Ne znamo kakvo meso jedemo?
Niko u Srbiji građanima ne može da garantuje da je meso koje se nudi na našem tržištu zdravo i kvalitetno, među 1.000 klanica mnogo mešetara, koji prerađuju polutke švercovane iz svih krajeva sveta.
Veterinarski inspektori koji kontrolišu samo legalne tokove proizvodnje i prometa tvrde da je sve u redu, ali iz meseca u mesec „tresu“ nas afere o prodaji pljeskavica od crknutih životinja, crvima u pošiljci sa mesom za Rusiju, o klanju i prodaji stoke na poljanama, švercu argentinskih i brazilskih šnicli…
Odgovorni za kontrolu mesa tvrde da je ono ispravno, ali stvarnost ih demantuje. Jer, propusta je sve više i sve češće do kupaca stiže meso koje je opasno za ljudsku upotrebu.
Nepoštovanje zakonskih regulativa i prebacivanje „vrućeg krompira“ nadležnosti između inspekcija, ali i blage kazne, ostavljaju ogroman prostor za mešetare kojima je profit iznad svega.
Pročitajte i>>>Ljajić: Zbog crva u kontejneru za otpad od Rusa žuti karton
Ne znamo šta jedemo, niti nam neko sa sigurnošću i uz validne dokaze može garantovati da je meso ispravno, upozorava predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.
Čak i za robu koja je u legalnim tokovima ne možemo biti sigurni da je dobrog kvaliteta, kada znamo da imamo oko hiljadu registrovanih klanica, za čiju kontrolu je zadužen izuzetno mali broj inspektora.
Nadležni tvrde da je sva roba kontrolisanih proizvođača u redu, a ograđuju se od šverca, kojeg je sve više, tvrdeći da je to posao za policiju. Zato ne treba da čudi da se u Srbiji meso iz uvoza, koje je bilo zamrznuto više od godinu dana, prodaje kao sveže.
Veterinarske inspekcije, time što ne objavljuju imena firmi koje krše zakon, postaju saučesnici. Narod mora da zna ko je prodavao meso i mesne prerađevine koje su zaplenjene i uništene, naglašava Papović.
Država nikada nije objavila imena firmi koje se bave uvozom mesa iz Argentine i Brazila, posle afere iz 2010. Nelogično je i što uvozimo ogromne količine mesnih prerađevina iz Makedonije, a znamo da Makedonci kod nas kupuju svinje.
U Upravi za veterinu žale se da ne mogu sami da kontrolišu ilegalno klanje i promet mesa, već im je za to potrebna pomoć policije. Traže pomoć i od lokalnih samouprava, za koje tvrde da nisu zainteresovane da se taj problem reši.
Nadležnost veterinarske inspekcije je kontrola u registrovanim klanicama, objašnjavaju u Upravi. Sve drugo je, na osnovu Zakon o komunalnim delatnostima, pod kontrolom lokalne samouprave.
