AI prevare stigle i u Srbiju: Lažni hirurg tražio starijem paru novac za izmišljenu operaciju ćerke
Stariji bračni par (83 i 85 godina) iz Beograda zamalo je postao žrtva strašne AI prevare. Lažni hirurg, koristeći glas generisan veštačkom inteligencijom, pokušao je da im iznudi 97.000 evra za navodnu hitnu operaciju njihove ćerke. Ovaj incident, prijavljen Upravi za visokotehnološki kriminal i Tužilaštvu, pokazuje koliko su najranjiviji građani, posebno penzioneri, izloženi sofisticiranim prevarama koje koriste emocionalne ucene i naprednu tehnologiju.
Oštećeni su prijavili NN lice koje pokušalo da ih dovede u zabludu lažima o zdravstvenom stanju njihove ćerke, sve u cilju kako bi iznudili novac neophodan za navodnu nabavku opreme za njenu, takođe navodnu, operaciju.
Starijem paru je poziv stigao dana 28. juna 2025. godine na fiksni telefon, između 10 i 10:30. Muški glas se predstavio kao doktor-hirurg, rekavši da lično zove iz Urgentnog centra.
“Rekao je da je naša ćerka doživela tešku nesreću, da je udarena na pešakom prelazu, da joj je noga pukla na tri mesta, da joj je vilica dislocirana, te da je životno ugrožena. Glas je dalje rekao da je neophodna hitna operacija, kako se ćerki ne bi radila amputacija noge i da je za to rešenje jedino nabavka nekih zlatnih šrafova iz Nemačke, ali da to košta 97.000 evra”, stoji u krivičnoj prijavi koja je podneta protiv NN lica koje nam je ustupila ćerka bračnog para.
Kako nam je dalje objasnila, njeni otac i majka, koji su i primili strašan poziv, nisu mogli da dođu sebi. Sagovornik sa druge strane telefona im je u tom trenutku navodno dao ćerku, našu sagovornicu, na telefon da je čuju.
Kako su oštećeni ispričali u policiji, glas sa druge strane telefona je zvučao baš kao ćerkin: “Mama, tata, pomozite mi hitno, sve uradite kako kažu”. Kako dalje objašnjava sagovornica, otac je rekao navodnom doktoru da su oni penzioneri i da novac koji je potreban – nemaju, ali lažni doktor nije odustajao.
“Glas je pitao: “Pa koliko imate u kući, koliko možete da nakupite, da li imate zlato, od nekoga da pozajmite odmah, jer hitno mora da se poruči oprema, kako bismo je operisali, pa ćemo da vidimo za ostatak”, ispričala nam je sagovornica i dodala da je njen otac koji je i razgovarao sa lažnim doktorom u jednom trenutku pomislio da je u pitanju prevara i to je i izgovorio. Telefonska veza se odmah prekinula.
Situacija se iskristalisala kada se naša sagovornica javila roditeljima na telefon i uverila ih da je dobro i da je u pitanju prevara – nastala najverovatnije uz pomoć AI-veštačke inteligencije.
Kako prevaranti koriste AI?
Chief Digital and AI Officer u kompaniji “Represent System” Lazar Jovanović je za naš portal otkrio kako zapravo prevaranti koriste AI i kako “ukradu vaš glas”.
“Veštačka inteligencija danas omogućava da se glas bilo koje osobe oponaša uz pomoć samo nekoliko sekundi audio snimka – koji se lako može preuzeti sa društvenih mreža, YouTube intervjua, TikTok videa ili čak govorne pošte. Prevaranti koriste tzv. voice cloning alate, koji analiziraju nečiji tonalitet, akcenat i intonaciju i potom generišu realistične rečenice koje ta osoba nikada nije izgovorila. Najčešće prevare funkcionišu tako što “lažni” član porodice ili poslovni partner pozove žrtvu i hitno traži novac, tvrdeći da je u opasnosti, da je zarobljen u inostranstvu ili da mu je blokiran račun. Zbog emocionalnog šoka i realističnosti glasa, ljudi često reaguju impulsivno – pre nego što postave dodatna pitanja”, otkrio nam je Jovanović i dao korisne savete kako građani mogu da se zaštite, a da pritom nemaju mnogo znanja iz IT oblasti.
Haker, hakerski napad, društveni inženjering (Pixabay)
“Što manje podataka postoji, to ste teža meta”
Postoji nekoliko ključnih mera koje svako može preduzeti, bez posebnih tehničkih znanja:
1. Ograničite javnu dostupnost svog glasa i slike. Ne delite nepotrebno snimke, poruke i glasovne zapise na javnim mrežama. Što manje podataka postoji o vama online – to ste teža „meta“
2. Koristite podešavanja privatnosti na društvenim mrežama. Zatvoreni profili, ograničeni komentari i vidljivost objava samo prijateljima drastično smanjuju rizik
3. Uvedite „kontrolnu reč“ ili porodični kod. Dogovorite se sa bliskim osobama da u slučaju bilo kakve hitne situacije uvek morate čuti određenu rečenicu, pitanje ili kodnu reč – nešto što prevarant ne zna
4. Koristite dvofaktorsku autentifikaciju (2FA) svuda gde je moguće – od društvenih mreža do banke i mejlova
5. Ne delite lične podatke telefonom ili mejlom ako niste sigurni ko je s druge strane. Ozbiljne institucije vas nikada neće tražiti da im usmeno saopštite šifre, PIN kodove ili kodove iz SMS poruka.
Kako ljudi da prepoznaju da je u pitanju prevara?
Najefikasnija zaštita od digitalnih prevara danas leži u sposobnosti da prepoznamo obrasce, jer prevaranti, iako sve sofisticiraniji, uglavnom koriste slične taktike.
“Jedan od najčešćih znakova prevare je veštački stvorena hitnost – osoba vas iznenada kontaktira i tvrdi da je situacija urgentna, pozivajući vas da odmah prebacite novac, uz tvrdnje da je neko u opasnosti. Ova emocionalna manipulacija ima cilj da vas navede da reagujete bez razmišljanja. Drugi pokazatelj su jezičke i stilske nepravilnosti. Pošto mnogi prevaranti koriste automatske prevode ili gotove šablone, njihove poruke često sadrže nelogičan rečosled, gramatičke greške ili neprirodan ton koji nije u skladu sa načinom na koji bi vam se inače obratila ozbiljna institucija ili bliska osoba”, rekao je Jovanović.
Objasnio je takođe da treba biti izuzetno oprezan kada kontakt dolazi sa nepoznatog broja ili adrese, naročito ako mejl ne dolazi sa zvaničnog domena (npr. adresa banke koja se završava na @gmail.com umesto na @imebanke.rs). U takvim situacijama, preporučljivo je da se razgovor odmah prekine i da se direktno kontaktira institucija na zvanični broj koji sami pronađete.
“Posebnu pažnju treba obratiti ako vas neko u poruci ili pozivu navodi da instalirate aplikaciju ili kliknete na link. Takvi zahtevi su tipični za pokušaje phishing napada, posebno ako poruka sadrži reči kao što su „vaš račun je blokiran“, „dobitnik ste nagrade“ ili „potrebna je hitna verifikacija naloga“. Na kraju, nijedna legitimna institucija nikada od vas neće tražiti da pošaljete lozinku, PIN ili verifikacioni SMS kod koji ste primili. Ukoliko vam neko to traži – gotovo sigurno je u pitanju pokušaj prevare”, dodao je Jovanović.
Prepoznavanje ovih znakova i zadržavanje prisebnosti u neobičnim situacijama mogu biti presudni u sprečavanju finansijskih i identitetskih zloupotreba.
Slučaj koji se dogodio bračnom paru iz Beograda je prijavljen i policiji koja je potvrdila da znaju za ovu vrstu prevare i da su već imali slične prijave.
Na osnovu prikupljenih informacija, sagovornica je potvrdila da se ovakve prevare već dešavaju u Italiji, Španiji i u Hrvatskoj. Meta su stariji ljudi i pozivi su na fiksni telefon i zato budite oprezni, uključite sva čula kada vam zazvoni telefon i primenite savete stručnjaka kako ne biste bili nova žrtva AI prevaranata.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Jana Desovski
Foto: Freepik/Pixabay
