je zbog rada u modernom, otvorenom konceptu jednog kreativnog studija bila primorana da u toku nedelje izostaje više sa posla u odnosu na svoje kolege.

„Bilo mi je neprijatno da boravim u prostoru gde je konstantno bila frekvencija velikog broja ljudi. To je uticalo na moju sigurnost i produktivnost na poslu, koncentracija mi je opadala svaki put kada bi se više od dvoje ljudi našlo u blizini mog stola“, objašnjava Jovanović i dodaje da je iz tog razloga morala i po nekoliko dana nedeljno da radi od kuće, što je izazvalo negodovanje njenih kolega zbog „privilegovanog tretmana“.

Prema njenim rečima problem je rešila tako što ga je najpre podelila sa svojim psihoterapeutom, koji ju je ohrabrio da razgovara sa svojim nadređenima u koje ima poverenja da će joj pomoći.

Stres na poslu (Unsplash)

„Sada radim u jednoj kancelariji u kojoj nas sedi troje, nema ’ometača’ oko mene i mogu da se koncentrišem na posao i radne zadatke. Volela bih da i drugi ljudi slede moj primer i podele problem ukoliko ga imaju, ne samo ovaj već i ostale. Mislim da će svaki razumni poslodavac da im izađe u susret, ali pre svega moraju sebi sami da izađu u susret“, zaključuje Jovanović.

Više od polovine zaposlenih ima mentalne poteškoće izazvane poslom, a svaki deseti zaposleni na poslu je doživeo neku vrstu diskriminacije u vezi sa mentalnim zdravljem – deo je ključnih nalaza istraživanja koje je sproveo Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju suicida „Srce”.

Podaci ne idu u prilog slici o idealnom radnom okruženju koju projektuje većina kompanija u Srbiji, ali zaključak je da ono što možemo da uradimo kao poslodavci, kao kolege, kao prijatelj sa posla je da saslušamo sve one koji se odvaže da svoj problem podele sa nama, jer slušanjem otvaramo jedan ceo svet.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Freepik/Unsplash/Nenad Petrin