Državna preduzeća teret i za NIS
Grupa Naftna industrija Srbije (NIS) ostvarila je u prvoj polovini 2014. neto dobit od 17 milijardi dinara, ili pet odsto manje u odnosu na isti period lani, što je posledica velikih dugovanja državnih firmi prema NIS-u, u iznosu od 56 milijardi dinara.
"Prema stanju na kraju juna 2014. godine, ukupan obim dospelih dugova državnih preduzeća za proizvode i usluge NIS-a iznosi više od 56 milijardi dinara", navodi se u Izveštaju o konsolidovanim rezultatima rada za prvo polugođe NIS a.d, ćerki-firmi i zavisnih preduzeća NIS-a.
Pad ključnih finansijskih pokazatelja – profitabilnosti i operativnog novčanog toka, uslovljen je, kako se navodi, ne samo rastom dugovanja državnih preduzeća, već i povećanjem poreskog opterećenja i socijalnih obaveza, kao i složenim makroekonomskim uslovima.
Generalni direktor kompanije, Kirill Kravchenko, izjavio je da NIS prolazi kroz vrlo složenu fazu u svom razvoju, da negativan pritisak spoljne sredine postaje sve intenzivniji i da NIS teško uspeva da održi finansijske i proizvodne pokazatelje kompanije na neophodnom nivou.
"Danas NIS ima profit ne zahvaljujući povoljnoj makroekonomiji, već više uprkos njoj. I mi očekujemo da ce sledeće polugodište biti još složenije. Zato ćemo biti fokusirani na održavanje obima proizvodnje, očuvanje tržišta prodaje naših derivata, kao i dalje povećanje operativne efikasnosti", navodi Kravchenko.
On je dodao da, osim toga, neplaćanja državnih preduzeća primoravaju NIS da napravi selekciju investicionih projekata i da smanjuje ukupan obim kapitalnih ulaganja.
Suma obračunatih direktnih i indirektnih poreskih obaveza NIS grupe, kako se dodaje, prema rezultatima prvog polugođa 2014, uključujući akcize, porez na prihod i druge poreske dažbine, premašila je prošlogodišnji pokazatelj za 15 odsto i iznosi 60,4 milijardi dinara.
Povećanje poreskog opterećenja, otklanjanje posledica poplava u industrijskim objektima kompanije, kao i značajno smanjenje operativnog novčanog toka (OCF je za 93 odsto niži u poredenju sa istim periodom 2013), prinudili su NIS da smanji obim investicionog programa za 26 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine.
"Obim kapitalnih ulaganja za prvih šest meseci 2014. godine iznosi 17,8 milijardi dinara", saopštava NIS.
Manjak finansijskih sredstava za strateški važne projekte kompanija je bila prinuđena da nadoknadi povećanjem zaduženosti.
"Suma bankarskog duga NIS-a na osnovu rezultata u prvih šest meseci 2014. godine iznosi 672 miliona dolara, što je 59 odsto više nego u istom periodu prošle godine", precizirano je u saopštenju.
Neophodno smanjenje investicionog programa dovelo je do izmene plana sprovodenja geološko-istražnih radova i geološko-tehničkih mera na nalazištima kompanije koje iziskuju veliki kapital, što je usporilo obim proizvodnje ugljovodonika.
Tako je obim proizvodnje ugljovodonika za prvo polugodište tekuće godine neznatno smanjen (za 1,0 odsto) u poređenju s istim pokazateljem za 2013. i iznosi 809 hiljada tona naftnog ekvivalenta.
"Prema rezultatima prvih šest meseci 2014. obim prerade iznosi 1,547 miliona tona, što je 12 odsto više nego u istom periodu prošle godine", istaknuto je.
Prodaja naftnih derivata za period izveštavanja iznosila je 1,425 miliona tona, što je 6,0 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
U ovoj kompaniji ukazuju da su na veći obim prodaje pozitivan uticaj imali povećanje efikasnosti logističke infrastrukture kompanije, poboljšanje politike poslovanja s kupcima na veliko, kao i rast prodaje naftnih derivata na inostranim tržištima.
Maloprodaja NIS je, po rezultatima prvog polugodišta, opala za 1,0 odsto u poređenju s istim pokazateljem za šest meseci prošle godine, do nivoa od 336.000 tona.
"Pad maloprodaje izazvan je, pre svega, posledicama poplava – smanjenjem potrošnje goriva i prekidom rada niza benzinskih stanica", navedeno je u saopštenju.
Ključni pokazatelj efikasnosti kompanije, EBITDA (operativni prihod pre plaćanja kamata, poreza i amortizacije) prema rezultatima prvog polugodišta 2014. godine iznosio je 30,9 milijardi dinara, što je za 10 odsto bolje od istog pokazatelja u prošloj godini.
Osim toga, operativni troškovi kompanije znatno su niži od pokazatelja drugih kompanija koje rade na energetskom tržištu balkanskog regiona.
