Amerika kriva za sve skuplje gorivo
Dok svetske naftne berze nastavljaju da beleže dalji skok cena crnog zlata -barel „amričke lake nafte“ košta više od 70 dolara a „brent“ (koji se preradjuje u Srbiji) na londonskoj berzi premašuje 77 dolara, cene na domaćim pumpama bar za sada nisu menjane. rosečna cena litre benzina već doseže do 149 dinara, a evrodizela od 157 dinara do 160 dinara
Na rekordan skok cena za čak 20 odsto u poslednje tri godine najviše je uticala odluku predsednika Donalda Trampa da Sjedinjene Američke Države napuste nuklearni sporazum sa Iranom prvo su reagovale svetske berze
-Ukoliko želi da ublaži novi udar na cenu goriva zbog skoka cene barela na svetskim berzama, novi ministar finansija bi morao što pre da donese odluku o umanjenju akciza na cenu benzina i dizela. U suprotnom će cena na pumpama biti još veća, a po ceni dizela, Srbija je odavno u samom vrhu, kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
On kaže da ukoliko se na globalnom tržištu bude menjalo, siguno će doći i do povećanja cena goriva na pupama. NIS može da utiče na formiranje cena goriva i to čini kroz povećanje efikasnosti u svom poslovanju. Pored toga, svojim klijentima nudimo fleksibilne, izbalansirane cene, u skladu sa tržišnim kretanjima. NIS će se i dalje truditi da očuva konkurentne cene kao i da one ne budu iznad prosečnih u regionu, kažu u ovoj naftnoj kompaniji.
Analize su pokazivale da će se ove godine cena crnog zlata kretati oko 60 dolara. Zbog svetskih geopolitičkih previranja neki analitičari upozoravaju da bi već sledeće godine cena barela mogla da dostigne i 100 dolara.
-Povećanje cena energenata imaće negativan uticaj na svetsku ekonomiju koja se i dalje bori da izbegne senku ekonomske krize. Globalni ekonomski rast usporavaće se za nekoliko procentnih poena na svakih 10 američkih dolara na rast cena nafte“, kaže Sijao Lian, istraživač iz Centra za američke ekonomske studije.
Slične promene prosečnih maloprodajnih cena goriva zabeležene su u većini zemalja u okruženju, a sigurno je da naftno tržište neće mirovati.
Iran je treći svetski izvoznik nafte i mogao bi da umanji isporuke za milion. Dogovor zemalja izvoznica nafte, članica – OPEK-a i Rusije, već je ograničio proizvodnju. Sve to može da napravi veliki jaz u ponudi i potražnji nafte na svetskom tržištu, što se svakako odražava na cene.
U Crnoj Gori je dizel za poslednja tri meseca poskupeo za 2,5 odsto, u Rumuniji je skok oko 3,5, u Bugarskoj 2,4, u Mađarskoj i Makedoniji je benzin poskupeo za 2,5, a dizel za četiri procenta. U Bosni i Hercegovini je cena goriva veća za oko jedan odsto, a u Hrvatskoj za više od tri procenta.
Srbija inače, tri četvirtine nafte koju preradi uvezea. Kada se tome pridoda i uvoz gotovih derivata, dolazi se do toga da više od 85 odsto potreba za gorivom Srbija zadovoljava uvozom. A pošto ne možemo izolujemo našu zemlju od promena berzanskih kotacija, one se moraju odraziti na cene goriva benzinskim stanicama u Srbiji, stiče Mićović.
Dok gorivo dodatno ne poskupi u Srbiji zbog ovolikog drastičnog skoka cena sirove nafte, Hrvati su našli računicu da im je jefitnije da gorivo sipaju u Srbiji, pa sve više njih iz hrvatskih pograničnih područja dolaze da gorivo toče kod nas ali i u BiH, Mađarskoj i Crnoj Gori.
Izvor: BIZLife
Foto: FreeImages
Piše: Jelena Stojanović
