„Ako Sosijete ženeral stvarno planira da ide iz Srbije, sada je i pravi trenutak“
“Sosijete Ženeral banka” je, prošle godine, obeležila 40 godina rada na srpskom tržištu, a 2016. je imala najbolji rezultat. Pisanje bugarskih medija da SoGen napušta Centralnu i Istočnu Evropu i prodaje banke u šest zemalja tog regiona, među kojima je i Srbija, prilično je uzburkala ovdašnju javnost. Profesor Branko Živanović s Beogradske bankarske akademije kaže za BIZLife da takvu mogućnost ne treba isključiti, posebno kada se ima u vidu činjenica da ni sama grupacija nije oštro demantovala takva pisanja u regionu, ali i imajući u vidu cenu koju u ovom trenutku može da postigne.
– Činjenica je da je prinos na kapital međunarodni ih bankarskih grupacija u našem regionu prilično pao, kao i da sve više zadržava tendenciju daljeg smanjenja. Takođe, i kod nas, kao i u regionu, eskalirao je broj i obim nenaplativih i potencijalno toksičnih kredita, na koje su rezervacije sve veće, a mogućnost njihovog oslobađanja neadekvatna, usled plitkog sekundarnog tržišta i nešto rigidnijeg regulatornog okvira. Tome treba dodati i sve veći izostanak prihoda po osnovu provizija i naknada i sve manje komforan status poslovnih banaka, kada se uzme u obzir i pretnja od vraćanja tih sredstava od strane klijenata, sudskim putem. Tačno je da je “Sosijete Ženeral banka” banka s dugim stažom u našoj zemlji, kao i da je jedina kod nas poslovala čak i za vreme sankcija, međutim, tačno je i da u ovom trenutku ima i jako visoku cenu i da je, ukoliko razmatra mogućnost izlaska s našeg, odnosno regionalnog tržišta, sada pravi trenutak za tako nešto. Kao relevantnu činjenicu treba uzeti u obzir i prodaju Splitske banke, članice grupacije u Hrvatskoj, delu regiona koji se drži da je stabilniji i organizovaniji deo tržišta Jugoistočne Evrope.
Objašnjenje je da je reč o prezasićenim i trenutno neatraktivnim tržištima. Kako bi to uticalo na bankarsko tržište u zemlji?
– Uz ono što sam malopre rekao, činjenica je da je regionalno tržište i tržište u Srbiji prilično nadinvestirano, i da pokazuje sve manje potencijale za rast. Poslednjih godina pozitivni finansijski rezultati banaka duguju se više unutrašnjoj troškovnoj reorganizaciji, uštedama na troškovima mreže i smanjenjem broja zaposlenih, nego li izraženom rastu prihoda po osnovu čiste kamate. Inače, broj banaka i dimenzije bankarske infrastrukture nadilaze kreditni kapacitet privrede i stanovništva, tako da ne treba isključiti odlazak bankarskih grupacija na koje smo navikli a čije će mesto, verovatno, nadomestiti banke iz bivših sovjetskih republika, Republike Kine, Turske i drugih delova istočnih regiona. Njihov dolazak će često ići u paketu s dolaskom privrednih kompanija iz pomenutih regiona, kao i spremnošću na prihvatanje nižeg prinosa na plasirani kapital i veći tržišni rizik.
Koga vidite kao potencijalne kupce?
– Delimično sam već odgovorio na to pitanje, a najčešće se pominje OTP banka. Međutim, to treba prihvatiti s rezervom. Da se ovo događalo prošle godine, takav scenario bio bi realan i, čak, vrlo verovatan. OTP banka je preuzela Vojvođansku banku, što nije mala akvizicija, i malo je verovatno da će u kratkom roku triplirati troškove mreže i ostale infrastrukture. Scenario preuzimanja pojedinih delova portfolija za OTP banku svakako bi bio prihvatljiviji ali, s druge strane, teško je poverovati da će doći do bilo kakvog rasparčavanja SoGen banke i prodaje u delovima, imajući u vidu da se radi o hiper stabilnoj i dobro organizovanoj banci koja će, kao takva, u paketu, i postići najveću cenu.
Na srpskom tržištu posluje tridesetak banaka. Da li je proces ukrupnjavanja neophodan?
– Proces racionalizacije bankarske mreže u Srbiji je neminovnost, iz više razloga. U prvom redu to su smanjeni kapaciteti za kreditiranje, kao i sve manji prihodi po osnovu kamata, bankarskih provizija i naknada. Zatim, tu su i promene konfiguracije servisera finansijskih usluga. Regionalna praksa, po ugledu na evropsku i svetsku, ide u smeru sve veće racionalizacije troškova finansijskih usluga, izmeštajući iz banaka poslove platnog prometa, komercijalnog mikro kreditiranja, međunarodnog transfera sredstava u malim iznosima i štednje. Takvi trendovi realno sve više smanjuju prostor za tradicionalno visoko prisustvo dojučerašnjih bankarskih institucija na kakve smo navikli.
Posle najave Telenora da napušta tržišta Centralne i Istočne Evrope, kakva je, sve zajedno, to poruka za region?
– Telenor banka je imala jedan “neočekivan” rast, posebno u prvoj godini poslovanja. Međutim, neočekivano visoka tržišna penetracija najviše je bila rezultat marketinškog hita, želje stanovništva – posebno mlađe generacije, da mnogo toga na elegantan način rešava mobilnim telefonom, što je i omogućilo naglašeno visok broj otvorenih računa i sitnih plaćanja. Međutim, izostalo je iskoraka u tradicionalno bankarstvo, odnosno ozbiljnije kreditiranje. Imajući u vidu da je populacija koja preferira taj vid bankarskih usluga uglavnom otvorila račune i da su u pitanju dominantno sitna plaćanja i depoziti gde ne treba očekivati dalji rast, prirodno je da i takvi vidovi bankarskih institucija mogu ovaj momenat da ocene kao povoljan za sopstvenu prodaju. Nema tu neke posebne poruke za region, bankarske grupacije će nastaviti da tragaju za tržištima koja im donose najveći prinos na kapital. Do određene koncentracije banaka, racionalizacije bankarske mreže i promene geografske strukture bankarskog kapitala, svakako će doći.
Izvor: BIZLife
Foto: Beta, Miloš Miškov
Piše: Nataša Mijušković
