AI u biznisu: Dr Goran S. Milovanović o perspektivi veštačke inteligencije u analitici podataka
U svetu gde podaci postaju novi jezik razumevanja i odlučivanja, veštačka inteligencija (AI) se ističe kao ključni prevodilac u ovoj revoluciji znanja. Goran S. Milovanović, doktor nauka i Lead Data Scientist u kompaniji SmartOcto, posvećuje svoju karijeru razumevanju i primeni veštačke inteligencije u analitici podataka. Sa bogatim iskustvom u akademskom i korporativnom svetu, Goran pruža uvid u složen svet AI, demistifikuje njenu suštinu i objašnjava njene implikacije na sadašnjost i budućnost analitike podataka.
Portal WebMind je razgovarao sa njim za special koji je kreirao na temu veštačke inteligencije u biznisu, a on otkriva kako je AI evoluirala, koji su njeni najnoviji trendovi i inovacije, i šta nam budućnost sprema u kontekstu mašinskog učenja i obrade podataka.
Kako biste laicima najjednostavnije objasnili šta je AI (veštačka inteligencija)?
Veštačka inteligencija: kako samo ime discipline i tehnologije govori, predstavlja pokušaj da se intelektualne funkcije čoveka ostvare veštački u nekom tehnološkom supstratu. Već decenijama je taj tehnološki supstrat digitalan i svi pokušaji razvoja veštačke inteligencije počivaju na ideji da je ljudsku, prirodnu inteligenciju moguće shvatiti kao skup algoritama koji rade sa podacima koje obezbeđuju naša čula i naše pamćenje.
U tom smislu reči onda veštačka inteligencija ne podrazumeva ništa drugo do ideju da ljudski um funkcioniše na isti način na koji rade digitalni računari, i da mi treba da otkrijemo tačno koje algoritme on izvodi na kako organizovanim podacima iz čula i pamćenja da bismo uspeli da njegov rad simuliramo računarski. Benefit kome se nadam je da bi takav sistem mogao da operiše sa mnogo više podataka nego što je prirodni um u stanju da obradi, i mnogo brže. Fundamentalna naučna discplina koja radi sa ovakvom (i drugim) pretpostavkama o inteligenciji se naziva kognitivnim naukama, a konkretno u psihologiji je zovemo kompjutaciona kognitivna psihologija. Ipak, treba razumeti da je pretpostavka po kojoj je ljudskim um u suštini računar samo pretpostavka, koja verovatno nije tačna, i da će naši dometi u razvoju veštačke inteligencije tako biti samo delimični.
Tehnologije koje danas u javnosti nazivamo AI su, u odnosu na sve što sam prethodno rekao, parcijalna rešenja koja odlično simuliraju samo neke funkcije prirodnog uma. Psiholog kao ja bi rekao da su sistemi generativne veštačke inteligencije – kakav je npr. OpenAI ChatGPT – sistemi koji simuliraju rad ljudskog asocijativnog pamćenja i intuitivnog, asocijativnog rezonovanja, ili rezonovanja koje se još naziva Sistem 1 rezonovanje u savremenoj psihologiji.
Takvi sistemi mogu da ubrzaju mnoge procese na koje danas trošimo puno vremena ulažući u njih naš mentalni napor, pažnju, pamćenje, i naše, pravo, superiorno ljudsko rezonovanje. Ali oni ne obuhvataju moći ljudskog uma u potpunosti, naprotiv, nedostaju im neke fundamentalne odlike ljudske inteligencije. U odnosu na ljudsku inteligenciju, savremene AI nose samo ime „inteligencija“, a od prirodne inteligencije su veoma daleko. Ipak, treba pratiti razvoje u oblasti jer smo već svi u profesionalnoj i akademskoj zajednici zapanjeni činjenicom koliko brzo je postignuto i ovo što danas uopšte imamo.
Ostatak intervjua pročitajte na našem portalu WebMind.
Izvor: BIZLife/Webmind
Foto: WebMind
