HR: `Poreskim priznanjem` do deblokade računa
U hrvatskoj Vladi ubrzano rade na promeni nekoliko zakona da bi se pomoglo hiljadama građana koje je recesija i kriza dovela u bezizlaznu situaciju, sa ogromnim dugovima i blokiranim računima.
Prema analizi koju je objavila Finansijska agencija, krajem juna u Hrvatskoj bilo je ukupno 316.919 blokiranih građana sa ukupnim dospelim dugovanjima većim od 27,8 milijardi kuna (3,63 milijarde evra).
Od toga se 3,2 milijarde kuna duguje državi, a 172,7 miliona jedinicama samouprave. Ostatak od 24,5 milijardi predstavlja dug prema ostalim poveriocima, uglavnom bankama.
Prema podacima Ministarstva finansija, u Hrvatskoj je do 2.000 kuna dužno 52.662 građana i na njih otpada 56,2 miliona blokiranog duga, dok od 2.000 do 10.000 kuna duguje 93.289 građana, sa 486 miliona duga. Sada se najavljuje mogućnost deblokiranja računa građana koji duguju do 10.000 kuna, piše Jutarnji list.
Da bi se deblokirali računi građanima s dugom do 10.000 kuna, pre svega je potrebno postići dogovor s bankama, teleoperaterima, komunalnim firmama… Dakle, s onima kojima blokirani građani najviše duguju.
Prema rečima stručnjaka, najveći problem je što se ti dugovi u finansijskim knjigama firmi i banaka vode kao njihovi prihodi. Sada se pokušava pronaći model da se ti dugovi ne vode kao prihod već kao trošak.
Prema dostupnim informacijama taj model bi se zvao “poresko priznanje”. Stručnjaci smatraju kako bi poveriocima ovaj model bio daleko isplativiji od sadašnjeg koji uključuje blokadu računa, podizanje tužbi protiv dužnika s krajnje neizvesnim rezultatom, jer je pod znakom pitanja hoće li se uopšte moći naplatiti.
Primenom modela poreskog priznanja, kompanije i banke bi se na lakši i jednostavniji način mogle rešiti dugovanja, a građani bi se rešili duga. Očekuje se da bi se time povećala i lična potrošnja, ali prilikom definisanja ovakvog modela treba voditi računa i o socijalnom statusu dužnika.
Ako bi se modelom poreskog priznanja rešili građani koji duguju do 10.000 kuna, preostaje rešavanje pitanja onih s dugom između 10.000 i 100.000 kuna kojih je, prema podacima Ministarstva finansija, 35.947.
Ministar finansija je već najavio model kojim bi se građanima s dugom do 100 hiljada kuna omogućio maksimalni otpis od 60 do 70 odsto duga zajedno s kamatama.
Prema tom modelu u sklopu upravnog postupka u svakom slučaju pred sudom utvrdilo bi se imovinsko stanje građana i onda bi se zavisno o tome donela odluka hoće li se otpisivati dugovi. Za te ljude ne bi bio potreban “posrednik”, već bi se poverioci bez posredovanja dogovarali o rešavanju slučaja.
