AI epidemija na mrežama: Zašto ljudi masovno nasedaju na lažni sadržaj?

U poslednje vreme svedoci smo prave poplave video-snimaka koji se masovno dele na društvenim mrežama. Na hiljade ljudi ih lajkuje, komentariše i deli, često bez ikakve zadrške ili sumnje, iako je reč o očigledno ili prikriveno AI-generisanom sadržaju. Od zečeva koji skaču po trambolinama, preko „dirljivih“ priča o majkama, očevima i uspehu njihove dece, do životinja koje se smeju, plaču ili pokazuju ljudske emocije, granica između stvarnog i veštački proizvedenog sadržaja postaje sve nejasnija.

Doslovno možemo govoriti o AI epidemiji. Neverovatno je koliko ljudi lako „pada“ na generisane snimke, slike i priče, doživljavajući ih kao autentične i istinite. Emocija, bilo da je u pitanju saosećanje, oduševljenje ili tuga, očigledno je postala najjače oružje algoritama i onih koji ih zloupotrebljavaju.

AI epidemija

Posebno zabrinjava trend koji je poslednjih meseci postao izuzetno popularan na Instagramu i TikToku. Prave se profili, najčešće navodno mladih žena, čije prve objave pokazuju potresne životne priče: teško detinjstvo, porodične tragedije, borbu sa siromaštvom ili nepravdom. Publika se emotivno veže, pruža podršku i deli sadržaj. A onda, gotovo neprimetno, sledi zaokret, počinju provokativni video-snimci, diskretni pozivi na registraciju i mesečne pretplate za „ekskluzivan sadržaj“, koji je u najvećem broju slučajeva u potpunosti generisan veštačkom inteligencijom.

Nove generacije se plaše da će postati „gluplje“ zbog veštačke inteligencije

Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da mnogi korisnici uopšte ne shvataju da su prevareni. Oni ne samo da veruju u te priče, već ih i brane, ulaze u rasprave i emotivno se vezuju za digitalne iluzije koje nikada nisu postojale.

Postavlja se ključno pitanje: kako ovo zaustaviti i gde povući granicu? Jer posledice nisu bezazlene. Ljudi sve više gube sposobnost da razlikuju stvarnost od konstrukta, a poverenje u vizuelni dokaz – fotografiju ili video, polako se urušava.

AI u službi MUP-a

Kao primer može se navesti i situacija koja se nedavno dogodila u Beogradu, kada je MUP objavio AI „sređenu“ sliku osumnjičenog, koja praktično nije ličila na stvarnu osobu. Time je javnost dovedena u zabludu, a proces informisanja dodatno zamagljen.

Problem nije samo u samoj upotrebi veštačke inteligencije, već u činjenici da nije jasno naglašeno da je reč o generisanoj slici, odnosno o pokušaju „pročišćavanja“ ili aproksimacije izgleda.

Još se traga za napadačem na ženu na Novom Beogradu, MUP objavio jasniju fotografiju https://t.co/GUnkpN6oXV pic.twitter.com/JYEMWSz311

— TV N1 Beograd (@n1srbija) December 27, 2025

U ovakvim situacijama transparentnost mora biti apsolutna. U suprotnom, institucije same učestvuju u normalizaciji manipulacije, što je posebno opasno u kontekstu bezbednosti i poverenja građana.

Kako prepoznati AI-generisane video-snimke i slike?

Iako tehnologija brzo napreduje, i dalje postoje znaci koji mogu pomoći u prepoznavanju veštački generisanog sadržaja:

• Obratite pažnju na detalje – neprirodni pokreti, čudno treptanje, neusklađeni izrazi lica ili „plastična“ koža često su prvi signal.
• Proverite kontekst – ako je priča previše savršeno upakovana da bi izazvala snažnu emociju, verovatno je cilj manipulacija.
• Pogledajte profil – novonastali profili, bez istorije ili sa naglim promenama sadržaja, često kriju AI pozadinu.
• Zvuk i govor – monotoni glas, neprirodna intonacija ili minimalne greške u izgovoru mogu ukazivati na sintetički glas.
• Zastanite pre deljenja – upravo ta jedna pauza je često dovoljna da se razbije iluzija.

Veštačka inteligencija sama po sebi nije problem. Problem nastaje onda kada se koristi bez jasnih pravila, odgovornosti i etičkih granica. U trenutku kada lažni sadržaj počne da oblikuje emocije, odluke i stavove ljudi, više ne govorimo o zabavi ili inovaciji, već o ozbiljnoj društvenoj pretnji.

Ako ne naučimo da budemo kritični, oprezni i informisani, rizikujemo da se probudimo u svetu u kojem istina više nije pitanje činjenica, već kvaliteta algoritma. A to je cena koju nijedno društvo ne bi smelo da plati.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Unsplash