Osim toga, on za WebMind portal analizira uticaj zakona o privatnosti i pristupu podacima, kao što je GDPR, na razvoj i implementaciju AI, te predlaže pravce za buduće zakonske inicijative koje bi mogle adresirati pitanja etike, autorskih prava, i rizika vezanih za AI.

Kako zakoni o privatnosti i pristupu podacima utiču na razvoj i implementaciju veštačke inteligencije? Da li GDPR ili drugi slični propisi donose specifične izazove ili prilike?

Što se tiče zakonskih rešenja iz oblasti privatnosti odnosno iz oblasti zaštite podataka o ličnosti treba poći od onoga što je poznato. I GDPR i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti na sličan način regulišu obavezu preventivnog delovanja i procene rizika prilikom upotreba novih tehnologija, automatizovane obrade i obrade podataka u većem obimu.

Iako nema sumnje da je veliki broj sistema veštačke inteligencije po prirodi predstavlja novu tehnologiju, prilikom upotrebe konkretnog modela veštačke inteligencije bilo bi poželjno odgovoriti i na sledeća pitanja:

• Da li i koliko AI koristi lične podatke u svojim procesima?
• Da li lični podaci predstavljaju većinu podataka u odnosu na sve podatke koje upotrebljava AI?
• Da li se upotrebljenim ličnim podacima otkriva rasno ili etničko poreklo, političko mišljenje, versko ili filozofsko uverenje ili članstvo u sindikatu, genetski podaci, biometrijski podaci u cilju jedinstvene identifikacije lica, podaci o zdravstvenom stanju ili podaci o seksualnom životu ili seksualnoj orijentaciji fizičkog lica?
• Da li na osnovu obrađenih ličnih podataka vrši procena i predikcija ponašanja, odluka ili namera?

Ako je odgovor na jedno ili više ovih pitanja “DA” onda svakako treba uzeti u obzir zakonske odredbe iz zaštite podataka o ličnosti. Potencijalno proceniti rizik propisan GDPR-om i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa stepenovanjem rizika budućeg zakonodavnog okvira Evropske Unije o veštačkoj inteligenciji.

Ceo intervju pročitajte na našem portalu WebMind.