Kraj korupcije prilikom nabavke lekova?
Od uvođenja centralizovane javne nabavke lekova, u januaru ove godine, država je do sada uštedela 32 miliona evra, i to samo na nabavci bolničkih lekova.
Prema ekskluzivnim informacijama od stručnjaka Svetske banke koji rade na ovom projektu, ukoliko se ova praksa primeni i u nabavci lekova u apotekarskim ustanovama, sa takozvane A liste (medikamenti na recept) A-1 (zamene skuplje od lekova sa A liste), ova suma mogla bi da dostigne i 100 miliona evra uštede samo u ovoj godini, saznaje Politika.
To je zaista mnogo novca, a to znači i da su neki ljudi ostali bez tih para. Zbog toga su otpori farmaceutskog sektora ogromni i očekuje se da će ih još biti. Postoji i protivljenje ovom uređenom sistemu nabavke lekova, ali i očigledna rešenost države da prekine dugogodišnju lošu praksu.
Pre usvajanja novog Zakona o javnim nabavkama i uspostavljanja novog sistema nabavke lekova, svaka bolnica je raspisivala tendere i sama nabavljala lekove i medicinsku opremu.
Ovaj sistem bio je neefikasan i podložan korupciji, a odražavao se i na cene lekova, jer su odgovorna lica u lancu nabavke imala odrešene ruke i razrađene mehanizme, pa su verovatno favorizovala one koji su davali najveće provizije.
To pokazuje i podatak da je Republički fond za zdravstveno osiguranje u postupku centralizovane javne nabavke, po novim pravilima, u ovoj godini već uspeo da obori cene lekova sa Be liste (daju se u bolnicama) za 27 i Ce liste (izdaju se po posebnom režimu, recimo, citostatici) 12 odsto, što je, pokazalo se ogromna ušteda, s obzirom na to da je reč o lekovima za koje se izdvaja veliki deo budžeta, među kojima su i skupi citostatici.
Pročitajte i>>>Cene lekova upola niže
Ideja o promeni ovog sistema nabavke očigledno nije potekla samo od toga što je toliki novac do sada odlazio u nečije privatne džepove, a ne u korist pacijenata, nego i zbog nužde i teške finansijske situacije u kojoj se država generalno nalazi.
Sledeći korak je ulazak apoteka u ovaj sistem, gde će se takođe primetiti značajan efekat i ušteda. Za sada se centralizovana nabavka sprovodi samo za lekove sa Be i Ce liste (bolnički lekovi sa kojima apoteke nemaju ništa).
To bi trebalo da reši nova uredba o lekovima čije se usvajanje tek očekuje, kaže dr Ana Holt, stručnjak za zdravlje u Svetskoj banci.
Uloga ove finansijske institucije bila je da podrži Republički fond koji „daje pare za lekove”, da konačno preuzme i kontrolu nad tim procesom.
Dr Holt objašnjava da je Svetska banka nedavno uradila analizu cena 50 lekova na različitim tržištima i došla do zanimljivih podataka. Kao primer, ona navodi lek „amlodipin” (za snižavanje krvnog pritiska), koji je drugi najpropisivaniji lek u Srbiji. Kod nas je u maloprodaji koštao 2,61 evro, u Velikoj Britaniji 1,25, a na Novom Zelandu 0,47 evra.
To pokazuje da sa cenom nešto nije bilo u redu, jer i ovaj dobavljač na Novom Zelandu sigurno ima zaradu, ali ne toliku. S najnovijim sniženjem cena leka će biti 1,56 evra. Samo na ovom jednom leku ušteda RFZO biće godišnje četiri miliona evra, kaže naša sagovornica.
Na pitanje šta će ova ušteda doneti Srbiji i kako bi je najbolje trebalo iskoristiti, dr Holt kaže da to nije pitanje za Svetsku banku, ali da bi možda najefikasnije bilo da se, recimo, smanji participacija kako bi krajnji korisnik video direktnu korist od reformi.
