I bogati kradu struju

Tek svaki peti kradljivac struje u Srbiji bude otkriven, a jedina kazna koja mu sledi praktično je da plati ono što je potrošio. Među kradljivcima su veoma često i imućni potrošači.

Mnogi kradljivci, međutim, i posle otkrivanja malverzacija, budu nagrađeni, jer im se oprosti pola računa. Godišnje lopovi, među kojima su veoma često i imućni građani, ukradu kilovate vredne od 60 do čak 80 miliona evra.

Zbog sve veće besparice, ali i zbog slabe kaznene politike, broj kradljivaca iz godinu u godinu sve je veći. Dosad je registrovano 10.000 lopova, koji su smislili bar 50 načina da besplatno koriste električnu energiju.

Prema rečima Nenada Mrakovića, direktora sektora za distribuciju EPS, godišnje se ukrade oko milijardu kilovat-sati, a toliko struje dovoljno je za mesečno snabdevanje dvomilionskog Beograda.

Kako bi smanjio štete od krađe, EPS je krenuo u opsežne akcije i do sada smo otkrili oko 10.000 kradljivaca. Tamo gde je utvrđena neovlašćena potrošnja struje, potrošači su isključeni sa mreže. EPS već duže vreme traži da krađa struje bude krivično delo, za koje lopovima može da preti i zatvorska kazna.

U EPS ističu da je najveći problem blaga kaznena politika. Kako tvrde, sud često ne prihvata procene štete EPS, pa su odštete minimalne.

Ovom problemu se periodično poklanja pažnja, kad porastu gubici EPS, smatra profesor Dragutin Salamon sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Najveći problem je zakonodavstvo, jer ne vredi ni da uhvatite kradljivce, kada ih posle ne možete adekvatno sankcionisati.

Neophodna je oštrija kaznena politika. Za naše potrošače najefektnija kazna je da ih "udarite" po džepu, da im se ne isplati da to rade, kaže Salamon i napominje da ima mnogo načina za krađu struje, od "kačenja" na banderu u ruralnim područjima, preko stavljanja magneta na brojilo, pa do "prekrajanja" instalacija.

Najveće krađe ostvaruju se za grejanje, navodi profesor. Kabl od mreže do brojila se preseče, pa se prikači drugi, a brojilo to ne registruje.

Pitanje je, međutim, koliko tu ima uticaja ljudi u distribuciji, jer to mogu da urade samo dobri majstori, koji poznaju "sistem". Profesor Salomon smatra da bi uvođenje "pametnih brojila", koja sama sebe proveravaju, sprečila kradljivce, ali ističe da je zamena tri miliona brojila skup poduhvat.

Struju mnogo češće kradu vlasnici kuća, dok je u stambenim zgradama to gotovo nemoguće, jer su brojila uglavnom postavljena u hodniku. Splavove niko ne kontroliše, firme u restrukturiranju, velika javna preduzeća. Neki od njih su legalno priključeni, ali ne plaćaju, a drugi kradu struju.