"Ako se Srbija razvija, razvijaju se i naše kompanije"

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    “Ako se Srbija razvija, razvijaju se i naše kompanije”

    Udruženje Konfindustrija Srbija broji 170 uglavnom italijanskih firmi u Srbiji, koje zapošljavaju više od 30.000 radnika i ostvaruju profit od 2,3 milijarde evra godišnje. U toku pandemije nastavile su sa novim investicijama u Srbiji, a za proleće najavljuju dolazak novih ulagača. Poslovnu klimu u Srbiji ocenjuju kao dobru a jedan od glavnih izazova vide po pitanju dostupnosti i kvaliteta radne snage kao i pojavu “neopravdanih” bolovanja. Zbog toga su srpskim vlastima predložili novi model obračuna naknada za bolovanja koji bi, po njihovom mišljenju, doprineo da se taj problem umanji. O kakvom modelu je reč razgovarali smo za BIZLife portal sa prvim čovekom Konfindustrija Srbija Patriciom Dei Tosom, predsednikom ovog poslovnog udruženja.

    • Koliko kompanija okuplja Konfiindustrija Srbija, kako su se firme nosile sa kovid pandemijom i kako vidite njihov dalji rad u Srbiji?

    Konfindustrija Srbija je osnovana 2012. u trenutku kada je počela snažna internacionalizacija italijanskih firmi koje su želele da, vođeni izazovima “nove konkurentnosti”,  uspostave privredne odnose ili realizuju investicije Regionu JEIE, a Srbija je u tom vremenu postala veoma  interesantna destinacija za italijanske privrednike. Naše Udruženje danas broji 170 firmi članica od kojih su skoro 40 odsto velika i srednja preduzeća dok ostatak čine manje kompanije. Proizvodni pogoni su na celoj teritoriji Srbije, ali dominiraju investicije u Vojvodini i centralnoj Srbiji, dok su na jugu dva grada, Niš i Vranje baza jednog broja investicija.

    Naše firme su poslodavci za nešto više od 30.000 zaposlenih i ostvaruju 2,3 milijardi evra profita. Međutim, nisu sve naše firme članice italijanskog kapitala.

    U članstvu imamo i jedan manji broj domaćih kompanija  koje su prepoznale prednost učlanjenja u naše Udruženje. One su motivisane  ulaskom u lanac dobavljača ili dinamikom povezivanja u sektoru  usluga. Veći deo njih je upravo preko Konfindustrije Srbije i usluga koje ona pruža ostvarilo saradnju sa italijanskim kompanijama, nakon čega su odlučili da pristupe članstvu, dok druge lokalne kompanije nude transverzalne usluge koje su interesantne italijanskim firmama  i u tom smislu mi promovišemo njihov rad. Generalno gledano, možemo da kažemo da je naša glavna aktivnost usmerena na dalje jačanje  ekonomskih i društvenih odnosa između dve zemlje.

    Italijanske firme nastavile investicije u Srbiju

    U toku pandemije italijanske firme su nastavile da ponovo investiraju i verujući da su potencijali i opravdanost ulaganja u Srbiji evidentni. Možemo spomenuti samo neke od naših članica, poput kompanije Pasubio Spa iz automobilskog sektora, Martini gradnja iz oblasti građevinske industrije, upravo su relizovale investicije u to vreme. Zatim, kompanija iz grupacije SIAD, Istrabenz plini je u septembru otvorila novo automatizovano postrojenje punjenja industrijskog gasa, vrednosti 16 miliona evra.

    Visokotehnološke firme danas, na primer, vide Srbiju kao platformu, koja ne samo što ima kvalifikovanu radnu snagu koja svoje korene ima u industrijskoj tradiciji. Takođe, fenomen “reshoringa”, odnosno povratak brojnih firmi sa Dalekog Istoka, verujem da će dati vetar u leđa novim investicijama iz Italije. Značajno bi bilo da se nastavi dalji oporavak sektora kao što su automobilska i tekstilna industrija ali i druge, koji zaposlavaju veliki broj ljudi.

    • Kakvi su planovi firmi članica i samog Udruženja, možemo li najaviti neki novi dolazak investitora u Srbiju, nova zapošljavanja, kakve su tendencije?

    Uz sve poteškoće perioda pandemije i svakodnevnih izazova sa kojima se suočavaju firme, kao što je cena osnovnih sirovina, energije i transporta, sada smo se usmerili na to da pomognemo kompanijama u održivosti poslovanja, produktivnosti i naravno očuvanju zdravlja. Jedna od naših svakodnevnih aktivnosti jeste da pomognemo italijanskim firmama koje bi želele da sarađuju sa firmama u Srbiji i traže nove načine za proširenje kapaciteta. Sve više kompanija nas kontaktira upravo iz ovih razloga što nam potvrđuje činjenicu da Italija vidi pouzdanog partnera u srpskim firmama.

    Važan deo naše misije jeste i jačanje dijaloga i odnosa sa srpskim institucijama. Verujem da je to od izuzetne važnosti u ovom periodu velikih transformacija. Kako sam više puta naglasio, ako se Srbija razvija, razvijaju se i naše firme, i obrnuto. Ne verujem da postoje sumnje u vezi sa dolaskom novih investitora i siguran sam da ćete dobiti više informacija o tome na proleće naredne godine.

    Što se tiče planova koje naše Udruženje ima za narednu godinu, mi ćemo nastaviti sa aktivnostima koje smo realizovali prethodnih godina u smislu konferencija, radionica i susreta koje ćemo s ambicijom da se uključe i predstavništva Konfindustrije iz čitavog regiona. Naredne godine ćemo proslaviti i važan jubilej, odnosno deset godina postojanja našeg Udruženja i, dakle, mnoge aktivnosti će biti upravo u svetlu obeležavanja važnog  jubileja asocijacije.

    Radna snaga, cena energije, inflacija,…

    • Kako procenjujete uslove poslovanja u Srbiji i globalno. Evidentno je u poslednje vreme da sve više kompanija sve teže dolazi do adekvatne radne snage, cena rada je skočila, inflacija je skočila, cene energenata takođe… Kako to sve utiče na poslovanje?

    Politička i ekonomska stabilnost poslednjih godina je bila važan faktor koji je garantovao predvidljivost u fiskalnom i zakonodavnom pogledu. Što se ovog poslednjeg tiče tu bih posebno izdvojio program dualnog obrazovanja koje je za nas od izuzetne važnosti i koje vidimo kao dugoročnu inicijativu koja će približiti mlade ljude onome što je moderna fabrika u savremenom svetu i preduprediti rastući problem nedostatka kvalifikovane radne snage. Predočili smo ovaj problem i višim instancama koje su iznele i vrlo korisna rešenja, na primeru okviru inicijative Open Balkan. Naše Udruženje je aktivno u ovoj temi još od 2016. godine i blisko sarađuje sa Ministarstvom za obrazovanje i školama na celoj teritoriji Srbije. Upravo od te godine, realizujemo inicijativu Dan otvorenih vrata italijanske privrede koji je prethodnih godina održan u Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Jagodini, Šapcu, Vladimircima, a ove godine u Vršcu. PMI Day predstavlja  izuzetnu priliku za uspostavljanje dijaloga između sveta privrede, prosvete i lokalne zajednice. Dakle, i na ovaj način pokušavamo da saslušamo sve sagovornike na ovu temu i da zajedno radimo u ovoj oblasti za dobrobit svih aktera: od kompanija, preko lokalne zajednice, nadležnog ministarstva, do samih obrazovnih institucija.

    Što se tiče tema cene energije i inflacije u pitanju su globalni problemi koji pogađaju sve zemlje a ne samoSrbiju. Ovapovećanja cena su bila anticipirana povećanjem troškova osnovnih sirovina i transporta. Mislim ipak da će ova situacija više uticati na zemlje Evropske unije nego na Srbiju koja će, zahvaljujući svojim političkim odnosima, uspeti da se bolje suoči sa efektima ovih tržišnih poremećaja. Ono što bi za nas bilo naročito važno jeste određena predvidljivost u pogledu cene rada koja će predstavljati određenu ravnotežu u odnosu prema tržišnim i inflatornim kretanjima.

    “Neopravdana bolovanja” veliki problem

    • Da li mislite da bi država mogla na neki način da pomogne nekim svojim merama i na koji način?

    Mere namenjene privredi u toku u pandemije su bile vrlo konkretne i izuzetno brze i verujte mi da smo mi privrednici na tome veoma zahvalni. Nedavno smo imali susret sa premijerkom Brnabić i njenim timom u cillju efikasnijeg dijaloga nase asocijacije sa Vladom Srbije. Tom prilikom smo predstavili naše planove, investicije koje imamo u planu da ostvarimo, ali je ovo bila i prilika da predočimo akutne i potencijalno dugoročne izazove koji brinu naše firme. U tom smislu bilo je reči o povećanju neoporezivog dela mesečnih zarada, kao i o povećanju cene električne energije.

    Tema neoprezivog dela mesečnih zarada je usko vezana za povećanje minimalne mesečne cene rada koje Vlada Srbije revidira svake godine. U septembru 2021. godine smo sproveli anketiranje naših firmi članica kako bismo analizirali njihov stav po pitanju povećanja minimalne cene rada koje je u tom trenutku predložila Vlada Srbije. Ta anketa je dokazala da oko 68% naših članica podržava bezuslovno povećanje mesečne cene rada, što očigledno dokazuje da italijanski privrednici i na taj način žele da podrže dalji razvoj ove države. Kroz anketu, koju sam malo pre spomenuo, smo shvatili da je uz povećanje minimalne cene rada, povećanje neoporezivog dela mesečnih zarada jedna od mera koje naši privrednici vide kao veliki iskorak države njima u pomoć.

    Kada se povećava neporezivi deo mesečne zarade, poslodavac dobija u tom smislu veću fleksibilnost i dobija mogućnost za veće povećanje mesečne zarade ili za dodatne investicije u svoje kadrove.

    Na pomenutom sastanku imali smo takođe priliku i da razgovaramo o povećanju cene električne energije koje je pogodilo sve proizvodne grane i na kraju se mora odraziti i na finalnu cenu proizvoda, pa tako i na ukupnu cenovnu stabilnost, prihode kompanija, kao i na životni standard potrošača. Što se tiče kompanija, za njih povećanje cena, a pogotovo kada je to povećanje od 50%, predstavlja problem naročito ako imaju više od jednog pogona. Svesni toga da su poskupljenja prouzrokovana izazovima na globalnom tržištu i da imaju ozbiljne efekte na celoj planeti, na sastanku sa premijerkom smo dobili dodatnu potvrdu da će država Srbija održati stabilnost u snabdevanju. Privredna Komora Srbije je uključena, takođe, na pronalazenju rešenja za najkritičnije situacije, u smislu velikih negativnih efekta povećanja cene električne energije. To svakako ohrabruje i nama daje nadu da situacija neće dalje eskalirati.

    Jedno od važnih akutnih pitanja bila su neopravdana bolovanja. U tom smislu verujem, nema razlike između nas stranih investitora i lokalnih preduzetnika i kompanija, s obzirom na to da nam je na samom sastanku sa premijerkom potvrđeno da je to izazov kako za resorna ministrastva, tako i za celokupnu privredu. Sa naše strane mogu da kažem da je nekoliko kompanija iz centralne i južne Srbije koje zapošljavaju veći broj radnika, izrazilo svoju zabrinutost baš na temu nepravdanog odustvovanja sa posla.

    Konkretnije, cifre govore više od reči: prema podacima spomenutih kompanija gubici, na primer, u tekstilno-obućarskom sektoru na mesečnom nivou iznose do 16.000 evra, a prema njihovim procenama 70% odsustva sa posla je neopravdano, s obzirom da se odsustva razmerno povećavaju u periodu godine kada je poljoprivredna aktivnost na piku.

    Ono što se tradicionalno pežorativno naziva “polutani” (od pojma: pola su u fabrici, a  pola na svom poljoprivrednom zemljištu) je pojava od koje nema štetu samo poslodavac, već i ostali zaposleni, koji ne zloupotrebljavaju svoja prava. Na njih se, u nemogućnosti da poslodavac odmah obezbedi zamenu za toliki boj zaposlenih na istovremenom bolovanju preliva, dok traje neposredna potreba, i deo posla, dužnosti onih koji su svoja zakonom uređena prava zloupotrebili. Iskoristili smo u tom smislu sastanak sa premijerkom da prezentujemo italijanski sistem upravljanja bolovanjima koji previđa da su bolovanja na teret poslodavca samo prvih tri dana bolovanja, dok teret izdržavanja istog prelazi na državu od 4 dana odsustva na dalje.

    To podrazumeva, prema našem mišljenju, korektnu raspodelu odgovornosti i tereta: ukoliko država snosi određen trošak bolovanja, onda će i zdravstveni sistem biti i obazriv kada su u pitanju zdravstveno neopravdana bolovanja.

    Ima li Srbija konkurenciju u regionu?

    • Kada se govori o privrednom ambijentu u Srbiji, neretko se govori i o drugim zemljama regiona. Kako procenjujete kapacitete okolnih zemalja za privlačenje investicija, ima li Srbija, na neki način neku vrstu konkurencije u tom smislu? Ako da, koja zemlja i zbog čega?

    Siguran sam da je svaka država učinila maksimum za sopstvenu industriju i da je uložila trud da privuče nove investicije. U svom okruženju Srbija ima zemlje Evropske unije ali i zemlje koje su u procesu pridruženja. U ovom smislu da, vidim razliku: iako je Srbija na putu prema Evropskoj Uniji, jedinstveno tržište zajednice ima neke svoje karakteristike koje ga suštinski razlikuju od srpskog. Ubeđen sam da sve zemlje regiona imaju aspekte poslovanja koje ih čine manje ili više kompetitivnim. Veću dostupnost radne snage ali lošiju saobraćajnu infrastrukturu, dobar fiskalni sistem ali slabiju nacionalnu valutu. Dakle verujem da će svaki preduzetnik umeti da donese odluke na osnovu svog biznis plana.

    • Zbog globalnih dešavanja, prekidanja lanaca snabdevanja, enormnog rasta cene energenata, da li je procena da Srbija zbog blizine Italiji ima šansu da privuče možda još neke investicije i od čega bi to moglo da zavisi?

    Siguran sam da Srbija može i dalje da privuče italijanske investicije ako uzmemo u obzir da ljudi u Srbiji imaju želju da rade i, naravno ako pogledamo i politiku koju sprovodi Vlada Srbije. Štaviše, mi preduzetnici mnogo razgovaramo o mogućnostima za investicije a ovo sigurno utiče na moguće investicije. Kako sam rekao i ranije upravo zbog toga se mnogo zalažemo za dualno obrazovanje i kontinuirano obrazovanje zaposlenih. Verujem da jedino ovo može biti kritični element za buduće investicije u Srbiji.

    • Sa druge strane, postoji li opasnost da možda neki investitori iz nekih razloga razmatraju opciju da možda Srbiju zamene nekom drugom destinacijom, kao što je bilo slučajeva da je prethodnih meseci nekoliko kompanija rešilo da okočna svoje investicije ovde?

    U svetu preduzetnika uvek postoji mnogo scenarija. Upravo iz tog razloga je za mene ovaj ambijent interesantan i stimulišući. Izbori koje privrednici donose su posledica više faktora a mi možemo samo da pokušamo da damo sve od sebe, kao što smo uostalom radili i do sada u našem Udruženju i da pomognemo našim firmama članicama da reše probleme koje ih muče i da otvorimo kanale za komunikaciju sa institucijama, a naravno i sa medijima u Srbiji. Želimo da budemo korisni čitavom sistemu u kojem se nalazi privreda u ovoj zemlji. Verujte mi da su i nas događanja sa kojima smo se susreli poslednjih meseci iznenadila. Odluke privrednika moraju biti uvek slobodne ali je komunikacija od fundamentalne važnosti. Želeo bih da bude jasno da Konfindustrija Srbija predstavlja one privrednike Srbije koji vide ovde svoju budućnost i ne žele da krenu iznova sa nekog drugog mesta.

    Izvor: BIZLife/Jelena Stjepanović

    Foto: Konfindustrija Srbija/Neda Mojsilović

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE