Profesorka UCLA za BIZLife: Kroz `poslovnu ženu`, žene su dobile moć, ali…

Giulia Sissa, profesorka klasike  i političkih nauka na univerzitetu UCLA u Americi kaže da će jednakost polova biti postignuta kada žene i devojke budu bile u mogućnosti da izaberu svoj životni stil, ne brinući o tome da li je dovoljno konvencionalan, tradicionalan i prihvaćen. Sissa kaže da su kroz životni stil ’poslovne žene’ žene dobilu moć, poslovne odgovornosti i priznanja, međutim tvrdi da apsolutna jednakost još uvek nije postignuta. Autorka Sex and Sensuality in the Ancient World za BIZLife još otkriva zašto je globalnom društvu i dalje teško da prihvati žene na vodećim pozicijama i koji su bili neki od izazova sa kojima se u svom privatnom životu susrela.

Imajući u vidu vaše lično poznavanje italijanske, francuske i američke kulture, da li na zapadu zaista postoji jednakost polova na radnom mestu?

Ovo je jedno od onih pitanja sa kojima se često susrećem. Moj odgovor na verovanje da je jednakost postignuta i da žene imaju sva prava koje su tražila je: nemojmo biti suviše brzopleti. Da, žene jesu dobile mnoga prava za vreme poslednjeg veka, i da, životi mnogih žena su se promenili dramatično. Različiti životni stilovi su postali dostupni ženama, i životni stil poslovne žene je upravo jedan od njih. Kroz “poslovnu ženu”, žene su dobile moć, poslovne odgovornosti i priznanja.

Međutim, mislim da često ne uviđamo tri različita sloja, koje bi trebalo prepoznati kada razgovaramo o jednakosti polova, ova tri sloja su: prava, način života: svakodnevne obaveze, mentalitet i telesna autonomnost. Kada uvidimo ova tri 'nivoa jednakosti', da se tako izrazim, onda je lakše sagledati situaciju između muškaraca i žena. Kada kažem, ne budimo brzopleti, to podrazumeva da sagledamo svaki od ovih 'nivoa jednakosti'. Dakle, svakako su žene dobile prava, ali to ne znači da je jednakost automatski postignuta. Samo zato što smo dobile prava, ne znači da su se naši životi, naša iskustva i naš mentalitet na radnom mestu magično izmenili. Pravo pitanje koje bi trebalo postaviti jeste: kako žene žive svoje živote danas? Da li se one osećaju kompetentno da budu na državnim pozicijama, da li ih društvo smatra kompetentnim, dakle da li tu nailaze na otpor? Sve ovo treba uzeti u razmatranje. Kada sve ovo zaista stavimo u perspektivu, mislim da je onda očigledno da ima još mnogo posla da se odradi da bi se dostigla jedankost.

Dotakli smo se teme žena na vodećim pozicijama i žena lidera. U svetu finansija i politike, žene na globalnom nivou, čine skoro 50 posto svetske profesionalne radne snage, ali procenat žena na mestima izvršnih saradnika, rukovodilaca odbora i generalnih direktora retko prelazi 15 odsto čak i na zapadu. Zbog čega mislite da se društvo tako teško navikava na žene lidere?

Društvo ima problema da se navikne na žene na vodećim pozicijama zbog jednog nazadnog načina razmišljanja, koji je duboko usađen u mnoga društva. Ovaj način razmišljanja je podrazumevao, na primer, podelu rada koja je u tradicionalni društvima značila da muškarci rade stvari napolju: bore se, osvajaju, komanduju, grade bogatstvo, bave se politikom. Za to vreme žene su bile unutra, unutar kućnog prostora, baveći se odgajanjem dece, brigom o porodici. Dokaz ovog načina razmišljanja je veliki opus kako literarnih, tako i filozofskih dela, koja predstavljaju ženu u ovoj društveno osmišljenoj ulozi.

Da li je i koliko vaše iskustvo profesora bilo određeno biološkim faktorima ?

Ovo je donekle kompleksno pitanje. Ja predajem u radnom okruženju gde je rodna diskriminacija kriminalizovana i gde se posebna pažnja posvećuje tome da je poslovno mesto prostor u kome bi svi trebali da se osete uključeno. Međutim, mišljenja sam da je moje profesorsko iskustvo svejedno bilo pod uticajem mog pola. Autoritet je tu jako bitan pojam; kada uđem u amfiteatar i počnem da govorim, svesna sam toga da moj glas nije muški, već da me je moje telo, na neki način, već tu zarobilo u mom polu. Kako se obući? Mnoga razmišljanja utiču na moju odluku o tome šta ću da nosim i mislim da možda ne bih bila toliko svesna ovakvih stvari da sam muškarac.

Pojam koji mnoge feminističke teorije koriste je takozvana 'druga smena', koja se odnosi na rad u kući, koji mahom odrađuje žene čak i kada rade puno radno vreme. Da li će se žene ikada osloboditi druge smene?

Mislim da bi rad u kući, kao i rad van kuće, trebalo da bude stvar izbora. Tako da, prava tranformacija koja mora da se dogodi je ona koja će učiniti da pol ne određuje i ne ograničava ničije odluke. Cilj je da vaš životni izbor bude samo vaš, da bude baš onaj koji vama lično odgovara, a ne onaj koji je najviše konvencionalan, tradicionalan i prihvaćen.

Mnoge feministkinje su mišljenja da je način da se oslobode stega patrijahalnog društva da kompletno odbace sve stvari koje su njihove majke i bake radile i da mrze sve što se smatralo ‘ženskim poslovima’ u patrijarhalnom društvu. Da li ja mislim da je imperativ da se žene otarase druge smene? Ne, mislim da je imperativ da žene i devojke imaju slobodnog izbora i imaju mogućnost da ostvare svoju individualnu utopiju.