Ravnodušnost gora od mržnje, jeresi i smrti: Nobelovac koji pokušava da spase čovečanstvo
Elie Wiesel je američki pisac, Jevrejin koji je preživeo holokaust, a osamdesetih godina prošlog veka je dobio Nobelovu nagradu za mir za doprinos u borbi protiv nasilja, tlačenja i rasizma.
Nakon deset godina od Aušvica rešio je da progovori o svom iskustvu i počne da se bori za sve one kojima niko ne staje u odbranu, danas on svoj život ne gleda kroz godine koje su prošle već je svestan da je on satkan od trenutaka: „Pesma sazdana od trenutaka čini naš život i određuje celo naše postojanje“.
Preživeo je holokaust i može da govori o masovnoj likvidaciji Jevreja. Sa 16 godina deportovan je iz Transilvanije i, kako sam kaže, ubačen u svet zločina i mučenja. Njegovi roditelji i mlađa sestra umrli su u koncentracionom logoru. Na 60-godišnjicu oslobađanja Aušvica, Vizel je u govoru u UN istakao koliko je teško svedočiti. Za svedoke su reči smetnja a ne pomoć. Ne postoje reči koje bi mogle da opišu kako to izgleda kada je smrt pravilo, a život čudo.
"Verujem da svedoci, oni koji su preživeli, imaju vrlo važnu, najvažniju ulogu. Oni jednostavno mogu da izgovore reči proroka: ja sam bio tamo“, rekao Wiesel koji je napisao oko 60 knjiga, a kod nas je najpoznatije njegovo autobiografsko delo ’Noć’ .
Elie Wiesel je u romanu ’Noć’ iz 1958. bespoštedno i vrlo precizno opisao užas holokausta. Govorio je i o životu Jevreja u šestodnevnom junskom ratu. Čak i kada kritičari njegov literarni stil ocenjuju kao osrednji a za njegove nastupe tvrde da su orijentisani ka profitu, činjenica je da njegove reči uvek imaju težinu. „Kada sam završio knjigu ostao je gorak ukus u mojim ustima“, rekao je Wiesel.U knjizi "Pesma mrtvih“ opisao je život u logorima smrti. Sa ocem je bio u Aušvicu: "Spavali smo u istom sanduku, delili hleb i supu. Bili smo bliski kao nikada do tada. Pričali smo mnogo, ali nikada o smrti. Nadao sam se da neću nadživeti svog oca“.
Ta nada mu se nije ispunila. Elie Wiesel je iz Aušvica odveden u Buhenvald gde je 11. aprila 1945. godine oslobođen. Radio je kao novinar za UN, a 1986. godine dodeljena mu je Nobelova nagrada za mir.
Ovo su neke od njegovih najpoznatijih misli:
Suprotno od ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost. Suprotno od umetnosti nije ružnoća, već ravnodušnost. Suprotno od vere nije jeres, već ravnodušnost. I suprotno od života nije smrt, već ravnodušnost.
Uvek moramo birati strane.Neutralnost uvek pomaže tlačitelju, nikada žrtvi. Tišina ohrabruje mučitelja, nikada mučenog.
Bez sećanja nema kulture. Bez sećanja nema civilizacije, društva i budućnosti.
Neke pobede su pobede duha i duše. Ponekad, čak i ako gubiš, dobijaš.
Ljudska je dobrota sama sebi nagrada.
Ljubav sve zamrsi. Mržnja sve pojednostavi.
Bog je stvorio čoveka jer voli priče.
Prijateljstvo obeleži život čak dublje od ljubavi. Ljubav se može pretvoriti u opsesiju, a prijateljstvo uvek ostaje na deljenju.
Svako se nađe u situaciji kad je nemoćan sprečiti nepravdu, no to nas ne bi trebalo sprečiti da ukažemo na nju.
Ne želim da moja prošlost postane bilo čija budućnost.
Samo su krivci krivi. Njihova deca nisu.
